Školski sistem u Nemačkoj

/in /by

Obaveza pohađanja škole i troškovi

U Nemačkoj postoji obaveza pohađanja škole. Deca moraju da idu u školu devet godina. U nekim saveznim pokrajinama važi obaveza pohađanja škole i za decu s nerazjašnjenjim boravišnim statusom. Školska godina počinje u avgustu ili septembru i traje do juna ili jula, zavisno od savezne pokrajine. U većini slučajeva deca pohađaju državne škole. U njima se ne plaća školarina. Postoje neznatni troškovi vezani za, recimo, kopiranje, materijale ili izlete. U privatnim školama je plaćanje školarine obavezno.

 

Vrste škola

Postoje različite vrste škola. Školski sistem se razlikuje u zavisnosti od savezne pokrajine. U osnovnu/primarnu školu idu sva deca uzrasta od šest ili sedam godina. Posle četvrtog razreda (u pojedinim saveznim pokrajinama i posle šestog razreda) deca idu u opšteobrazovne škole sekundarnog stepena. Postoje potpuno različite opšteobrazovne škole sekundarnog stepena. U četvrtom razredu osnovne škole će vam preporučiti vrstu škole u kojoj će vaše dete da nastavi školovanje. Postoje glavne škole ili realne škole (od 5. do 9., odnosno 10. razred). Posle toga se polaže završni ispit nakon glavne škole ili kvalifikujući završni ispit nakon glavne škole. U glavnoj školi se pohađaju i praktični predmeti, kao što su tehničko vaspitanje ili tehničko crtanje. Viši stepen škole je realna škola (od 5. do 10. razreda). Ovde se polaže završni ispit nakon realne škole. Po završetku glavne ili realne škole moguće je izučiti neko zanimanje. Između ostalog, postoji i gimnazija (do 12. razreda). Nakon gimnazije se polaže matura posle koje se može studirati na univerzitetu. U gimnazijama se često uče dva do tri strana jezika, kao što su, recimo, engleski i francuski.

U nekim saveznim pokrajinama postoje objedinjene školske ustanove. U njima se glavna škola, realna škola i gimnazija nalaze pod jednim krovom. Tu deca mnogo lakše mogu da se prebacuju s jedne škole u drugu, na primer s glavne na realnu školu. Prebacivanje je takođe moguće i kod pohađanja zasebnih škola, ali to nije uvek jednostavno. U svakoj saveznoj pokrajini postoje i dvojezične škole, škole za decu s posebnim potrebama, srednje stručne ili srednje strukovne škole.

Read more

NOVE EDUKINE ZBIRKE ZADATAKA ZA NADARENE MATEMATIČARE ZA TREĆI I ČETVRTI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE

/in /by

NOVE EDUKINE ZBIRKE ZADATAKA ZA NADARENE MATEMATIČARE ZA TREĆI I ČETVRTI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE

  • Matematika za mlade matematičare, učenike trećeg razreda osnovne škole
  • Matematika za mlade matematičare, učenike četvrtog razreda osnovne škole

Zbirke  zadataka autora Marka M. Ignjatovića

Jedinstvene zbirke zadataka za nadarene matematičare u mlađim razredima osnovne škole namenjene su mladim matematičarima koji samostalnim radom, radom u sekcijama ili na dodatnoj nastavi žele da rešavaju zanimljive zadatke, složenije od onih sa kojima se susreću u redovnoj nastavi.

Sadržaj zbirki zadataka približen je redovnoj i dodatnoj nastavi sa povećanim zahtevima, podsticajan je i inovativan.

Za rešavanje zadataka iz zbirki potrebno je da učenik besprekorno savlada gradivo na redovnim časovima, kako bi mogao da krene korak dalje u istraživanju ovog predmeta. Ljubav prema matematici, uz dosta truda i samostalnog rada doneće izuzetne rezultate i podstaći učenika na dalje usavršavanje u ovoj oblasti.

Zabavni, motivišući, inovativni i složeni zadaci podstiču intelektualni rast i pripremaju učenika za sledeće matematičke izazove.

Tri predmeta za petake po novom programu od septembra

/in /by

Sednica Nacionalnog prosvetnog saveta

Tri predmeta za petake po novom programu od septembra

Učenici petog razreda osnovne škole od septembra će učiti po novom nastavnom planu i programima informatike i računarstva, tehnike i tehnologije i fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.

Primena programa ostalih predmeta biće odložena do školske 2018/19. godine, izjavila je Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje.
Read more

Nastavnik istorije: Koje istorijske lekcije deca ne uče u školama (a trebalo bi)

/in /by

Intervju sa Edukinim autorom Aleksandrom Todosijevićem.

