Школски систем у Немачкој

/in /by

Обавеза похађања школе и трошкови

У Немачкој постоји обавеза похађања школе. Деца морају да иду у школу девет година. У неким савезним покрајинама важи обавеза похађања школе и за децу с неразјашњењим боравишним статусом. Школска година почиње у августу или септембру и траје до јуна или јула, зависно од савезне покрајине. У већини случајева деца похађају државне школе. У њима се не плаћа школарина. Постоје незнатни трошкови везани за, рецимо, копирање, материјале или излете. У приватним школама је плаћање школарине обавезно.

 

Врсте школа

Постоје различите врсте школа. Школски систем се разликује у зависности од савезне покрајине. У основну/примарну школу иду сва деца узраста од шест или седам година. После четвртог разреда (у појединим савезним покрајинама и после шестог разреда) деца иду у општеобразовне школе секундарног степена. Постоје потпуно различите општеобразовне школе секундарног степена. У четвртом разреду основне школе ће вам препоручити врсту школе у којој ће ваше дете да настави школовање. Постоје главне школе или реалне школе (од 5. до 9., односно 10. разред). После тога се полаже завршни испит након главне школе или квалификујући завршни испит након главне школе. У главној школи се похађају и практични предмети, као што су техничко васпитање или техничко цртање. Виши степен школе је реална школа (од 5. до 10. разреда). Овде се полаже завршни испит након реалне школе. По завршетку главне или реалне школе могуће је изучити неко занимање. Између осталог, постоји и гимназија (до 12. разреда). Након гимназије се полаже матура после које се може студирати на универзитету. У гимназијама се често уче два до три страна језика, као што су, рецимо, енглески и француски.

У неким савезним покрајинама постоје обједињене школске установе. У њима се главна школа, реална школа и гимназија налазе под једним кровом. Ту деца много лакше могу да се пребацују с једне школе у другу, на пример с главне на реалну школу. Пребацивање је такође могуће и код похађања засебних школа, али то није увек једноставно. У свакој савезној покрајини постоје и двојезичне школе, школе за децу с посебним потребама, средње стручне или средње струковне школе.

Read more

НОВЕ ЕДУКИНЕ ЗБИРКЕ ЗАДАТАКА ЗА НАДАРЕНЕ МАТЕМАТИЧАРЕ ЗА ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

/in /by

НОВЕ ЕДУКИНЕ ЗБИРКЕ ЗАДАТАКА ЗА НАДАРЕНЕ МАТЕМАТИЧАРЕ ЗА ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

  • Математика за младе математичаре, ученике трећег разреда основне школе
  • Математика за младе математичаре, ученике четвртог разреда основне школе

Збирке  задатака аутора Марка М. Игњатовића

Јединствене збирке задатака за надарене математичаре у млађим разредима основне школе намењене су младим математичарима који самосталним радом, радом у секцијама или на додатној настави желе да решавају занимљиве задатке, сложеније од оних са којима се сусрећу у редовној настави.

Садржај збирки задатака приближен је редовној и додатној настави са повећаним захтевима, подстицајан је и иновативан.

За решавање задатака из збирки потребно је да ученик беспрекорно савлада градиво на редовним часовима, како би могао да крене корак даље у истраживању овог предмета. Љубав према математици, уз доста труда и самосталног рада донеће изузетне резултате и подстаћи ученика на даље усавршавање у овој области.

Забавни, мотивишући, иновативни и сложени задаци подстичу интелектуални раст и припремају ученика за следеће математичке изазове.

Три предмета за петаке по новом програму од септембра

/in /by

Седница Националног просветног савета

Три предмета за петаке по новом програму од септембра

Ученици петог разреда основне школе од септембра ће учити по новом наставном плану и програмима информатике и рачунарства, технике и технологије и физичког и здравственог васпитања.

Примена програма осталих предмета биће одложена до школске 2018/19. године, изјавила је Весна Недељковић, помоћница министра просвете за предшколско и основно образовање.
Read more

Наставник историје: Које историјске лекције деца не уче у школама (а требало би)

/in /by

Интервју са Едукиним аутором Александром Тодосијевићем.

