Културу говора треба да негују сви наставници

Професор Јелена Журић: Културу говора треба да негују сви наставници

 

Ништа ново нећемо рећи кад кажемо да је језик жива ствар. Мења се, прилагођава, прихвата нове речи, у неким случајевима чак одбацује правила која нису успела да се укорене у свакодневном говору. Око овог потоњег воде се вечите расправе – треба ли језик да се строго држи једном успостављених правила или да се „покорава” ономе што већина говори и пише?

О овом и још неким језичким питањима разговарали смо са једним од уредника издавачке куће Едука, аутором граматика и читанки за основну и средњу школу, професором српског језика Јеленом Журић.

– Потпуно сте у праву када кажете да је језик жив – између осталог, не постоји случајно подела на живе и изумрле (тзв. „мртве”) језике. Језик се посматра као својеврсни организам: рађа се, развија, негује, богати – али и: запоставља, сиромаши, умире (остаје без својих говорника). Или, како је то лепо рекла Исидора Секулић: „Језик није речник; језик је човек са животом и живљењем човека.” A што се може прочитати и у нашем уџбенику Жубор језика, за пети разред.

Није реткост да се два призната стручњака за језик или чак више њих не слажу увек, па и када је реч о неким важним језичким питањима. Значи ли то да једноставно не можемо рећи да језик као такав има строго установљена правила и да врло често ни они који се професионално тиме баве нису сигурни шта је правилно а шта погрешно?
Read more

Бесплатни уџбеници за треће дете

ДОБРА ВЕСТ: Бесплатни уџбеници за треће дете

 

Треће дете у породици имаће убудуће право на бесплатне уџбенике без обзира на материјални статус породице.

Иста погодност важиће и за свако наредно дете, а као и претходних година бесплатне уџбенике добиће И сви ученици из породица кје примају социјалну помоћ, ђаци са сметњама у развоју или инвалидитетом, пишу “Вечерње новости.”

Проширена листа деце којима ће држава обезбедити књиге примениваће се од наредне школске године.

Министарство просвете је определило 500 милиона динара за набавку бесплатних уџбеника, а њихов план ускоро би требало да усвоји Влада Србије.
Read more

Почиње пробно ПИСА тестирање

Успешност једног образовног система огледа се у способности ђака да све што су у школи научили умеју у конкретним ситуацијама и да примене. Такве способности оцењује међународно Писа тестирање.

Нада Вуковић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да пробно тестирање почиње 3. априла и планирано је да траје шест недеља.

“То ће бити електронско тестирање. Ученици ће, сем тестова којима се проверава функционална писменост, ове године добити упитнике који се односе на њихову образовну каријеру и на примену информационо-комуникационих технологија”, истакла је саветница министра просвете.
Read more

Петаци добијају три нова предмета

Будући петаци биће прва генерација основаца која ће имати три нова предмета: то су информатика и рачунарство, техничко и технологија и физичко и здравствено васпитање.

Досадашњи изборни предмети као што су чувари природе, свакодневни живот у прошлости, хор и оркестар – за њих ће бити ваннаставне школске секције, уколико буде прихваћен нови предлог наставног плана за старије разреде осмолетки, пише “Политика”. На захтев Министарства просвете, науке и технолошког развоја Завод за унапређивање образовања и васпитања, за непуна четири месеца, изнедрио је промењен и осавремењен план наставе за други циклус основног образовања.
Read more

Учити децу шта су лажне вести и критичко мишљење

С обзиром на то да је интернет доступан свима – информације које се тамо могу пронаћи могу бити и истините, али и лажне – а управо ту разлику деца и млади некад не препознају.

Према мишљењу водећих међународних експерата за образовање, у школама би децу требало учити критичком мишљењу и анализирању садржаја који конзумирају, поготово оног који пронађу на интернету.

Read more

Овако изгледа једна обична школа у Словенији

У Словенији деца полазе у први разред са 6 година. У већим селима (2000-3000 становника) скоро сваке године у први разред буде уписано око 60 првака. Напоменућу да свако мало веће село има своју основну школу иако је често удаљеност између суседних школа само 1-2 км.

