Бесплатни уџбеници за 86.000 основаца

Бесплатни уџбеници за око 86.000 основаца од првог до осмог разреда путују у школе. Дистрибуција је почела. Комплети школских књига које држава дарује стићи ће у осмолетке пре него што ђаци заузму клупе првог септембра. Први пут у складу са Стратегијом за подстицање рађања свако треће и наредно дете у систему образовања добиће уџбенике – а то ће бити 35.657 основаца у предстојећој школској години, рекла је за Политику Весна Недељковић, помоћник министра за предшколско и основно образовање.

Актуелни Закон о уџбеницима предвиђа да се бесплатни уџбеници додељују само социјално угроженим школарцима, примаоцима новчане помоћи. Отуда су ђаци из материјално угрожених породица прва категорија деце за коју је држава и овога пута обезбедила комплете уџбеника. Међутим, новим пројектом Министарства просвете, науке и технолошког развоја, под називом „Набавка уџбеника и других наставних средстава за ученике основних школа”, на основу одлуке владе проширена је листа школараца којима се уџбеници купују новцем из републичке касе. Осим социјално угрожених, сада су обухваћени и основци са сметњама у развоју и инвалидитетом, који основно образовање стичу према индивидуалном образовном плану али по редовном програму као и њихови вршњаци без сметњи у развоју. Такође, обухваћени су и ђаци основних школа који су треће (и свако наредно) дете у породици.
Read more

Ђацима четири распуста у наредној школској години

 

Школска година за све ученике основних и средњих школа почиње у петак, 1. септембра, а предвиђено је да у наредној години имају четири распуста – јесењи, зимски, пролећни и летњи распуст.

Претходне школске године ученици су имали три распуста, нису имали јесењи распуст који је предвиђен календаром образовнио-васпитног рада за наредну школску годину.

Руководилац групе за развој наставе у Министарству просвете Милка Андрић рекла је неадвно ањугу да се јесењи распуст уводи сваке године када то омогућује распоред наставних дана и дан кад се празнује Дан примирја у Првом светском рату.

“Ове године Дан примирја 11. новембар пада у суботу . Придружена су му два дана распуста, 9. и 10. новембар, те је омогућено да ученици, са суботом и недељом, имају кратак предах од четири дана”, појаснила је она.

Школским календаром је планирано да ученици имају зимски распуст из два дела. Први део обухвата новогодишње и божићне празнике и траје од 3. до 8. јануара, а други део почиње 1. фебруара и траје до 9. фебруара.

Прво полугодиште се завршава 31. јануара, а друго почиње 12. фебруара, док пролећни распуст почиње 3. априла, а завршава се 9. априла.
Read more

Објављен календар за наредну школску годину

Четири распуста за ђаке, поново јесењи

Нова школска година за ученике основних и средњих школа почиње у петак, 1. септембра, а у односу на ову годину, има неколико новина: поново је уведен кратак јесењи распуст, а други део зимског распуста, који су деца раније имала “у цугу” две недеље, сада ће бити краћи, али ће зато дужи бити пролећни распуст.

У Министарству објашњавају да нигде није предвиђена дужина трајања распуста и да то диктира број наставних дана, те да су се трудили да ђаци имају више краћих предаха, због чега је и предвиђен јесењи распуст. Он ће трајати 9. и 10. новембра и на њега се надовезује викенд, па ће се ученици и наставници одмарати укупно четири дана.
Read more

Од септембра у школама нови факултативни предмет за ученике четвртог и шестог разреда

Од септембра у школама нови факултативни предмет за ученике четвртог и шестог разреда

Потпредседник владе Србије и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић потписао је у Основној школи „Вук Караџић“ у Београду протокол о сарадњи на програму „Основи безбедности деце“ са министром просвете Младеном Шарчевићем, захваљујући чему ће од септембра бити уведен нови факултативни предмет у основне школе, саопштено је из МУП-а Србије.

Захваљујући иницијативи министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, ученици четвртог и шестог разреда ће, од следеће школске године, имати и предмет о безбедности деце, а чији је примарни циљ превенција. Ученици ће једном месечно имати предавања на различите теме о безбедности у саобраћају, штетном утицају дроге и алкохола, опасностима које их вребају на интернету и друштвеним мрежама. Теме разговора са децом четвртог и шестог разреда биће и насиље како негативна друштвена појава, затим превенција и заштита деце од трговине људима, као и шта је неопходно предузети у заштити од пожара и природних непогода.
Read more

Српски учитељи бољи од наставника, зато су нам млађа деца боља од старије

Српски учитељи бољи од наставника, зато су нам млађа деца боља од старије: То више неће моћи, на снагу ступа ново правило!

