NOVO EDUKINO IZDANjE IZ EDICIJE PEDAGOŠKA RASKRŠĆA – PRIMENjENA PEDAGOGIJA

     Emilija Lazarević

     SPECIFIČNE SMETNjE U UČENjU

Dr Emilija Lazarević,   naučna   savetnica u Institutu za pedagoška istraživanja u Beogradu, poseduje skoro tri decenije dugu profesionalnu karijeru  obeleženu  ne samo naučnoistraživačkim nego i terapijskim radom sa decom koja imaju govorno-jezičke probleme, oštećenje sluha i specifične smetnje u učenju. Autorka je i realizatorka akreditovanih seminara   za  stručno  usavršavanje   zaposlenih u          obrazovanju,  kourednica  knjige Nove uloge za novo  doba: prilozi  za redefinisanje obrazovne prakse, recenzentkinja brojnih  časopisa  i autorka preko stotinu naučnih radova u oblasti inkluzivnog obrazovanja, govorno-jezičkog razvoja, govorno-jezičkih  poremećaja i specifičnih smetnji u  učenju. Učestvovala je u međunarodnim   projektima   i  rukovodi  projektom „Unapređivanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja u procesima  modernizacije Srbije“, koji Institut za pedagoška istraživanja u Beogradu realizuje  uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Sa velikim iskustvom u ovoj oblasti, kroz  čvrstu  povezanost  teorijskih  postavki i iskustva praktičnog  rada, autorka na sistematičan,  precizan  i iscrpan  način  predstavlja posebnu kategoriju učenika  sa specifičnim smetnjama  u učenju, podstaknuta  saznanjem da i pored tipičnih opštih sposobnosti i adekvatnih obrazovnih uslova, ova deca često ispoljavaju teškoće u ovladavanju osnovnim školskim  veštinama,  kao što su čitanje, pisanje ili računanje  i ostvaruju niža školska postignuća.   Knjiga je pisana sa namerom  da se iz različitih perspektiva,  teorijskih okvira i paradigmi  sagledaju  sva značajna  pitanja  u vezi sa kojima postoje neslaganja u ovoj oblasti u svetu i kod nas: pitanja teorijskog određenja, dijagnostičkih  kriterijuma, podataka  o učestalosti, procedure  tretmana  i edukacije. Posebna pažnja je posvećena  školskom  neuspehu ove dece, koji predstavlja problem sa kojim se susreću ne samo učenici, njihovi roditelji i nastavnici,  već i društvo u celini.  Kako su se poremećaji čitanja i pisanja u našoj sredini u porastu, ova razmatarnja  su više nego aktuelna. Knjiga Emilije Lazarević  je namenjena ne samo teoretičarima i istraživačima u oblasti obrazovanja, nego i širem krugu čitalaca, najpre učiteljima i nastavnicima, te drugim stručnim  licima  koja su orijentisana ka praktičnom rešavanju proučavanih  problema u školskom i porodičnom kontekstu, kao i roditeljima dece koja imaju specifične smetnje u učenju.

 

