Besplatni udžbenici za 86.000 osnovaca

Besplatni udžbenici za oko 86.000 osnovaca od prvog do osmog razreda putuju u škole. Distribucija je počela. Kompleti školskih knjiga koje država daruje stići će u osmoletke pre nego što đaci zauzmu klupe prvog septembra. Prvi put u skladu sa Strategijom za podsticanje rađanja svako treće i naredno dete u sistemu obrazovanja dobiće udžbenike – a to će biti 35.657 osnovaca u predstojećoj školskoj godini, rekla je za Politiku Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje.

Aktuelni Zakon o udžbenicima predviđa da se besplatni udžbenici dodeljuju samo socijalno ugroženim školarcima, primaocima novčane pomoći. Otuda su đaci iz materijalno ugroženih porodica prva kategorija dece za koju je država i ovoga puta obezbedila komplete udžbenika. Međutim, novim projektom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pod nazivom „Nabavka udžbenika i drugih nastavnih sredstava za učenike osnovnih škola”, na osnovu odluke vlade proširena je lista školaraca kojima se udžbenici kupuju novcem iz republičke kase. Osim socijalno ugroženih, sada su obuhvaćeni i osnovci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji osnovno obrazovanje stiču prema individualnom obrazovnom planu ali po redovnom programu kao i njihovi vršnjaci bez smetnji u razvoju. Takođe, obuhvaćeni su i đaci osnovnih škola koji su treće (i svako naredno) dete u porodici.
Read more

Đacima četiri raspusta u narednoj školskoj godini

 

Školska godina za sve učenike osnovnih i srednjih škola počinje u petak, 1. septembra, a predviđeno je da u narednoj godini imaju četiri raspusta – jesenji, zimski, prolećni i letnji raspust.

Prethodne školske godine učenici su imali tri raspusta, nisu imali jesenji raspust koji je predviđen kalendarom obrazovnio-vaspitnog rada za narednu školsku godinu.

Rukovodilac grupe za razvoj nastave u Ministarstvu prosvete Milka Andrić rekla je neadvno anjugu da se jesenji raspust uvodi svake godine kada to omogućuje raspored nastavnih dana i dan kad se praznuje Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

“Ove godine Dan primirja 11. novembar pada u subotu . Pridružena su mu dva dana raspusta, 9. i 10. novembar, te je omogućeno da učenici, sa subotom i nedeljom, imaju kratak predah od četiri dana”, pojasnila je ona.

Školskim kalendarom je planirano da učenici imaju zimski raspust iz dva dela. Prvi deo obuhvata novogodišnje i božićne praznike i traje od 3. do 8. januara, a drugi deo počinje 1. februara i traje do 9. februara.

Prvo polugodište se završava 31. januara, a drugo počinje 12. februara, dok prolećni raspust počinje 3. aprila, a završava se 9. aprila.
Read more

Objavljen kalendar za narednu školsku godinu

Četiri raspusta za đake, ponovo jesenji

Nova školska godina za učenike osnovnih i srednjih škola počinje u petak, 1. septembra, a u odnosu na ovu godinu, ima nekoliko novina: ponovo je uveden kratak jesenji raspust, a drugi deo zimskog raspusta, koji su deca ranije imala “u cugu” dve nedelje, sada će biti kraći, ali će zato duži biti prolećni raspust.

U Ministarstvu objašnjavaju da nigde nije predviđena dužina trajanja raspusta i da to diktira broj nastavnih dana, te da su se trudili da đaci imaju više kraćih predaha, zbog čega je i predviđen jesenji raspust. On će trajati 9. i 10. novembra i na njega se nadovezuje vikend, pa će se učenici i nastavnici odmarati ukupno četiri dana.
Read more

Od septembra u školama novi fakultativni predmet za učenike četvrtog i šestog razreda

Od septembra u školama novi fakultativni predmet za učenike četvrtog i šestog razreda

Potpredsednik vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović potpisao je u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Beogradu protokol o saradnji na programu „Osnovi bezbednosti dece“ sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem, zahvaljujući čemu će od septembra biti uveden novi fakultativni predmet u osnovne škole, saopšteno je iz MUP-a Srbije.

Zahvaljujući inicijativi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, učenici četvrtog i šestog razreda će, od sledeće školske godine, imati i predmet o bezbednosti dece, a čiji je primarni cilj prevencija. Učenici će jednom mesečno imati predavanja na različite teme o bezbednosti u saobraćaju, štetnom uticaju droge i alkohola, opasnostima koje ih vrebaju na internetu i društvenim mrežama. Teme razgovora sa decom četvrtog i šestog razreda biće i nasilje kako negativna društvena pojava, zatim prevencija i zaštita dece od trgovine ljudima, kao i šta je neophodno preduzeti u zaštiti od požara i prirodnih nepogoda.
Read more

Srpski učitelji bolji od nastavnika, zato su nam mlađa deca bolja od starije

Srpski učitelji bolji od nastavnika, zato su nam mlađa deca bolja od starije: To više neće moći, na snagu stupa novo pravilo!