Ученици нижих разреда основних школа показују знање које је изнад просека на међународним тестирањима, док су ученици виших разреда на зачељу листа и показују знање испод просека.

Ђаци млађих разреда основних школа показали су на ТИМШ тестирању да знају да повезују научено и да то знају практично да примене, док су ученици виших разреда на ПИСА тестирању показали функционалну неписменост – да научено не знају да примене у пракси.

Јавност оправдано поставља питање ко је затајио у образовном систему и због чега су деца у савладавању градива до четвртог разреда изнад просека, док је њихово знање у вишим разредима испод просека.

Према оствареним резултатима може се закључити да учитељи добро раде свој посао, а да су резултати знатно лошији код наставника у предметној настави.
Read more

ТЕСТ: Матуранти, проверите да ли сте спремни за пријемни испит из СРПСКОГ ЈЕЗИКА

 Српски језик – завршни испит за малу матуру

Након математике, решили смо да тестирамо и ваше знање српског језика и књижевности. У томе нам је помогла издавачка кућа „Едука”, њихова збирка за припрему завршног испита из cрпског језика и уредница Јелена Журић. У наставку је 20 питања, онаквих каква очекују ђаке на малој матури за две недеље. Ово је одличан начин да матуранти провере своје знање.

Извор:
http://zelenaucionica.com/test-maturanti-proverite-da-li-ste-spremni-za-prijemni-ispit-iz-srpskog-jezika/

 

Школски систем у Немачкој

Обавеза похађања школе и трошкови

У Немачкој постоји обавеза похађања школе. Деца морају да иду у школу девет година. У неким савезним покрајинама важи обавеза похађања школе и за децу с неразјашњењим боравишним статусом. Школска година почиње у августу или септембру и траје до јуна или јула, зависно од савезне покрајине. У већини случајева деца похађају државне школе. У њима се не плаћа школарина. Постоје незнатни трошкови везани за, рецимо, копирање, материјале или излете. У приватним школама је плаћање школарине обавезно.

 

Врсте школа

Постоје различите врсте школа. Школски систем се разликује у зависности од савезне покрајине. У основну/примарну школу иду сва деца узраста од шест или седам година. После четвртог разреда (у појединим савезним покрајинама и после шестог разреда) деца иду у општеобразовне школе секундарног степена. Постоје потпуно различите општеобразовне школе секундарног степена. У четвртом разреду основне школе ће вам препоручити врсту школе у којој ће ваше дете да настави школовање. Постоје главне школе или реалне школе (од 5. до 9., односно 10. разред). После тога се полаже завршни испит након главне школе или квалификујући завршни испит након главне школе. У главној школи се похађају и практични предмети, као што су техничко васпитање или техничко цртање. Виши степен школе је реална школа (од 5. до 10. разреда). Овде се полаже завршни испит након реалне школе. По завршетку главне или реалне школе могуће је изучити неко занимање. Између осталог, постоји и гимназија (до 12. разреда). Након гимназије се полаже матура после које се може студирати на универзитету. У гимназијама се често уче два до три страна језика, као што су, рецимо, енглески и француски.

У неким савезним покрајинама постоје обједињене школске установе. У њима се главна школа, реална школа и гимназија налазе под једним кровом. Ту деца много лакше могу да се пребацују с једне школе у другу, на пример с главне на реалну школу. Пребацивање је такође могуће и код похађања засебних школа, али то није увек једноставно. У свакој савезној покрајини постоје и двојезичне школе, школе за децу с посебним потребама, средње стручне или средње струковне школе.

Read more

Три предмета за петаке по новом програму од септембра

Седница Националног просветног савета

Три предмета за петаке по новом програму од септембра

Ученици петог разреда основне школе од септембра ће учити по новом наставном плану и програмима информатике и рачунарства, технике и технологије и физичког и здравственог васпитања.

