ШТА ЈЕ ТО ICT (ИКТ) ОБРАЗОВАЊЕ И ЗАШТО ЈЕ ОНО ВАЖНО?

ШТА ЈЕ ТО ICT (ИКТ) ОБРАЗОВАЊЕ И ЗАШТО ЈЕ ОНО ВАЖНО?

Образовање из информационих и комуникационих технологија (ICT – Information and Communications Technologies) у основи је напор нашег друштва да својим садашњим и будућим грађанима пренесе драгоцено знање и вештине око рачунарских и комуникационих уређаја, софтвера који их упошљава, апликација које раде на њима и система који се од њих граде. Шта су све те ствари? Како функционишу? Како да се користе на продуктиван начин? Како се оне распоређују, састављају, како се њима управља и како се одржавају да би се створили производни системи? Како се користе у конкретним пословним и индустријским околностима? Које су науке и технологије на којима се заснивају и како се оне могу развити да би се унапредила ИКТ поља? ИКТ технологије су сложене и нагло се мењају, па многе људе збуњују. Толико су продрле у савремени свет да их свако на известан начин разуме, али ти начини се често веома разилазе.

Read more

УЧИОНИЦА БУДУЋНОСТИ

УЧИОНИЦА БУДУЋНОСТИ

Физички простор

Одбројани су дани учионица у којима се наставников сто налази у предњем делу учионице, а столови ученика су уредно поређани у редовима. Технологије учења и промена педагошких метода не мењају само начин на који предајемо, већ и физичка окружења у којима предајемо.

Улога коју физичко окружење има код нашег учења тек почиње да се проучава и да се разуме.
Akinsanmi (2011) тврди да „нема много истраживања о улози које физичко окружење има у процесу учења’’, али све више и више едукативних теоретичара и психолога почињу да нуде погледе „из којих дизајнери могу да формирају концепт стварања оптималног окружења за учење’’ (Оптимално учење). Једна ствар која је јасна из истраживања физичких простора који чине окружења за учење је да садашње учионице ретко олакшавају учење 21. века.

Read more

ШКОЛСКИ СИСТЕМ У ЈАПАНУ

ШКОЛСКИ СИСТЕМ У ЈАПАНУ

Данашњи јапански школски систем настао је након Другог светског рата (између 1947. и 1950. године), користећи модел из САД као генерални оквир.

Он подразумева институције предшколског васпитања, девет година обавезног образовања: шест година основне школе, 3 године ниже средње школе и опционо 3 године вишег средњег образовања, као и 4 године универзитетског образовања.

У првих девет година школовања 99.9% јапанске деце одговарајућег узраста похађа јавне или приватне школе. Чак 94% ученика ниже средње школе уписује и похађа вишу средњу школу што је импозантан податак, нарочито ако се узме у обзир чињеница да ова бројка стабилно стоји већ више од деценије.

Read more

КАНАДСКИ ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ

КАНАДСКИ ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ

Занимљив чланак о канадском образовном систему, из пера грађанина Канаде.

Родитеље често занима какав је образовни систем у другим земљама. Немам никакву представу о томе шта сте можда до сада можда чули о канадском школском систему, зато вам пишем као да сада слушате први пут. Многи Канађани се бусају у груди да је наш систем најбољи образовни систем на свету. Када сам ја ишао у школу, то је било владајуће уверење мојих наставника. Не знам да ли су у праву, али је извесно да Канада има више матураната са средњом школом него у другим земљама, више него у Америци. Заузимамо прво место на светској ранг листи по броју људи са дипломом више школе, а пети смо на свету по броју универзитетски образованох људи. Тако да без бојазни могу рећи да су наши грађани, у најмању руку, добро образовани. Упркос томе, много људи се жали на канадски образовни систем. Кажу да учитељи неадекватно уче децу да читају, да су наставне јединице преобимне, да су програми претешки за лоше наставнике. Неки чак тврде да у Канади превише младих иде на универзитет. Можете ли да поверујете? Ево неколико чињеница о канадским школама које вам могу бити занимљиве.

Read more

ОБРАЗОВАЊЕ У ФИНСКОЈ

ОБРАЗОВАЊЕ У ФИНСКОЈ

Како у нашој јавности у последње време расте интересовање за образовне иновације у Финској, преносимо текст који се уопштено бави вредновањем образовања у финском друштву.

Школовање је бесплатно и обавезно од 7 до 16 година. У Финској више од 99,2 % деце заврши обавезно основношколско образовање, готово 90 % их стекне диплому средње школе, више од половине младих Финаца има магистратуру, док већина одраслих учествује у некој активности читавог живота. Закључак: учење је хоби број један у Финској!

Read more

ОЦЕЊИВАЊЕ БЕЗ СУЗА

ОЦЕЊИВАЊЕ БЕЗ СУЗА

Оцењивање и вредновање рада ученика се с правом сматра важним аспектом наставе. Мађарски психолог Чиксентмихоји, проучавајући мотивацију ученика за учење, нагласио је значај увида у постигнути резултат, као и осећај контроле над резултатом властитог рада. Другим речима, ако су пред учеником изазови који су синхронизовани са његовим способностима (нису претерано високи ни ниски), ако се они постепено повећавају, а о сваком достигнутом нивоу ученик одмах добија повратну информацију (оцену), развиће се висок ниво мотивације за учење.

Read more

ЗА ЂАКЕ: ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О ИСПИТИВАЊУ И ОЦЕЊИВАЊУ У ШКОЛИ, О НАШИМ ПРАВИМА И ОБАВЕЗАМА

ЗА ЂАКЕ: ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О ИСПИТИВАЊУ И ОЦЕЊИВАЊУ У ШКОЛИ, О НАШИМ ПРАВИМА И ОБАВЕЗАМА

Иако нам понекад може изгледати као да оцена постоји само да бисмо је сакрили од родитеља, она заправо треба да испуни неколико важних функција:
•    да буде објективна и поуздана мера напредовања ученика;
•    да подстиче ученика на активни однос према образовном процесу;
•    да оспособљава ученика за објективну процену сопствених постигнућа, као и постигнућа других ученика;
•    да буде показатељ ефикасности рада наставника и школе.
Ученик основне школе мора бити оцењен најмање четири пута током полугодишта – наравно, из сваког предмета понаособ. Свака оцена је јавна; ученик има право да зна шта је добио, али и зашто је добио баш ту оцену. Ако наставник одбије да образложи своју одлуку, ученик има право да поднесе приговор на оцену.

Read more

Педагошко пространство

ПЕДАГОШКО ПРОСТРАНСТВО

1.1  Шаролика слика

Када се осврнемо на педагошке институције с којима смо сарађивали, видимо да педагошки свет никако није јединствен. Наравно, националне, политичке и културне особености одређивале су оквире, али разлике унутар једне земље често су биле веће од разлика између различитих земаља.

Read more