РАЗГОВОР СА НАСТАВНИЦАМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕЛЕНОМ ЋЕТКОВИЋ И ВЕСНОМ АНДРЕЈЕВИЋ поводом треће награде на конкурсу ЧАС ЗА УГЛЕД 10

/in /by

РАД У МАЛОЈ ШКОЛИ НЕ ЗНАЧИ ДА ЈЕ ШКОЛА ЗАИСТА МАЛА

ЕДУКА: Са специфичностима вашег рада имали смо и прилику и задовољство да се упознајемо посредством конкурса који смо покренули пре једне деценије. Овога пута вам, још једном, честитамо на стеченом признању и захваљујемо што сте наш Зборник поново обогатиле изузетним примером добре праксе. Како ви лично доживљавате признања ове врсте, колико вас она додатно подстичу у вашем, очигледно посвећеном и истрајном, раду?

На почетку овог нашег разговора желимо да изразимо захвалност на честиткама, али пре свега и на томе што сте покренули и већ десет година успешно одржавате конкурс „Час за углед”. Конкурси по својој природи нису арена у којој је основни циљ победити, већ прилика да свако од нас процени свој рад и добије подстицај за даље. Дух овог конкурса је некако најбоље осликан у речима  аутора читанке за пети разред Јелене Журић и Моње Јовић, речима које не говоре о конкурсу, него о рими. „Твоје срце куца у истим размацима. Таласи запљускују морску обалу пратећи одређени ред. Ходаш ногу пред ногу, одређеном брзином понављајући исти покрет”. Тако и ми.  Радујемо се још једној прилици да заједно радимо, радујемо се ишчекујући конкурс, резултате, зборник, радујемо се потенцијалним познанствима са колегама, нашем заједничком расту. Ритмичност је постала део нас кроз потребу  да осмислимо час, подстакнемо ученике да буду активни учесници у нашим идејама које најчешће  у том синергичном склопу буду и реализоване. Сам улазак припреме за час у збирку одабраних припрема зборника „Час за углед”, довољна је награда. Кад се деси и она која је једно од прва три места, тада је то још једна потврда да смо на правом путу и додатни постицај за даљи рад.

ЕДУКА: Лист „Школа у тренду” ОШ „Карађорђе” из Горњег Матејевца, у којој ради Јелена, освојио је прву награду Друштва за српски језик и књижевност Србије за школски часопис. То је значајно признање, које у великој мери скреће пажњу на рад школе у целини, а посебно на мотивисаност ученика за додатне и шире, стваралачке, активности. Како подстичете своје ђаке, на који начин негујете и развијате њихову радозналост и жељу за таквом врстом учешћа и сарадње?

Поновићу: „Таласи запљускују морску обалу пратећи одређени ред.” Тако је и са школским часописом. Када је часопис 2008. год. покренут, дошао је као логично уобличавање свега што је током године рађено на часовима новинарске секције. Назив „Школа у тренду” резултат је ученичког предлога, а у духу ученичких предлога свих ових година рад на часопису и тече. Можда је то и највећа снага и мотивација за рад у новинарској секцији. Велика мотивација и самом наставнику биле су речи ученика  „старих новинара” када су, уводећи у рад нове чланове секције, казали да су радили „свашта занимљиво”. Дакле, вршњачко учење, занимљиве теме (предлажу их и наставник и ученици), посете штампарији, локалним медијима, јавни наступи, рад на рачунару, готов продукт једногодишњег рада, разлози су због којих су ученици мотивисани за овакав рад. Са поносом ћу рећи да су из наше новинарске секције  проистекла и два новинара са којима са задовољством сарађујемо.

ЕДУКА: У награђеној припреми показале сте како би могао да изгледа час посвећен обради дела „Живот и прикљученија” Доситеја Обрадовића. Притом, изузетно функционално, користите ИКТ у настави, што је заправо ваша вишегодишња пракса. Које бисте предности таквог приступа истакле као најважније?

Понекад се чини да је удаљеност између текстова и њихових аутора и савременог тренутка, а самим тим и  ученика, непремостива. Тада се мора успоставити веза између та два света  јер их неминовно повезују и њихове универзалне идеје. Један од начина да се то учини јесте и употреба ИКТ-а у настави. Узимајућу у обзир наставне принципе, а ту мислимо пре свега  на усклађивање наставе са узрастом и способностима ученика, њиховим интересовањима, неопходно је мотивисати их оним што им је приступачно и блиско, а то су алати и технике засноване на ИКТ-у. Ту идемо у сусрет ученицима и тренутку у коме сви живимо.  Животни пут Доситеја Обрадовића није само пуко набрајање градова и држава у којима је живео, него оживљавање приче о једном животу и то у алату trip line. Поруке текста „Живот и прикљученија”, тумачене кроз мрежу речи, постају блиске и разумљиве иако их раздваја толико времена. Саму функционалност коришћених алата постижемо тако што водимо рачуна да принцип економичности даје меру у коришћењу ИКТ-а јер суштина ипак стоји на садржају и исходима.

ЕДУКА: Радите у малим школама по броју ученика, али великим по трајању и традицији, дугој готово два века. Какав је однос између центра (у овом случају града Ниша) и тзв. периферије, када је о образовању реч? Шта бисте издвојиле као најважније у свом досадашњем искуству?