NOVO EDUKINO IZDANjE IZ EDICIJE PEDAGOŠKA RASKRŠĆA – FILOZOFIJA OBRAZOVANjA

     Paulo Freire

     PEDAGODIJA OBESPRAVLjENIH

     Paulo  Freire  (1921–1997) bio je jedan od najuticajnijih filozofa obrazovanja   dvadesetog  veka i zagovornik kritičke pedagogije. Materijalne poteškoće  u detinjstvu učinile  su  ga  osetljivim za probleme obespravljenih   društvenih   slojeva, i čitav njegov rad, i teorijski   i  praktični,   bio je prožet dubokom empatijom za socijalno uskraćene. Završavajući pravni fakultet  u rodnom Brazilu, Freire je uporedo izučavao filozofiju, fenomenologiju i psihologiju jezika, naposletku osmišljavajući poznate i uticajne projekte za opismenjavanje odraslih. Freireov rad na opismenjavanju koji je široko podržavala  država prekinut je vojnim pučom 1964, nakon  čega Freire provodi  neko vreme u zatvoru,  a potom  godine  u egzilu,  najpre  u SAD, a zatim  u Švajcarskoj.  Povratak  u Brazil 1980. Freire koristi da nastavi svoj rad na opismenjavanju i socijalnom osnaživanju obespravljenih. Tokom 1968. izlazi njegova Pedagogija obespravljenih, koja ga visoko pozicionira među moderne filozofe obrazovanja. Freireove  ideje postaju uticajne širom  sveta, nalazeći mnoge  poštovaoce  i izučavaoce i danas.

     Pedagogija obespravljenih pripada  kanonu dela iz filozofije obrazovanja,  visoko pozicionirajući svog autora u red najznačajnijih pedagoških mislilaca dvadesetog veka. Objavljena je prvi  put 1968.  na portugalskom, da bi već  1970.  doživela  englesko  izdanje,  koje je omogućilo širenje Freireovih ideja van granica Brazila. Zasnovana na autorovom radu na opismenjavanju odraslih, osvetljena marksističkim analitičkim aparatom  i prožeta dubokom empatijom, Freireova najpoznatija knjiga smatra  se temeljnim  delom pravca koji se danas naziva kritičkom pedagogijom. Protivurečnosti sveta u kom je Pedagogija obespravljenih napisana do danas nisu nestale, i dalje zahtevajući analitičku pažnju koja nas može dovesti do onoga što Freire naziva „osvešćivanjem“. Ovo štivo je otuda mnogo više od vrednog kanonskog dela upisanog u istoriju misli o obrazovanju – ono danas ima podjednako velik značaj za savremene, kao što je imalo za svoje prve čitaoce, usmeravajući pažnju na relevantna  pitanja i stavljajući čitaoca u aktivnu poziciju, u kojoj će hrabro  promišljati svet, prihvatajući  spasonosno breme slobode.

 

 

 

Školski kalendar

PRAVILNIK O KALENDARU OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA OSNOVNE ŠKOLE ZA ŠKOLSKU 2018/2019 GODINU …pdf

 

PRAVILNIK O ŠKOLSKOM KALENDARU ZA OSNOVNE ŠKOLE SA SEDIŠTEM NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA ŠKOLSKU 2018/2019. GODINU … pdf

 

PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu za drugi ciklus

PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog
obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja …… pdf

EDUKA NA MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI I SAJMU „NOVE TEHNOLOGIJE U OBRAZOVANjU“

EDUKA NA MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI I SAJMU

„NOVE TEHNOLOGIJE U OBRAZOVANjU“, Belekspocentar, od 8. do 9. juna 2018.

 

Kao i prethodnih godina, Izdavačka kuća Eduka ima zadovovoljstvo da vas pozove da posetite naš štand na Međunarodnoj konferenciji i sajmu „Nove tehnologije u obrazovanju“ i upoznate se sa našim novim materijalima za e-učenje i nastavu.

Konferencija se organizuje po peti put zaredom sa ciljem unapređenja kvaliteta obrazovanja u ovom delu sveta kroz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Događaj će se održati u Belekspocentru i prostorijama hotela „Holidej In“ u Beogradu, od 8. do 9. juna 2018.

Konferencija je jedinstvena prilika za profesionalni razvoj nastavnog i nenastavnog osoblja u predškolskim ustanovama, školama, univerzitetima i drugim organizacijama.

Dođite da podstaknete svoju kreativnost, osavremenite proces učenja i na što bolji način iskoristite mogućnosti koje nove tehnologije pružaju.

Upoznajte Edukine stručnjake koji su u prethodnom periodu vredno radili na novim digitalnim udžbenicima, kursevima na mudl platformi, elektronskim dodacima za nastavu i učenje i dr.