Učenici nižih razreda osnovnih škola pokazuju znanje koje je iznad proseka na međunarodnim testiranjima, dok su učenici viših razreda na začelju lista i pokazuju znanje ispod proseka.

Đaci mlađih razreda osnovnih škola pokazali su na TIMŠ testiranju da znaju da povezuju naučeno i da to znaju praktično da primene, dok su učenici viših razreda na PISA testiranju pokazali funkcionalnu nepismenost – da naučeno ne znaju da primene u praksi.

Javnost opravdano postavlja pitanje ko je zatajio u obrazovnom sistemu i zbog čega su deca u savladavanju gradiva do četvrtog razreda iznad proseka, dok je njihovo znanje u višim razredima ispod proseka.

Prema ostvarenim rezultatima može se zaključiti da učitelji dobro rade svoj posao, a da su rezultati znatno lošiji kod nastavnika u predmetnoj nastavi.
Read more

TEST: Maturanti, proverite da li ste spremni za prijemni ispit iz SRPSKOG JEZIKA

 Srpski jezik – završni ispit za malu maturu

Nakon matematike, rešili smo da testiramo i vaše znanje srpskog jezika i književnosti. U tome nam je pomogla izdavačka kuća „Eduka”, njihova zbirka za pripremu završnog ispita iz crpskog jezika i urednica Jelena Žurić. U nastavku je 20 pitanja, onakvih kakva očekuju đake na maloj maturi za dve nedelje. Ovo je odličan način da maturanti provere svoje znanje.

Izvor:
http://zelenaucionica.com/test-maturanti-proverite-da-li-ste-spremni-za-prijemni-ispit-iz-srpskog-jezika/

 

Školski sistem u Nemačkoj

Obaveza pohađanja škole i troškovi

U Nemačkoj postoji obaveza pohađanja škole. Deca moraju da idu u školu devet godina. U nekim saveznim pokrajinama važi obaveza pohađanja škole i za decu s nerazjašnjenjim boravišnim statusom. Školska godina počinje u avgustu ili septembru i traje do juna ili jula, zavisno od savezne pokrajine. U većini slučajeva deca pohađaju državne škole. U njima se ne plaća školarina. Postoje neznatni troškovi vezani za, recimo, kopiranje, materijale ili izlete. U privatnim školama je plaćanje školarine obavezno.

 

Vrste škola

Postoje različite vrste škola. Školski sistem se razlikuje u zavisnosti od savezne pokrajine. U osnovnu/primarnu školu idu sva deca uzrasta od šest ili sedam godina. Posle četvrtog razreda (u pojedinim saveznim pokrajinama i posle šestog razreda) deca idu u opšteobrazovne škole sekundarnog stepena. Postoje potpuno različite opšteobrazovne škole sekundarnog stepena. U četvrtom razredu osnovne škole će vam preporučiti vrstu škole u kojoj će vaše dete da nastavi školovanje. Postoje glavne škole ili realne škole (od 5. do 9., odnosno 10. razred). Posle toga se polaže završni ispit nakon glavne škole ili kvalifikujući završni ispit nakon glavne škole. U glavnoj školi se pohađaju i praktični predmeti, kao što su tehničko vaspitanje ili tehničko crtanje. Viši stepen škole je realna škola (od 5. do 10. razreda). Ovde se polaže završni ispit nakon realne škole. Po završetku glavne ili realne škole moguće je izučiti neko zanimanje. Između ostalog, postoji i gimnazija (do 12. razreda). Nakon gimnazije se polaže matura posle koje se može studirati na univerzitetu. U gimnazijama se često uče dva do tri strana jezika, kao što su, recimo, engleski i francuski.

U nekim saveznim pokrajinama postoje objedinjene školske ustanove. U njima se glavna škola, realna škola i gimnazija nalaze pod jednim krovom. Tu deca mnogo lakše mogu da se prebacuju s jedne škole u drugu, na primer s glavne na realnu školu. Prebacivanje je takođe moguće i kod pohađanja zasebnih škola, ali to nije uvek jednostavno. U svakoj saveznoj pokrajini postoje i dvojezične škole, škole za decu s posebnim potrebama, srednje stručne ili srednje strukovne škole.

Read more

Tri predmeta za petake po novom programu od septembra

Sednica Nacionalnog prosvetnog saveta

Tri predmeta za petake po novom programu od septembra

Učenici petog razreda osnovne škole od septembra će učiti po novom nastavnom planu i programima informatike i računarstva, tehnike i tehnologije i fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.

Primena programa ostalih predmeta biće odložena do školske 2018/19. godine, izjavila je Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje.
Read more

Nastavnik istorije: Koje istorijske lekcije deca ne uče u školama (a trebalo bi)

Intervju sa Edukinim autorom Aleksandrom Todosijevićem.