Наставник историје: Које историјске лекције деца не уче у школама (а требало би)

 

Да бисмо створили бољу будућност, неопходно је да упознамо прошлост. Ако погледамо садашњост у којој живимо, можемо закључити да генерације рођене средином прошлог века, па и мало касније, нису научиле неке важне лекције. О томе и другим историјским темама за Зелену  учионицу говори Александар Тодосијевић, наставник историје у ОШ „Бранко Радичевић“ у Батајници и председником је Удружења за друштвену историју – Euroclio. Александар је и аутор уџбеника и радне свеске са историјском читанком за 5. разред основне школе као и више награђених радова на конкурсу Дигитални час. Уредник је блога Учионица историје, који се бави наставом историје и популаризацијом историје као науке међу младима.

Интерес сваке државе је да деца имају квалитетно образовање и да познају националну и општу историју. Историјске чињенице су предмет дебата, а самим тим и садржаји уџбеника историје. Колико млади данас знају историју?

Садржаји уџбеника нису промењени, нити су се у последњој деценији просветне власти озбиљно бавиле тиме. Свакако да је интерес сваке озбиљне државе да млади добију квалитетно образовање. Суштинско питање које се намеће је колико млади уопште знају историју? Многа истраживања која су спроведена на територији Републике Србије показала су да је знање младих о прошлости недовољно. Ставове и уверења уместо у школи, они изграђују углавном путем медија или интернета. Јак је утицај електронских медија на младе, пре свега друштвених мрежа којима се информације шире без икакве контроле. Нарастајући национализам, расизам, ксенофобија, хомофобија су све присутнији у јавном говору, али и у учионици. Тако се изграђују ставови код младих утемељени на стереотипима и предрасудама, који нису у складу са званичним циљевима и исходима образовања и васпитања. Ученици основних и средњих школа нису у стању да заузму критички однос према медијима, тако да су знања која усвајају помоћу оваквих „неформалних средстава информисања“ углавном политички обојена и искривљена. Образовни систем је запао у дубоку кризу, не само код нас већ и у Европи, а томе су погодовале нове друштвене околности (пораст снага екстремне деснице у Европи, велики мигрантски токови са Истока, тероризам у „срцу Европе“, нарастајућа ксенофобија, …). Како научити ученике да разумеју свет у коме живе и друштвене околности у којима се налазимо када програмски садржаји историје нису претрпели озбиљну реформу? Треба нагласити да је савремено доба, тј. период после Другог светског рата, маргинализован на неколико часова недељно у завршним разредима основне школе и гимназијама, што је у сваком случају недовољно да би ученици схватили шири историјски контекст времена у коме живе.
Read more

Културу говора треба да негују сви наставници

/in /by

Професор Јелена Журић: Културу говора треба да негују сви наставници

 

Ништа ново нећемо рећи кад кажемо да је језик жива ствар. Мења се, прилагођава, прихвата нове речи, у неким случајевима чак одбацује правила која нису успела да се укорене у свакодневном говору. Око овог потоњег воде се вечите расправе – треба ли језик да се строго држи једном успостављених правила или да се „покорава” ономе што већина говори и пише?

О овом и још неким језичким питањима разговарали смо са једним од уредника издавачке куће Едука, аутором граматика и читанки за основну и средњу школу, професором српског језика Јеленом Журић.

– Потпуно сте у праву када кажете да је језик жив – између осталог, не постоји случајно подела на живе и изумрле (тзв. „мртве”) језике. Језик се посматра као својеврсни организам: рађа се, развија, негује, богати – али и: запоставља, сиромаши, умире (остаје без својих говорника). Или, како је то лепо рекла Исидора Секулић: „Језик није речник; језик је човек са животом и живљењем човека.” A што се може прочитати и у нашем уџбенику Жубор језика, за пети разред.

Није реткост да се два призната стручњака за језик или чак више њих не слажу увек, па и када је реч о неким важним језичким питањима. Значи ли то да једноставно не можемо рећи да језик као такав има строго установљена правила и да врло често ни они који се професионално тиме баве нису сигурни шта је правилно а шта погрешно?
 Read more