Као што сте и сами нагласили, рад у малој школи не значи да је школа заиста мала. Сигурно не што се тиче трајања и изузетних ђака, али и кад су могућности које ново време доноси. Морамо истаћи  да су наше школе приградске и да је то знатно повољнији положај у односу на удаљеније сеоске школе. То свакако олакшава сарадњу (мислимо пре свега на сарадњу са градским школама) и размену у сваком погледу, али и на доступност многих ресурса. Управо те доступне могућности чине да се положај малих сеоских школа суштински не разликује много у односу на центар, а кад се томе дода посвећени наставници, разумевање и поштовање родитеља, радознали и заинтересовани ученици, онда разлике постају неважне.

ЕДУКА: Судећи према учешћу на нашем конкурсу, није први пут да сарађујете. Како бисте описале свој заједнички рад и предности које се на такав начин стичу?

Некад се једноставно деси да се људи пронађу у животу и послу и онда све добије свој прави облик. Сарадња, разумевање, подстицање, нова знања, само су ситнице које доносимо једна другој у раду. Велика добит у свему томе је узајамни подстицај да истражујемо, откривамо, анализирамо, повезујемо, прихватамо па чак и одбацујемо идеје и пројекте који нису прошли нашу заједничку потврду (и овај интервју, на крају крајева, радимо заједно). С обзиром на то да радимо у малим школама, те да нам је врло често тешко да проценимо свој, а и ученички рад, да остваримо већу интеракцију међу ученицима, сарадња нам пружа управо такве могућности. Наша сарадња је и сарадња ученика из два суседна села, али и наша контролна тачка за оно што радимо.

ЕДУКА: Шта бисте издвојиле као најважније из свог досадашњег искуства у настави српског језика и књижевности? Шта бисте прво саветовали младим колегама почетницима?

Много тога је у деценијама рада које стоје иза нас. Најважније је, можда, мењати себе, методе, начине и облике рада, прилагођавати се и времену и генерацијама ученика, учити и од колега и од ученика. Због тога младим колегама препоручујемо да никада не престану да се мењају и да увек буду посвећени послу. У учионицу ће унети рад, радост, ентузијазам, страст, само ако их и сами осећају. Без тога се у учионицу и не улази.

РАЗГОВОР СА ТАТЈАНОМ ЈАНИЧИЋ И ЈЕЛКОМ ФИЛИПОВИЋ поводом друге награде на конкурсу ЧАС ЗА УГЛЕД 10

/in , /by

ЉУДСКА ПОДРШКА И БЕСКРАЈНО СТРПЉЕЊЕ

Татјана Јаничић је психолог, наставник предмета Одговорно живљење у грађанском друштву, а  Јелка Филиповић наставник предмета Биологија и Хемија у Школи за основно образовање одраслих у Сомбору.  Ауторке су за наставну припрему Одговорно живљење у грађанском друштву – Одговоран однос према здрављу, ризично понашање (осми разред) награђене другом наградом на нашем конкурсу.

ЕДУКА: Честитамо вам, још једном, на освојеној награди и захваљујемо на вредном прилогу у обогаћивању наставне праксе у оквиру нашег Зборника. Било би занимљиво да на почетку разговора кажете нешто више о томе шта вас је  мотивисало да учествујете на нашем конкурсу.

Татјана Јаничић: Хвала вама што сте уважили и наградили наш рад. Образовање одраслих је специфично по томе што је рад са одраслима другачији у односу на рад са децом. Одрасли немају можда нека конкретна знања из наставних предмета, али имају животно искуство које их је научило практичним животним  стварима,  и на које се у настави надограђује оним што би требало да знају. Образовање одраслих је ретко у фокусу интересовања када се говори о конкурсима за угледне часове, углавном су конкурси за основне и средње школе. Ваша издавачка кућа није имала ту врсту ограничења, тако да смо желеле да прикажемо како и шта ми радимо и можда на овај начни да отворимо „причу” и за остале школе које се баве образовањем одраслих и разменимо искуство примерима добре педагошке праксе основног образовања одраслих.

Јелка Филиповић: Хвала и вама, још једном, на честиткама и лепим речима! Волим овакве конкурсе јер, на крају, увек на површину „испливају” квалитетни, креативни и применљиви часови, ако не у потпуности, а онда свакако у појединим сегментима припрема. Верујем да ће тако бити и у нашем случају, јер се припрема у потпуности може реализовати у школама за образовање одраслих, али и у редовним школама кроз наставне предмете Биологију и Хемију због примењивог функционалног знања у одговарајућим наставним јединицама.
Образовање одраслих је ретко у фокусу интересовања, као што је колегиница споменула, и многи му неретко приступају са предрасудама, али то се врло брзо превазилази већ при првом сусрет са оваквом наставом.

ЕДУКА: За протекле три деценије ваша школа је добила и више значајних признања, између осталих и Савета Европе за инклузију Рома. Чини се да се у јавности не поклања довољно пажње образовним установама ове врсте? Које су специфичности школе у којој ви радите?