Nastavnik istorije: Koje istorijske lekcije deca ne uče u školama (a trebalo bi)

 

Da bismo stvorili bolju budućnost, neophodno je da upoznamo prošlost. Ako pogledamo sadašnjost u kojoj živimo, možemo zaključiti da generacije rođene sredinom prošlog veka, pa i malo kasnije, nisu naučile neke važne lekcije. O tome i drugim istorijskim temama za Zelenu  učionicu govori Aleksandar Todosijević, nastavnik istorije u OŠ „Branko Radičević“ u Batajnici i predsednikom je Udruženja za društvenu istoriju – Euroclio. Aleksandar je i autor udžbenika i radne sveske sa istorijskom čitankom za 5. razred osnovne škole kao i više nagrađenih radova na konkursu Digitalni čas. Urednik je bloga Učionica istorije, koji se bavi nastavom istorije i popularizacijom istorije kao nauke među mladima.

Interes svake države je da deca imaju kvalitetno obrazovanje i da poznaju nacionalnu i opštu istoriju. Istorijske činjenice su predmet debata, a samim tim i sadržaji udžbenika istorije. Koliko mladi danas znaju istoriju?

Sadržaji udžbenika nisu promenjeni, niti su se u poslednjoj deceniji prosvetne vlasti ozbiljno bavile time. Svakako da je interes svake ozbiljne države da mladi dobiju kvalitetno obrazovanje. Suštinsko pitanje koje se nameće je koliko mladi uopšte znaju istoriju? Mnoga istraživanja koja su sprovedena na teritoriji Republike Srbije pokazala su da je znanje mladih o prošlosti nedovoljno. Stavove i uverenja umesto u školi, oni izgrađuju uglavnom putem medija ili interneta. Jak je uticaj elektronskih medija na mlade, pre svega društvenih mreža kojima se informacije šire bez ikakve kontrole. Narastajući nacionalizam, rasizam, ksenofobija, homofobija su sve prisutniji u javnom govoru, ali i u učionici. Tako se izgrađuju stavovi kod mladih utemeljeni na stereotipima i predrasudama, koji nisu u skladu sa zvaničnim ciljevima i ishodima obrazovanja i vaspitanja. Učenici osnovnih i srednjih škola nisu u stanju da zauzmu kritički odnos prema medijima, tako da su znanja koja usvajaju pomoću ovakvih „neformalnih sredstava informisanja“ uglavnom politički obojena i iskrivljena. Obrazovni sistem je zapao u duboku krizu, ne samo kod nas već i u Evropi, a tome su pogodovale nove društvene okolnosti (porast snaga ekstremne desnice u Evropi, veliki migrantski tokovi sa Istoka, terorizam u „srcu Evrope“, narastajuća ksenofobija, …). Kako naučiti učenike da razumeju svet u kome žive i društvene okolnosti u kojima se nalazimo kada programski sadržaji istorije nisu pretrpeli ozbiljnu reformu? Treba naglasiti da je savremeno doba, tj. period posle Drugog svetskog rata, marginalizovan na nekoliko časova nedeljno u završnim razredima osnovne škole i gimnazijama, što je u svakom slučaju nedovoljno da bi učenici shvatili širi istorijski kontekst vremena u kome žive.
Read more

Kulturu govora treba da neguju svi nastavnici

Profesor Jelena Žurić: Kulturu govora treba da neguju svi nastavnici

 

Ništa novo nećemo reći kad kažemo da je jezik živa stvar. Menja se, prilagođava, prihvata nove reči, u nekim slučajevima čak odbacuje pravila koja nisu uspela da se ukorene u svakodnevnom govoru. Oko ovog potonjeg vode se večite rasprave – treba li jezik da se strogo drži jednom uspostavljenih pravila ili da se „pokorava” onome što većina govori i piše?

O ovom i još nekim jezičkim pitanjima razgovarali smo sa jednim od urednika izdavačke kuće Eduka, autorom gramatika i čitanki za osnovnu i srednju školu, profesorom srpskog jezika Jelenom Žurić.

– Potpuno ste u pravu kada kažete da je jezik živ – između ostalog, ne postoji slučajno podela na žive i izumrle (tzv. „mrtve”) jezike. Jezik se posmatra kao svojevrsni organizam: rađa se, razvija, neguje, bogati – ali i: zapostavlja, siromaši, umire (ostaje bez svojih govornika). Ili, kako je to lepo rekla Isidora Sekulić: „Jezik nije rečnik; jezik je čovek sa životom i življenjem čoveka.” A što se može pročitati i u našem udžbeniku Žubor jezika, za peti razred.

Nije retkost da se dva priznata stručnjaka za jezik ili čak više njih ne slažu uvek, pa i kada je reč o nekim važnim jezičkim pitanjima. Znači li to da jednostavno ne možemo reći da jezik kao takav ima strogo ustanovljena pravila i da vrlo često ni oni koji se profesionalno time bave nisu sigurni šta je pravilno a šta pogrešno?
Read more