Без сувишних коментара, закључака и поређења са основним школама у Србији, ево  за пример како изгледа и функционише  једна  државна основна школа у Словенији у селу које броји око 2800 становника.
У школу се иде само преподне. Настава почиње у 08:20h.

Read more

Oвако ће изгледати школе будућности

Школа будућности биће пресељена из учионица у паркове и музеје, ђаци ће учити да медитирају, а главни асистент наставницима биће вештачка интелигенција. Време је да педагогија сустигне технологију.

Употреба информационо-комуникационих технологија у образовању била је тема недавно одржаног сајма у београдском Белекспо центру. Учествовало је 180 говорника, а преко 6.500 наставника, професора и директора школа посетило је догађај, што све говори у прилог томе да су српски просветари и те како жељни нових знања и дискусија о томе како ће изгледати школа будућности. Уз помоћ интернета свакако, јер је, током три дана одржавања, пренос конференције уживо имао више од 9.000 прегледа.

Read more

ШТА ЈЕ ТО ICT (ИКТ) ОБРАЗОВАЊЕ И ЗАШТО ЈЕ ОНО ВАЖНО?

ШТА ЈЕ ТО ICT (ИКТ) ОБРАЗОВАЊЕ И ЗАШТО ЈЕ ОНО ВАЖНО?

Образовање из информационих и комуникационих технологија (ICT – Information and Communications Technologies) у основи је напор нашег друштва да својим садашњим и будућим грађанима пренесе драгоцено знање и вештине око рачунарских и комуникационих уређаја, софтвера који их упошљава, апликација које раде на њима и система који се од њих граде. Шта су све те ствари? Како функционишу? Како да се користе на продуктиван начин? Како се оне распоређују, састављају, како се њима управља и како се одржавају да би се створили производни системи? Како се користе у конкретним пословним и индустријским околностима? Које су науке и технологије на којима се заснивају и како се оне могу развити да би се унапредила ИКТ поља? ИКТ технологије су сложене и нагло се мењају, па многе људе збуњују. Толико су продрле у савремени свет да их свако на известан начин разуме, али ти начини се често веома разилазе.

Read more

УЧИОНИЦА БУДУЋНОСТИ

УЧИОНИЦА БУДУЋНОСТИ

Физички простор

Одбројани су дани учионица у којима се наставников сто налази у предњем делу учионице, а столови ученика су уредно поређани у редовима. Технологије учења и промена педагошких метода не мењају само начин на који предајемо, већ и физичка окружења у којима предајемо.

Улога коју физичко окружење има код нашег учења тек почиње да се проучава и да се разуме.
Akinsanmi (2011) тврди да „нема много истраживања о улози које физичко окружење има у процесу учења’’, али све више и више едукативних теоретичара и психолога почињу да нуде погледе „из којих дизајнери могу да формирају концепт стварања оптималног окружења за учење’’ (Оптимално учење). Једна ствар која је јасна из истраживања физичких простора који чине окружења за учење је да садашње учионице ретко олакшавају учење 21. века.

Read more

ШКОЛСКИ СИСТЕМ У ЈАПАНУ

ШКОЛСКИ СИСТЕМ У ЈАПАНУ

Данашњи јапански школски систем настао је након Другог светског рата (између 1947. и 1950. године), користећи модел из САД као генерални оквир.

Он подразумева институције предшколског васпитања, девет година обавезног образовања: шест година основне школе, 3 године ниже средње школе и опционо 3 године вишег средњег образовања, као и 4 године универзитетског образовања.

У првих девет година школовања 99.9% јапанске деце одговарајућег узраста похађа јавне или приватне школе. Чак 94% ученика ниже средње школе уписује и похађа вишу средњу школу што је импозантан податак, нарочито ако се узме у обзир чињеница да ова бројка стабилно стоји већ више од деценије.

Read more