Примена програма осталих предмета биће одложена до школске 2018/19. године, изјавила је Весна Недељковић, помоћница министра просвете за предшколско и основно образовање.
Read more

Наставник историје: Које историјске лекције деца не уче у школама (а требало би)

Интервју са Едукиним аутором Александром Тодосијевићем.

Наставник историје: Које историјске лекције деца не уче у школама (а требало би)

 

Да бисмо створили бољу будућност, неопходно је да упознамо прошлост. Ако погледамо садашњост у којој живимо, можемо закључити да генерације рођене средином прошлог века, па и мало касније, нису научиле неке важне лекције. О томе и другим историјским темама за Зелену  учионицу говори Александар Тодосијевић, наставник историје у ОШ „Бранко Радичевић“ у Батајници и председником је Удружења за друштвену историју – Euroclio. Александар је и аутор уџбеника и радне свеске са историјском читанком за 5. разред основне школе као и више награђених радова на конкурсу Дигитални час. Уредник је блога Учионица историје, који се бави наставом историје и популаризацијом историје као науке међу младима.

Интерес сваке државе је да деца имају квалитетно образовање и да познају националну и општу историју. Историјске чињенице су предмет дебата, а самим тим и садржаји уџбеника историје. Колико млади данас знају историју?

Садржаји уџбеника нису промењени, нити су се у последњој деценији просветне власти озбиљно бавиле тиме. Свакако да је интерес сваке озбиљне државе да млади добију квалитетно образовање. Суштинско питање које се намеће је колико млади уопште знају историју? Многа истраживања која су спроведена на територији Републике Србије показала су да је знање младих о прошлости недовољно. Ставове и уверења уместо у школи, они изграђују углавном путем медија или интернета. Јак је утицај електронских медија на младе, пре свега друштвених мрежа којима се информације шире без икакве контроле. Нарастајући национализам, расизам, ксенофобија, хомофобија су све присутнији у јавном говору, али и у учионици. Тако се изграђују ставови код младих утемељени на стереотипима и предрасудама, који нису у складу са званичним циљевима и исходима образовања и васпитања. Ученици основних и средњих школа нису у стању да заузму критички однос према медијима, тако да су знања која усвајају помоћу оваквих „неформалних средстава информисања“ углавном политички обојена и искривљена. Образовни систем је запао у дубоку кризу, не само код нас већ и у Европи, а томе су погодовале нове друштвене околности (пораст снага екстремне деснице у Европи, велики мигрантски токови са Истока, тероризам у „срцу Европе“, нарастајућа ксенофобија, …). Како научити ученике да разумеју свет у коме живе и друштвене околности у којима се налазимо када програмски садржаји историје нису претрпели озбиљну реформу? Треба нагласити да је савремено доба, тј. период после Другог светског рата, маргинализован на неколико часова недељно у завршним разредима основне школе и гимназијама, што је у сваком случају недовољно да би ученици схватили шири историјски контекст времена у коме живе.
Read more

Културу говора треба да негују сви наставници

Професор Јелена Журић: Културу говора треба да негују сви наставници

 

Ништа ново нећемо рећи кад кажемо да је језик жива ствар. Мења се, прилагођава, прихвата нове речи, у неким случајевима чак одбацује правила која нису успела да се укорене у свакодневном говору. Око овог потоњег воде се вечите расправе – треба ли језик да се строго држи једном успостављених правила или да се „покорава” ономе што већина говори и пише?

О овом и још неким језичким питањима разговарали смо са једним од уредника издавачке куће Едука, аутором граматика и читанки за основну и средњу школу, професором српског језика Јеленом Журић.

– Потпуно сте у праву када кажете да је језик жив – између осталог, не постоји случајно подела на живе и изумрле (тзв. „мртве”) језике. Језик се посматра као својеврсни организам: рађа се, развија, негује, богати – али и: запоставља, сиромаши, умире (остаје без својих говорника). Или, како је то лепо рекла Исидора Секулић: „Језик није речник; језик је човек са животом и живљењем човека.” A што се може прочитати и у нашем уџбенику Жубор језика, за пети разред.

Није реткост да се два призната стручњака за језик или чак више њих не слажу увек, па и када је реч о неким важним језичким питањима. Значи ли то да једноставно не можемо рећи да језик као такав има строго установљена правила и да врло често ни они који се професионално тиме баве нису сигурни шта је правилно а шта погрешно?
Read more