Татјана Јаничић: У Републици Србији, према последњем попису, 357 406 особа старијих од 15 година  је без завршене основне школе, али они нису сви обухваћени образовним системом, јер је похађање функционалног основног образовања одраслих на добровољној основи и зависи од самих полазника да ли ће наставити и завршити основно образовање. Функционално основно образовање одраслих (ФООО) специфично је у много чему. ФООО се реализује са особама старијим од 15 година. Програм ФООО се реализује у три циклуса који трају по једну школску годину:  I циклус од 1. до 4. разреда, II  циклус обухвата 5. и 6. разред, а III циклус 7. и 8. разред. Распоред наставних активности одвија се у блоковима и максимално је три блока дневно – један блок траје 1 сат. Неке наставне предмете који су у редовним школама код образовања одраслих нема, као што су физичко, музичко, ликовно, али зато има неких других предмета: Одговорно живљење у грађанском друштву, Основне животне вештине, Предузетништво, Дигитална писменост, Примењене науке… Полазници могу да бирају да ли ће похађати наставу пре подне  или после подне. Млађи полазници углавном долазе у преподневној смени, а старији полазници, који у већини случајева раде, долазе на наставу у послеподневном термину. Већина наших полазника су припадници ромске популације, 95%.

Јелка Филиповић: Први организовани облици рада у Школи за основно образовање одраслих у Сомбору појавили су се на Радничком универзитету 1952. године, који је настао одлуком Среског синдикалног већа у Сомбору. У то послератно време описмењавање неписмених лица и дошколовање лица без завршене потпуне основне школе били су један од приоритетних задатака тадашњег друштва. Године 1989. Школа добија своју зграду у центру града, у улици Лазе Костића 3, где се и данас налази. За изузетне резултате у области описмењавања и основног образовања одраслих, Школи је додељена престижна награда ,,Златно слово” 1990. године. А године 2007. Школа је за свој пројекат усмерен на инклузију Рома у редовни образовни систем „Вештине за доживотно учење”, добила награду Одељења за Роме и номаде Савета Европе у кампањи „Доста!”
Осим примарне делатности – описмењавања, школа врши и обуке за већи број занатских занимања. Наставу реализујемо у матичној школи у Сомбору, али и на неколико пунктова – насеља у околини Сомбора, као и у Окружном затвору у Суботици и Казнено-поправном заводу у Сомбору, на обострано задовољство, но и посебан изазов.

ЕДУКА: Ваша награђена припрема за час је пример интегративне наставе. Повезале сте предмете Одговорно живљење у грађанском друштву, Биологију и Хемију, у осмом разреду, са темом у блок настави „Одговоран однос према здрављу“. Татјана Јаничић је психолог, наставница Одговорног живљења у грађанском друштву, а Јелка Филиповић, наставница Биологије и Хемије. Осим тога, гости предавачи су вам били Маријана Вуковић, нутриционисткиња и Марио Дуганџић, акредитовани тренер, студент медицине. Опишите како је, у најкраћем, текла ваша сарадња, и како су ученици прихватили ваш приступ и на њега одговорили.

Татјана Јаничић: Сарадња је заиста била на задовољство свих актера. Као наставници, желели смо да час добије на динамици, али и да укључимо професионалце из одређених области како бисмо на најбољи начин реализовали наставне јединице. Искористили смо потенцијале локалне  заједнице. Маријана Вуковић је наш чест сарадник, а Марио Дуганџић је лиценциран тренер, којем је ово било прво „крштење” као предавачу и демонстратору. Он је то сјајно урадио.  Као тренер упознат са свим физичким тегобама одраслих, и у складу са тим, направио је сјајану атмосферу вежбањем у учионици, са освртом на исказане  физичке проблеме самих полазника. Полазници су се упустили у вежбање и заиста је атмосфера била одлична.

Јелка Филиповић: Слажем се са колегиницом, сарадња је била фантастична, што је резултирало овако успешним блоком, што сте и ви препознали као темељ припреме. Интегративна настава пружа много могућности, омогућава то функционално повезивање наставног садржаја више наставних предмета и надограђивање стечених знања. Организација је одузела највише времена, што је и разумљиво код оваквог наставног процеса, али уз мало воље све смо ускладили и допринели осавремењивању наставног процеса путем иновативности и креативности свих учесника. Посебно ми је драго јер смо на неки начин допринеле рушењу „мита” да је у школи досадно и све строго временски структурирано.
Коментари наших полазника су били такви да закључујмо како је овакав приступ, као и начин реализације наставног блока – превасходно њима – био веома стимулативан и ефикасан, јер је усвојеност знања била одлична, што су показали резултати евалуације коју су радили  у веома опуштајућој, а ипак стимулативној атмосфери.

ЕДУКА: Реците нешто више и о својој досадашњој наставној пракси. Колико често сарађујете са својим колегама у настави, ко су вам најчешће гости предавачи?

Татјана Јаничић: Сарадња је посебно важна у реализацији наставе у затворима. Тамо није дозвољено уношење мобилних телефона, нема интернета, тако да се материјал брижљиво планира, копира, припрема, а наставне јединице се комбинују како бисмо максимално искористили наше присуство тамо и на адекватан начин презентовали наставно градиво. Једна анегдота: на часу енглеског језика учимо лекцију „Simple Comands”,  између осталог и глагол walk, и никако да запамте, и колегиница их упита  за најпознатијег „шетача” у пићима, и наравно да су сетили Johnnie Walker-а, и запамтили глагол. Разуме се, то не би било етично у раду са децом, али и то може да помогне у раду са одраслим полазницима.

Истакли бисмо и сарадњу са Националном службом за запошљавање. Одазивамо се сваком Сајму запошљавања, на који полазници долазе припремљени, јер раније на часовима српског језика и предузетништва уче како да напишу мотивационо писмо и биографију, како да је ураде у дигиталном облику и затим копирају у неколико примера и поднесу код различитих фирми за које су заинтересовани.