Rado ćemo vas ugostiti na našem štandu i razmeniti dragocena iskustva i ideje!

Čekamo vas u BELEKSPOCENTRU, od 8. do 9. juna 2018.

Pravilnik o planu nastave i učenja

Pravilnik o planu nastave i učenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i
učenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, br. 10/2017 od 14.12.2017. godine….pdf

Dve opcije za izbor novih udžbenika za prvi i peti razred

Javni poziv za predaju rukopisa udžbenika za prvi i peti razred osnovne škole, koji će biti urađeni po novom programu nastave i učenja je raspisan, najavljuje  Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje.

Ona ističe da će izdavači imati 60 dana da pripreme rukopise i predaju ih na odobrenje Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Rok za pregledanje rukopisa udžbenika je skraćen na dva meseca, što znači da Zavod taj posao treba da završi najkasnije do 15. aprila. Nedeljković kaže da u ovom trenutku nije doneta odluka na koji način će se učitelji i nastavnici opredeljivati za nove udžbenike za prvi i peti razred, napominjući da Ministarstvo prosvete razmatra dve opcije.

– S obzirom da pripremamo novi Zakon o udžbenicima, za koji je planirano da uđe u skupštinsku proceduru u martu konkurs za udžbenike za prvi i peti razred ćemo raspisati po važećem zakonu, ali ćemo neke odredbe modifikovati kako bi novi udžbenici na vreme stigli u škole. Da ne bismo unosili zabunu u škole, jedna od ideja o kojoj razmišljamo je da postojeći odabrani izdavači za koje su se nastavnici opredelili zamene stare udžbenike novim i da se oni koriste samo naredne školske godine. Na taj način bismo omogućili da se započeti ciklus završi u isto vreme za sve razrede, s obzirom da udžbenici za koje su se škole opredelile za školsku 2016/17. važe još ove i naredne školske godine – objašnjava Nedeljković.

Druga varijanta je da se dozvoli učiteljima i nastavnicima da biraju udžbenike za prvi i peti razred među svim naslovima koji budu odobreni. Međutim, u tom slučaju ova dva razreda bi bila izuzeta kada se, zbog završetka trogodišnjeg ciklusa, naredne školske godine bude pravio novi odabir za školsku 2019/20. U prednacrtu novog zakona o udžbenicima, koji je upravo na javnoj raspravi, predviđeno je da udžbenici za koje se škole opredele važe četiri godine.

Vesna Nedeljković kaže da konačno rešenje mora da bude doneto čim rukopisi novih udžbenika za prvi i peti razred stignu na odobrenje u Zavod. Konačnoj odluci koja je u rukama ministra prosvete prethodiće analiza postojećeg stanja i efekti predloženih mera.

Izvor: Tanjug

2018. će doneti ove VELIKE PROMENE u školama u Srbiji: Izborni predmeti postaju sekcije

Učenike prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije od septembra sledeće godine očekuje novo gradivo, nov način učenja i novi udžbenici, ali i manje lektire.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja izradio je nove nastavne planove i programe za ove razrede da bi bili usmereni ka ishodima.

– To znači da se nastava i učenje više neće svoditi na puko nabrajanje i memorisanje činjenica, već će naglasak biti na problemskoj i programskoj nastavi, na međupredmetnom povezivanju. Komunikacija, timski rad, uvođenje preduzetništva i celoživotno učenje neke su od veština koje će se više razvijati, učenici će sami dolaziti do nekih podataka, ali biće i više kritični – priča Gordana Mijatović iz Zavoda.

Za prvačiće projekti

Jedna od najvećih promena za prvake u osnovnim školama je uvođenje projektne nastave.

– Izborni predmeti postaju sekcije, a uvodi se čas projektne nastave na kojem bi učiteljica sa decom obrađivala pojedine teme kroz više predmeta, a grupe đaka bi radile i određene projekte da bi polako shvatali šta je to timski rad. Đaci će pri tome koristiti i telefone i računare za učenje – kaže Mijatović.