Nastavnik istorije: Koje istorijske lekcije deca ne uče u školama (a trebalo bi)

 

Da bismo stvorili bolju budućnost, neophodno je da upoznamo prošlost. Ako pogledamo sadašnjost u kojoj živimo, možemo zaključiti da generacije rođene sredinom prošlog veka, pa i malo kasnije, nisu naučile neke važne lekcije. O tome i drugim istorijskim temama za Zelenu  učionicu govori Aleksandar Todosijević, nastavnik istorije u OŠ „Branko Radičević“ u Batajnici i predsednikom je Udruženja za društvenu istoriju – Euroclio. Aleksandar je i autor udžbenika i radne sveske sa istorijskom čitankom za 5. razred osnovne škole kao i više nagrađenih radova na konkursu Digitalni čas. Urednik je bloga Učionica istorije, koji se bavi nastavom istorije i popularizacijom istorije kao nauke među mladima.

Interes svake države je da deca imaju kvalitetno obrazovanje i da poznaju nacionalnu i opštu istoriju. Istorijske činjenice su predmet debata, a samim tim i sadržaji udžbenika istorije. Koliko mladi danas znaju istoriju?

Sadržaji udžbenika nisu promenjeni, niti su se u poslednjoj deceniji prosvetne vlasti ozbiljno bavile time. Svakako da je interes svake ozbiljne države da mladi dobiju kvalitetno obrazovanje. Suštinsko pitanje koje se nameće je koliko mladi uopšte znaju istoriju? Mnoga istraživanja koja su sprovedena na teritoriji Republike Srbije pokazala su da je znanje mladih o prošlosti nedovoljno. Stavove i uverenja umesto u školi, oni izgrađuju uglavnom putem medija ili interneta. Jak je uticaj elektronskih medija na mlade, pre svega društvenih mreža kojima se informacije šire bez ikakve kontrole. Narastajući nacionalizam, rasizam, ksenofobija, homofobija su sve prisutniji u javnom govoru, ali i u učionici. Tako se izgrađuju stavovi kod mladih utemeljeni na stereotipima i predrasudama, koji nisu u skladu sa zvaničnim ciljevima i ishodima obrazovanja i vaspitanja. Učenici osnovnih i srednjih škola nisu u stanju da zauzmu kritički odnos prema medijima, tako da su znanja koja usvajaju pomoću ovakvih „neformalnih sredstava informisanja“ uglavnom politički obojena i iskrivljena. Obrazovni sistem je zapao u duboku krizu, ne samo kod nas već i u Evropi, a tome su pogodovale nove društvene okolnosti (porast snaga ekstremne desnice u Evropi, veliki migrantski tokovi sa Istoka, terorizam u „srcu Evrope“, narastajuća ksenofobija, …). Kako naučiti učenike da razumeju svet u kome žive i društvene okolnosti u kojima se nalazimo kada programski sadržaji istorije nisu pretrpeli ozbiljnu reformu? Treba naglasiti da je savremeno doba, tj. period posle Drugog svetskog rata, marginalizovan na nekoliko časova nedeljno u završnim razredima osnovne škole i gimnazijama, što je u svakom slučaju nedovoljno da bi učenici shvatili širi istorijski kontekst vremena u kome žive.
Read more

Kulturu govora treba da neguju svi nastavnici

/in /by

Profesor Jelena Žurić: Kulturu govora treba da neguju svi nastavnici

 

Ništa novo nećemo reći kad kažemo da je jezik živa stvar. Menja se, prilagođava, prihvata nove reči, u nekim slučajevima čak odbacuje pravila koja nisu uspela da se ukorene u svakodnevnom govoru. Oko ovog potonjeg vode se večite rasprave – treba li jezik da se strogo drži jednom uspostavljenih pravila ili da se „pokorava” onome što većina govori i piše?

O ovom i još nekim jezičkim pitanjima razgovarali smo sa jednim od urednika izdavačke kuće Eduka, autorom gramatika i čitanki za osnovnu i srednju školu, profesorom srpskog jezika Jelenom Žurić.

– Potpuno ste u pravu kada kažete da je jezik živ – između ostalog, ne postoji slučajno podela na žive i izumrle (tzv. „mrtve”) jezike. Jezik se posmatra kao svojevrsni organizam: rađa se, razvija, neguje, bogati – ali i: zapostavlja, siromaši, umire (ostaje bez svojih govornika). Ili, kako je to lepo rekla Isidora Sekulić: „Jezik nije rečnik; jezik je čovek sa životom i življenjem čoveka.” A što se može pročitati i u našem udžbeniku Žubor jezika, za peti razred.

Nije retkost da se dva priznata stručnjaka za jezik ili čak više njih ne slažu uvek, pa i kada je reč o nekim važnim jezičkim pitanjima. Znači li to da jednostavno ne možemo reći da jezik kao takav ima strogo ustanovljena pravila i da vrlo često ni oni koji se profesionalno time bave nisu sigurni šta je pravilno a šta pogrešno?
 Read more