Јелка Филиповић: Лепу сарадњу имамо са локалном заједницом, посебно са Центром за социјални рад и Црвеним крстом, који реализује обуке пружања прве помоћи за наше полазнике, предавања о ХИВ-у, трговини људима… У циљу промоције добровољног давалаштва крви, Црвени крст Србије сваке године расписује литерарни и ликовни конкурс „Крв живот значи”, на који се радо одазивамо јер не само да су наши полазници добровољни даваоци ове драгоцене течности већ их краси и вештина цртања, тако да смо учествовали и освојили две награде. Најпоносније смо на то што је један од добитника награде и наш полазник из Окружног затвора у Суботици.

Реализујемо сваке године и  радионицу противпожарне обуке полазника у сарадњи са фирмом за противпожарну заштиту „Спарк” из Сомбора. Након теоријског дела  полазници имају прилику и да самостално рукују апаратом за гашење пожара, што је непроцењиво функционално искуство.

И Градски музеј Сомбор нам излази у сусрет у смислу бесплатног улаза и стручног вођења по сталној поставци, као и Галерија Милан Коњовић, а по повратку у школу реализује се креативна радионица, где сами полазници цртају оно што им се највише допало од слика које су погледали.

ЕДУКА: Шта бисте издвојиле као најважније из свог досадашњег искуства у настави? Шта бисте прво саветовали младим колегама почетницима?

Татјана Јаничић: Подстицати полазнике, не омаловажавати њихово животно искуство. Знање које предајете мора имати употребну вредност и полазник мора да осети да му је то на неки начин потребно –  дакле да  то има употребну вредност. Изражавати се тако да се не користе страни термини, да настава мора бити динамична и да похвалите све напоре полазника. Морате разумети да неки од полазника нису узели оловку у руке више од двадесет година, да неки не читају течно, јер већини је ромски матерњи језик, да од колевке… за њих и није било „најлепше доба”.

Још једна анегдота: Када сам ушла у наставу, свима сам персирала. С обзиром на то да су већином припадници ромске популације, то су доживели као да се ја дистанцирам од њих и да их на тај начин гледам са висине. Колегинице су ми препоручиле да им се обраћам са ти. На час одговорног живљења у грађанском друштву долази полазница која каже како је дошла само да види како то изгледа и да неће више долазити (из једног села је крај Сомбора). Упознајемо се и питам је  за породицу и она наводи, а онда кажем: „Зорице, ти си успешна жена, твоја деца су завршила школе!” Након тога Зорица ми је била једна од најредовнијих полазника. Битан је тај моменат људскости, подршке, похвале, али као и свуда у просвети – бескрајног стрпљења.

Јелка Филиповић: Мотивација је веома битна пошто директно утиче на суштину образовања и развоја личности, побољшава функционално знање јер омогућава развијање креативности и испољавања оних позитивних особина које код ученика/полазника постоје. Сматрам да је она узрок и разлика између успешних и мање успешних ученика/полазника. Добро познавање предмета, захтеви усклађени са могућностима ученика/полазника, подржавање ученика/полазника у наставном процесу, али и на емоционалном пољу, уз ентузијазам наставника, управо омогућавају стварање подстицајне средине за учење.
У раду са одраслима потребно је прилагодити сам „стил” приступа предмету и учењу, узимајући у обзир средину у којој се настава одвија, узраст полазника, уважавање индивидуалних разлика, а све се то узајамно надопуњава. Већина наших полазника су „практичари” и „логичари”, и воле задатке са јасним и прецизним инструкцијама, а надасве са везом између садржаја учења и конкретног проблема. Не одговарају им апстрактни и дуготрајни задаци са нејасним упутствима или они који не подразумевају примену стеченог знања, а кроз пример реализације нашег блока интегративне наставе то смо и показале. Хвала вам још једном!

РАЗГОВОР СА ЗВОНИМИРКОМ ЈОВИЧИЋ, магистром методике разредне наставе математике и педагошким саветником, поводом прве награде на нашем конкурсу ЧАС ЗА УГЛЕД 10

/in /by
ЕНТУЗИЈАЗАМ, ПОСВЕЋЕНОСТ И КРЕАТИВНОСТ – ВОДИЉЕ У ВАЖНОМ И ЛЕПОМ ПОЗИВУ УЧИТЕЉА

Звонимирка Јовичић је магистар методике разредне наставе математике и педагошки саветник. Ради као учитељ у Основној школи „Моша Пијаде” у Жагубици. Добитница је награде „Најбољи едукатори Србије у 2015. години” и једна од победница на националном такмичењу за светску награду „Global Teacher Prize”. Аутор је приручника за интегративну наставу у првом разреду и коаутор приручника за интегративну наставу у трећем разреду у издању Издавачке куће „Едука”. Аутор је награђених радова „Час за углед”, „Дигитални час” и добитник специјалне награде поводом „Дана интелигенције 2020”. Написала је и 26 радова који су објављени у часописима и публикацијама и 42 примера добре праксе у националним базама. Презентовала је осам примера добре праксе на стручним скуповима. Члан је Института за модерно образовање. (Преузето са сајта Института за модерно образовање)

ЕДУКА: Пре него што започнемо разговор, желим да Вам, у име наших уредника, још једном честитам за освојену прву награду на Едукином конкурсу, десетом по реду. Захваљујући управо ЧАСУ ЗА УГЛЕД, упознали смо се са Вашим радом, и ово није први пут да сте међу награђенима. Не треба посебно истицати да се и овога пута Ваша припрема за час својим квалитетом јасно издвојила и заузела повлашћено место. Из белешке о Вама из 2023. године, коју смо преузели са сајта Института за модерно образовање, сазнајемо и о другим наградама и признањима за Ваш рад. Колико Вам значи то што су Ваша постигнућа у настави препознавана у протеклим годинама и високо вреднована у стручном и ширем друштвеном контексту? Која је то врста мотивације у Вашем, очигледно посвећеном и континуираном, раду?  