Programi su rasterećeni sadržaja koji su deci previše apstraktni i oslanjaju se na iskustvo koje deca donose u školu.

– Program za prvi razred usmeren je na detetovu najbližu okolinu da bi ono širilo vidike kako bude raslo. Primera radi, kada su u pitanju praznici, iz predmeta Svet oko nas, đaci će učiti o Novoj godini, Božiću, Svetom Savi i o drugim praznicima iz njihovog neposrednog okruženja (porodica i škola), dok će npr. o državnim praznicima učiti u četvrtom razredu kada budu učili o svojoj otadžbini – objašnjava Mijatović.

Petaci rasterećeniji

U grupi koja je radila na izmenama za peti razred uključeni su i učitelji da bi se stekla bolja slika o tome sa kojim znanjima oni dolaze kod nastavnika.

– Program za peti razred je najviše rasterećen, sadržaji su ili izbačeni ili prebačeni u više razrede. Najbolji primer je biologija – gradivo je podeljeno u pet oblasti: poreklo i raznovrsnost života, jedinstvo građe i funkcije kao osnova života, nasleđivanje i evolucija, život u ekosistemu i čovek i zdravlje. U svakom narednom razredu će se njihovo znanje produbljivati – kaže Gordana Mijatović.

Komunikacija, timski rad, preduzetništvo, istraživanje, kritično mišljenje cilj su izmena
Više časova u gimnaziji

Za razliku od nastavnih planova za osnovce koji su usvojeni i za koje je objavljen javni poziv izdavačima za pisanje udžbenika, gimnazijski plan je tek prosleđen Ministarstvu prosvete kao predlog.

– Đaci će po svojim afinitetima birati po dva izborna predmeta koja su multidisciplinarna i koja će učiti kroz istraživačku i projektnu nastavu. Ipak, glavna novina bi bila da prirodne nauke dobiju više prostora za vežbe, a insistiraće se da se one uvedu i na društvene predmete i jezika – najavljuje Mijatovićeva.

Tako bi đaci na časovima filozofije imali debate, a iz istorije bi više vremena provodili istražujući.

– Gimnazijalci bi, umesto sadašnjih 31 čas, imali 33 časa nedeljno, koliko imaju i učenici srednjih škola za časove vežbi – kaže Mijatović.

Ona ističe da je ideja Ministarstva da za četiri godine ceo sistem bude reformisan i da se tada realizuje eksterna matura.

Menjaće se i lektire

Gordana Mijatović ističe da su lektire na svim nivoima smanjene.

– U prvom razredu se vratilo čitanje u nastavcima da bi se đaci navikavali da čitaju duža dela iz više puta, da povezuju pročitano. Takođe, smanjen je broj književnih dela, ali će se povećati izbornost – najavljuje Mijatović.

Tako npr. u petom razredu neće biti obavezna dela Žila Verna i Milovana Vitezovića, pesme Branka V. Radičevića: “Kad mati mesi medenjake” i “Kad otac bije”, a u gimnaziji više se neće izučavati barok kao pravac, Danilo Kiš “Rani jadi”, Šiško Menčetić, Džore Držić, a iz narodne kniževnosti izostavljene su pesme “Sunce se djevojkom ženi” i “Boj na Mišaru”, kao i pripovetke “Djevojka brža od konja” i “Zlatna jabuka i devet paunica”.

Izvor: www.blic.rs

U kakvoj su vezi Če Gevara i obrazovne reforme u Srbiji

Postoje knjige koje predstavljaju poslednji bedem odbrane od destruktivnih ideologija koje svet guraju u propast. Postoje knjige koje predstavljaju putokaz – na koji se način braniti od totalitarističkih tendencija uvijenih u oblande demokratskih procesa, odnosno kojim sredstvima menjati globalni poredak nepravde i trasirati put opštedruštvenom ozdravljenju?