Хвала Вам на честиткама и на лепим речима. Значи ми што је мој рад препознат и високо вреднован. Свака награда и признање су одраз уложеног труда, али и подстицај за даљи напредак. Мотивисана сам жељом да креирам часове који су инспиративни и прилагођени ученицима, како би стекли што шира и дубља знања. Посебно ми је важно да ученици виде школу као место где могу да развијају свој потенцијал, креативност и љубав према учењу.

Моја највећа мотивација долази управо од њих. Рад са младим људима ме обавезује да се непрестано усавршавам и будем свесна својих одговорности. Стручна признања су, наравно, важна јер показују да мој труд и иновативни приступ добијају одјек и у стручној заједници. Они су уједно и потврда да је улагање у квалитетну наставу вредно, као и да рад у образовању има дубок утицај на ширу заједницу.

Често ме у интервјуима питају да ли награде имају обавезујући карактер. Увек одговарам да свака награда представља не само част већ и одговорност. Када је рад награђен, то доноси одређени углед, али и обавезу да се тај стандард квалитета одржи и надогради. Награде ме мотивишу да будем узор својим ученицима и колегама, али и да свој рад континуирано унапређујем и да се не задовољим постигнутим. Оне ми служе као подсећање да је сваки нови изазов прилика за професионални раст и допринос образовној заједници.

ЕДУКА: Из награђене припреме се веома јасно издвајају елементи који указују на високу стручност, методичку иновативност, али и Ваше стваралачке способности, зналачки и функционално употребљене и у односу на узраст ученика и с обзиром на специфичност рада у комбинованом одељењу. Како се предности интегративне наставе (у Вашем примеру, интегративног дана) одражавају на мотивацију ученика за рад, на њихову радозналост и сарадњу?

Интегративна настава заиста доноси многе предности које се непосредно одражавају на мотивацију и ангажованост ученика. Овакав приступ омогућава ученицима да повежу знања из различитих области, што подстиче њихову радозналост и чини им учење занимљивијим и смисленијим. Кроз интегративни дан, они имају прилику да практично примењују оно што уче, што доприноси дубљем разумевању градива и јача њихову самосталност. Интегративна настава подстиче и сарадњу, јер ученици често раде у групама и размењују идеје.  Овај приступ омогућава млађим ученицима да уче од старијих, а старијима пружа прилику да преузму улогу ментора, чиме се развијају њихове лидерске вештине и самопоуздање. Када комбинујемо садржаје, ученици схватају како различите теме и вештине функционишу заједно, што унапређује њихову креативност и омогућава им да боље разумеју везе између појмова. У комбинованим одељењима, интегративни дани омогућавају наставнику да креира активности које су приступачне свим узрастима, али и изазовне за сваког ученика, подстичући сарадњу и међусобну подршку.

ЕДУКА: Прошле године сте држали онлајн-предавање „Емоционална интелигенција на часовима”, чиме сте јасно истакли можда и најважније питање актуелног времена и савремене наставе. Све више се последњих година скреће пажња на емоционалну интелигенцију (иако се, на пример, утицајна Големанова књига појавила одавно). Шта нарочито истичете у свом предавању?

У предавању „Емоционална интелигенција на часовима” истакла сам да је развијање емоционалне интелигенције код ученика од кључног значаја за њихов целокупан развој. Нагласила сам важност разумевања и управљања сопственим емоцијама, као и емпатије према другима, јер су то вештине које позитивно утичу на њихове односе, учење и опште благостање.

Фокус је био на томе како наставници могу да креирају подстицајно окружење у коме ученици уче да препознају, разумеју и регулишу своје емоције, као и на важности отворене комуникације, решавања сукоба и развоја сарадње у одељењу. Говорила сам о конкретним техникама које могу да помогну ученицима у изградњи емоционалне отпорности и самопоштовања. Посебно је истакнут значај изражавања захвалности, адекватно планирање активности и одређивање приоритета. Сматрам да је емоционална интелигенција темељ који омогућава ученицима да се успешније суочавају са изазовима, не само у школи већ и у животу.

Дугогодишњи рад у учионици уверио ме је у важност емоционалне интелигенције наставника, која игра кључну улогу у подстицању емоционалног развоја ученика. Наставници са развијеном емоционалном интелигенцијом не само да боље разумеју и управљају сопственим емоцијама, већ служе и као узор ученицима у томе како се емоционално интелигентно понашати у различитим ситуацијама.

Наставник који је емпатичан, свестан емоционалних потреба својих ученика и уме да остане смирен у изазовним моментима, ствара атмосферу у којој се ученици осећају сигурно, подржано и поштовано. Такво окружење охрабрује ученике да отворено изразе своја осећања, да се суочавају са стресом и да развијају позитивне односе. Емоционална интелигенција наставника тако постаје модел који ученици опонашају, учећи како да управљају својим емоцијама и да показују поштовање и разумевање према другима. На тај начин, емоционално интелигентан наставник не само да преноси знање, већ активно учествује у формирању емоционално зреле личности својих ученика.