Knjiga koja objedinjuje i jedno i drugo, jeste studija pod nazivom “Če Gevara, Paulo Freire i pedagogija revolucije”, Kanađanina Pitera Meklarena, levičara i profesora na Kalifornijskom Univerzitetu u Los Anđelesu. Reč je o studiji koja afirmiše kritičku pedagogiju kao sredstvo prevazilaženja neoliberalizovanog kapitalizma u kojem živimo i delamo; Kapitalizma koji prosvetne radnike pretvara u lako zamenljive operativce i potrošnu (obaška jeftinu) radnu snagu, dok njihove učenike osposobljava za ulogu slabo obrazovane po(s)luge neoliberalnog poretka.

Živimo, naime, u neoliberalnom svetu u kojem se plate smanjuju a dohodak prenosi iz rada u kapital, gde se korporacije bore za prednost u jeftinom radu i sticanje državno subvencionisanog pristupa resursima, dok istovremeno napuštaju društvene obaveze prema siromašnima. Živimo u svetu u kojem slobodno tržište uništava radnička prava, guši građanske slobode i razara demokratiju dok od ove ne ostano samo puko glasanje. Takozvano slobodno tržište rastura javni sektor, privatizuje infrastrukturu i određuje socijalne potrebe. Povređuje zemlju, zagađuje vazduh, pretvara i vodu u profit. I, naposletku, menja prosvetiteljske principe pedagogije podređujući ih potrebama tržišta, kapitala, profita… Svemu ovome se, prema profesoru Meklarenu, ljudi mogu odupreti i to uz pomoć kritičke (revolucionarne) pedagogije.

Uzimajući za referentni okvir dvojicu blaženopočivših levičara – Ernesta Če Gevaru i Paula Freirea, koji su (prvi puškom, a drugi perom), krenuli da ruše nepravedni svetski poredak, Meklaren zapravo ispisuje manifest kritičke pedagogije, čiji je rodonačelnik upravo “čovek sa sedom bradom” – Brazilac Freire, a inspirator “čovek sa crnom beretkom” – Argentinac Če Gevara.

Ernesto Če Gevara je svojom internacionalističkom borbom za pravedniji svet pokazao snagu, volju i mogućnosti pojedinca (i revolucionarne pedagogije), da menjaju kapitalistički poredak.

Paolo Freire je svojim revolucionarnim radom na opismenjavanju odraslih u Brazilu, Tanzaniji, Gvineji Bisao, Angoli, Mozambiku…, kao i radom na afirmisanju projekata poput narodnog obrazovanja, ukazivao na značaj koje kritička pedagogija, škola i obrazovanje imaju za oslobađanje ljudi, ali i za njihovo suprotstavljanje neoliberalnom poretku.

Profesor Meklaren, zapravo, smatra da u današnjem neoliberalnom poretku, ideje i primeri Ernesta Če Gevare i Paula Freirea, mogu pomoći obrazovnim radnicima širom sveta da škole u kojima rade i deluju pretvore u sedišta društvene pravde i revolucionarne prakse. U tom kontekstu valja istaći da je Freireov pedagoški projekat upravo pokrenut da bi se “životi smestili u učionicu”, a znanje upotrebilo kao oružje kojim će biti promenjen svet – budući da jedino pretvaranje znanja u delovanje može transformisati život.

Nevolja je u tome što u vremenu kada reč “revolucija” postaje tabu, a poslovni interesi postaju bitniji od ljudskog dostojanstva, škole postaju regrutni centri u kojima se učenici pripremaju za čuvare kapitalističke države. Stoga se zadatak kritičke pedagogije upravo i sastoji u tome da prepozna slučajeve u kojima oni koji sprovode obrazovne reforme nepromišljeno deluju u skladu sa interesima svetskog kapitalizma! Bilo da se radi o izvršnoj vlasti, školi ili univerzitetu!