ЕДУКА: У свом раду већ дуже време користите предности савремене технологије (ИКТ). Како сте Ви сами стекли потребна знања, а како се Ваши ученици сналазе у дигиталном окружењу? (Из Ваше награђене припреме, на пример, види се и како у дигиталној радионици повезујете ученике млађег и старијег узраста у сарадничке односе, што је вишеструко плодотворно.) 

Знања из области ИКТ стекла сам (и даље стичем) кроз континуирану едукацију, самостално истраживање, као и кроз обуке које су организоване у оквиру  стручног усавршавања. Свесна сам важности дигиталне писмености за савремено образовање, па сам настојала да се упознам са новим алатима и методама које омогућавају динамичнији и приступачнији начин преношења знања.

Што се тиче ученика, они се генерално добро сналазе у дигиталном окружењу јер су одрастајући били у контакту са технологијом. Ипак, рад у дигиталним радионицама омогућава им да превазиђу основну употребу технологије и развију нове вештине, као што су сарадња, креативност и критичко размишљање. У таквим активностима, често повезујем ученике млађег и старијег узраста, што је посебно плодотворно јер старији ученици имају прилику да усмере и подрже млађе, док млађи уче посматрајући старије другове.

Оваква интеракција подстиче не само развој дигиталних вештина, већ и емпатију и одговорност, што је важно за рад у комбинованим одељењима. Узајамно подучавање и заједничко решавање проблема чине дигиталне радионице изузетно подстицајним простором за учење, где технологија постаје средство за јачање поверења и заједничког успеха.

ЕДУКА: Шта бисте издвојили као најважније из свог досадашњег искуства у разредној настави? Шта бисте прво саветовали младим колегама почетницима?

Из мог досадашњег искуства у разредној настави, издвојила бих изграђивање поверења са ученицима, прилагођавање наставе потребама сваког ученика,  отвореност  за учење и спремност да се, без страха од неуспеха, испроба другачији приступ раду.

Колегама који су на почетку каријере поручујем да је наставнички посао пун изазова, али и великих награда. Потребно је време да се науче ефикасне  технике управљања разредом и ефикасне методе наставе.

Двадесет година радим у малој школи у вишеразредном одељењу. Сматрам да рад са малим бројем ученика пружа јединствену прилику  наставнику да направи значајну разлику у животима својих ученика. Уз изграђено поверење, прилагођавање наставе и отвореност за нове методе,  учитељ им може помоћи да расту и развијају се не само као ученици, већ и као личности.

Не смемо да заборавимо да наставнички рад није само преношење знања, већ и стварање сигурног, инспиративног окружења у којем ученици могу да буду најбоља верзија себе. Нека нам ентузијазам, посвећеност и креативност буду водиља у овом важном и лепом позиву.

Срећно свима у настави, са вером у себе и у нашу способност да направимо разлику!

“Ликовна култура развија комплетну личност детета и важна је за све, не само за будуће уметнике”

/in /by

Више пута смо од стручњака за дечји развој чули да су ликовно, музичко и физичко најважнији предмети до дететове 12. године. Али, ти предмети су управо на маргинама основног школовања, па се тако понекад жртвују не би ли се испоштовани обимни планови за математику и српски језик.

О значају ликовног, о томе зашто је толико важно да деца буду окренута уметности, разговарамо са Јеленом Коштицом и Гораном Ратковићем, ауторима три уџбеника за ликовну културу у издању “Едуке”, за млађе основце.

Након дипломирања на Ликовној академији, Јелена је завршила и мастер студије на Лондонском универзитету, одржала више самосталних изложби и радила као професор Београдској уметничкој школи за дизајн.

Горан Ратковић је дипломирани графички дизајнер. Специјализован је за принт технологију и примену дизајнерских решења у медијској и тржишној комуникацији. Био је вођа ликовних и креативних радионица за предшколски и школски узраст, у оквиру пројекта подржаног од Министарства просвете.

Да ли мислите да предмет ликовна култура у школама има место које заслужује?

Место предмета ликовна култура у школама може се сматрати важним из неколико разлога.
Ликовна култура није важна само за будуће уметнике, већ и за све професије које захтевају иновативност, решавање проблема и размишљање ван оквира.

Активности у оквиру ликовне културе подстичу фине и грубе моторичке способности код деце. Цртање, сликање и обликовање доприносе развоју прецизне моторике, што може бити корисно у многим свакодневним активностима.

Даље, уметност је изузетно средство за изражавање емоција. Деца могу научити како да пренесу своја осећања и мисли на креативан начин, што може побољшати емоционалну интелигенцију.

Кроз ликовну културу, деца уче и о различитим уметничким стиловима, историјским периодима и културним традицијама. Ово доприноси ширем културном образовању ученика.

Активности попут посматрања, анализе и интерпретације уметничких дела развијају перцептивне вештине. То може побољшати њихову способност запажања детаља, аналитичко размишљање и критичко посматрање.

Не треба заборавити ни то да ликовна култура доприноси холистичком развоју детета, обогаћујући образовање изван традиционалних академских дисциплина. Интеграција уметности у школски програм може допринети целокупном развоју личности детета.

У многим образовним системима, постоји свест о важности ликовне културе, али је изазов интегрисати је на начин који задовољава све потребе и циљеве. Коначна одлука о важности овог предмета често зависи од вредности и приоритета које одређени образовни систем поставља.