Revolucionarna pedagogija ide i korak dalje te suprotstavlja odnose moći/znanja njihovim protivrečnostima. Na primer, zamislimo da se u ovdašnjim školama javno govori učenicima viših razreda o sledećem protivrečju – da je suverenitet isključivo u rukama građana koji ga prema ustavu obavljaju preko slobodno izabranih predstavnika, ali da predstavnici naroda, umesto da rade u interesu građana, zapravo rade u interesu međunarodnih finansijskih institucija (poput MMF-a), koje opet rade u interesu transnacionalnih korporacija.
Cilj borbe, sa stanovišta revolucionarne pedagogije, jeste usmeravanje đaka u pravcu zasnivanja društva socijalne pravde, kroz organizovane oblike političkog udruživanja, a u cilju prevazilaženja ideologije slobodnog tržišta. No, za to je potrebno razbiti imaginarnu moć potrošačkih identiteta unutar kapitalizma (sve smo više potrošači unutar šoping-molova, a sve manje kritički usmereni građani unutar javnog prostora dijaloga). Nikako drukčije nego uz obilatu pomoć kritički orijentisanih nastavnika širom sveta koji će u školama proizvoditi aktivne građane i ljude, a ne pasivne egoiste i potrošače firmiranih proizvoda.

Inauguracija dualnog obrazovanja u vaspitno-obrazovni sistem Srbije, postepeno izbacivanje humanističkih predmeta iz srednjih stručnih škola, uvođenje preduzetničkog obrazovanja, rezanje plata prosvetnim radnicima, konsultovanje privrednika oko nastavnih planova i programa…, primeri su obrazovno-vaspitnih “reformi” koje se mogu opaziti i u drugim zemljama unutar globalizovanog (neoliberalnog) poretka. Ili, kako kaže Meklaren – neoliberalno obrazovanje ponovo nameće robni status radnicima tako što učenike tretira kao ljudski kapital globalizovanog tržišta.

Uprkos procesu neoliberalizacije pedagogije koji se zakonski vaspostavlja u državi Srbiji, ali još više zbog izuzetnog kritičkog potencijala koji knjiga Pitera Meklarena o pedagogiji revolucije ima za istinsko revolucionisanje pedagogije, odnosno za suprotstavljanje neoloiberalnoj hegemoniji u obrazovanju – preporučujem pomenutu knjigu/studiju svakom ovdašnjem prosvetnom radniku!
Istovremeno, glasno podržavam smelu odluku izdavačke kuće Eduka – da objavljuje naslove domaćih i stranih autora iz oblasti pedagoških nauka, koji se bave razvojnim promenama u savremenom obrazovanju, a u cilju daljeg podizanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji

Boris Jašović

Preuzeto sa Zelena učionica

Nastavnici, proverite kako vaspitavate u školi

Učitelji srednje, a i malo starije generacije, s radošću se sećaju seminara koje je dr Ljubica Prodanović, članica i saradnica Pedagoškog društva Srbije, dugogodišnja saradnica Saveza učitelja Republike Srbije i počasni član Društva učitelja Beograda svojevremeno držala po školama, želeći da svoje kolege podseti, podstakne, a ponekad i opomene kako treba vaspitavati učenike u školi. Polazila je od toga da svi MOGU, ali da neki HOĆE da ulože mali vlastiti napor i postanu uspešniji učitelji, vaspitači… Poverenje između svih učesnika u nastavnom procesu stavljala je na prvo mesto, želeći time da istakne da svako ima svoju ulogu u istom, da su sve te uloge isprepletene i da ponašanje svih zavisi od međusobnih veza i odnosa.

Iz njenog dugogodišnjeg praktičnog iskustva, nastala je i ova knjiga – priručnik – „Proverite kako vaspitavate u školi“.

Knjiga je namenjena prvenstveno učiteljima, svima onima koji uče đake, dakle, svim prosvetnim radnicima.
Read more