Аутори сте три уџбеника за ликовну културу за ниже разреде, у издању “Едуке”. Међутим, понекад се заправо часови ликовне културе у том узрасту своде на једноставно цртање/сликање по задатку. Зашто је важно користити уџбенике и у том узрасту и да се часовима приступи једнако озбиљно као, рецимо, математици?

Горан: Схватање ликовне културе озбиљно и коришћење уџбеника помаже у постизању циљева образовања у овој области, подстичући целокупни развој ученика и пружајући им алате за креативно изражавање и разумевање уметности.

Како су конципирани уџбеници чији сте аутори? Шта их издваја?

Јелена: Написали смо уџбенике за први, други и четврти разред. Сви наши уџбеници су радног карактера, у њима се одређени задаци решавају оловком, црта се фломастерима, дрвеним бојицама, као и воштаним бојама. Имају јасну и прегледну структуру и заступљен је модеран, динамичан приступ у коме преовлађује визуелно над текстуалним.

Садржаји у уџбеницима повезани су и са другим предметима и областима. Заступљена су разноврсна питања, радни налози и задаци, чијим решавањем се настава повезује са другим предметима.

Горан: Посебно је важно истаћи постојање кодова за скенирање паметним телефоном који омогућавају линковање са садржајима на интернету пружајући ученицима могућност за боље савладавање и разумевање наставног програма.

Јелена: Након садржаја сваког поглавља налазе се примерена питања којима се проверавају и утврђују знање као и различити задаци који на инвентиван начин омогућавају ученицима вишеструке начине рада у примени знања: индивидуално, у пару или групи. Такође, кроз занимљивости представљени су и садржаји и за оне ученике који желе да стекну и шира сазнања. На крају сваке теме систематизација градива се врши кроз активности у групном раду.

Наши уџбеници могу послужити и као адекватан приручник у припреми рада и организацији часова наставника разредне наставе јер методички и дидактички ваљано обрађују садржаје и начине његовог представљања.

У којој мери се настава ликовне културе променила кроз реформе образовања? Да ли мислите да је план и програм осавремењен?

Горан: Кад је у питању место ликовне културе у нашем образовном систему, ми из угла аутора уџбеника сматрамо да није у потпуности искоришћен сав потенцијал који та образовна област поседује.

Ликовна култура данас децу припрема за много шири спектар занимања него пре неколико деценија.

Да ли вам се чини да би у склопу ликовне културе основци требало да изучавају теме попут графичког дизајна, па чак и дизајна у области гејминга и филмске индустрије?

Јелена: Увођење тема попут графичког дизајна, дизајна у области гејминга и филмске индустрије у оквиру ликовне културе може бити корисно и релевантно у савременом образовном контексту. Гејминг и филмска индустрија постају свеприсутни део савременог друштва, а често захтевају техничке вештине у раду са софтверима, уређајима и другим алатима. Учење ових вештина може припремити ученике за потенцијалне каријере у овим областима.

Рад у области дизајна подстиче креативност и иновације. Ове вештине су важне не само за уметнички израз, већ и за решавање проблема и генерисање оригиналних идеја, што може бити корисно у различитим професионалним контекстима. Дизајн у гејмингу и филмској индустрији обично захтева мултидисциплинарни приступ, укључујући елементе ликовне уметности, анимације, звука, приче и технологије. Ово може пружити холистички приступ образовању и интегрисати различите аспекте учења.

Горан: Осећам обавезу, јер сам професионално везан за област дизајна, да додам да треба пажљиво размотрити како интегрисати ове теме у наставни план и програм, узимајући у обзир ресурсе, интересовање ученика и циљеве образовања. Такође, важно је осигурати да ученици имају прилику да стекну разноврсне вештине и знања унутар ширег контекста ликовне културе.

С обзиром на то да сте радили и у школи, који је ваш савет наставницима и учитељима, на који начин да повежу модерну технологију и ликовну уметност и мотивишу ученике да раде и истражују?

Јелена: Наставници и учитељи имају прилику да користе модерну технологију као средство за подстицање интересовања ученика за ликовну уметност на иновативне начине. То може укључивати коришћење графичких таблета, софтвера за цртање или анимацију, као и апликација за обраду слика и видео садржаја.

Такође, добра идеја је и организовање виртуелних тура по музејима и галеријама на онлајн платформама, што инспирише ученике на даље истраживање различитих уметничких стилова и периода.

Наставници могу да подстакну ученике и да сарађују на дигиталним пројектима. То може укључивати заједничко стварање дигиталних уметничких дела, колаборативно дељење идеја и повратних информација путем онлајн платформи. Ученици могу да креирају своје веб-странице или блогове посвећене уметности. Овим путем могу да деле своје радове и идеје са широм публиком. Интеграција модерних технологија на овај начин не само да освежава наставу ликовне уметности, већ и подстиче ученике да истражују, експериментишу и изражавају своју креативност на новим и узбудљивим платформама.

Горан: На овај начин истовремено је могуће и наставницима да се, заједно са својим ученицима, упознају са новим креативним трендовима и дигиталним алатима за њихову реализацију. Наставници морају да мотивишу ученике, али и ученици такође могу да мотивишу своје наставнике да унапреде своја знања.

извор: Зелена учионица

Учитељица и ауторка уџбеника: “Понекад ми се чини да планове и програме за неке предмете пишу људи који никад нису били у контакту с децом”

/in /by

Весна Дрезгић једна је од ауторки уџбеника Математика за други разред основне школе у издању ИК “Едука”. Са њом су на уџбенику радиле и њенe колегинице Ана Икер, Бранкица Вељковић и Сања Ђекић. И управо је богато искуство из учионице које ауторке имају оно што је њиховим уџбеницима дало посебан квалитет.

О томе како се овај уџбеник заправо родио из праксе, како су ликове у задацима инспирисали њихови ученици, али и шта чини добар уџбеник, за наш портал говори ауторка Весна Дрезгић, професорка разредне наставе и педагог.

“Пре него што је уопште постојала идеја да напишемо уџбеник, он је већ настајао и живео међу нашим ученицима. Прваци више воле математику од српског језика, лакша им је. Онда одједном она постаје „баук“. Ту нешто није било у реду. Знања из свих предмета се повезују, само се математика све више издваја и све више постаје апстрактна. Зато смо почеле да смишљамо задатке чији су ликови наши ученици, у стварним проблемским ситуацијама и све је постало занимљивије. Деца воле бајке, а у бајкама увек има неки проблем да се реши. Баш као у математици. Тако су и бајке ушетале у задатке. Онда смо пожелеле да то ставимо у уџбеник и поделимо са другим ученицима и њиховим учитељима.” – објаснила је Весна за Зелену учионицу.

Она каже да добар уџбеник мора да омогући ученику да повеже знања из свих предмета, да буде у могућности да самостално ради задатке и да му развија машту и креативност. И да су све те важне предуслове она и њене колегинице ауторке имале на уму док су креирале Математику 2.

Ипак, за план и програм Весна каже да нису добро прилагођени деци нити наставном процесу, што је изазов креирања уџбеника подигло на много виши ниво.

“Понекад ми се чини да су план и програм за српски језик и математику писали људи који никада нису били у контакту са децом. Превише је садржаја за обраду, а мало часова утврђивања. Деца немају времена да „обраде“ нове појмове да их усвоје као алате за даље учење и развијање. То ствара проблем, не само деци, већ и учитељима и родитељима. Зато је концепција нашег уџбеника таква да пружа подршку свим актерима учења.” – истиче Весна Дрезгић.

Оно што издваја уџбенике на којима је радила је то што лекције за обраду почињу проблемским задатком, затим се даје графички приказ и поступак решавања. Потом следе задаци за увежбавање. Тиме је покривен час обраде и учитељ за њега има све што је потребно.

Никаква технологија не може покренути „добру“ машту као приче које прича учитељ или мама.

Осим тога, задаци за вежбање и самооцењивање поређани су по тежини и означени различитим бојама. На крају уџбеника је слика коју ученици боје бојом нивоа задатка који су успели да ураде. Тако визуелно сагледавају докле су стигли и шта још треба да науче.

“Данас је врло тешко мотивисати децу да активно прате наставу. Без обзира на велики број информација којима су окружени, њихове вербалне способности су све мање, а потреба да истраже и упознају своју околину и једни друге, полако нестаје. Зато смо се трудиле да текстуалне задатке осмислимо кроз разне теме како би учитељима пружили шансу за неке занимљиве угледне часове, а родитељима дали теме за разговор са својом децом. Да би се дете развијало морамо неговати његову радозналост, а то се може само кроз непосредни контакт између деце, родитеља и учитеља. Никаква технологија не може покренути „добру“ машту као приче које прича учитељ или мама.” – каже наша саговорница.

извор: Зелена учионица

Нова школска година

/in /by

Поштовани учитељи и наставници,

 

Срећан вам почетак школске године!

И вама којима је то још један у низу почетака, и вама који ћете сада први пут стати пред своје ђаке – желимо много радости и успеха у раду!

Ваша љубав, ваш труд, ваше знање и посвећеност остављају дубок и племенити траг  у духовном развоју многих генерација. Темељно образовање и васпитање су права и трајна обележја једног друштва, његове културе и напретка.

Желимо вам  свеукупно поштовање те чињенице, јасне као дан,  и узвишену позицију која вашем позиву, одувек и заувек, с пуним правом припада.

Радујте се новом почетку, уживајте са својим ђацима!

Ваша Едука!

Едиција Педагошка раскршћа као помоћ наставницима

/in /by

Поштовани наставници,

Циљ нам је да помогнемо школама да се што успешније носe са могућим изазовима у новој школској години, као и да што боље организују активности  чијом ће се реализацијом и активним укључивањем ученика допринети првенствено развоју позитивних људских вредности код ученика, као и унапређивању односа заснованих на међусобном поштовању, сарадњи и солидарности уз уважавање различитости.

У ту сврху желимо да вас упознамо са Едукином едицијом Педагошка раскршћа чија се дела наглашавају значај васпитања, међусобне сарадње и партнерства свих актера у васпитно образовном процесу, заједничког интереса и одговорности према деци.

  

Библиотека Педагошка раскршћа

Постоји неколико разлога који су утицали да Издавачка кућа Едука покрене библиотеку Педагошка раскршћа, и овом приликом поменућемо самонеке од њих.

Прво, већ познате друштвене противречности, условљене савременим брзим развојем, нарочито су присутне у земљама транзиције, међу којима је и наша. Мењају се околности у којима стасавају деца и млади. Јављају се нови фактори васпитања и мења се систем вредности. Сведоци смо афирмације негативних вредности, чиме се погоршавају услови за васпитно деловање на младе. Питања моралног васпитања и развијања етичне личности као да се потискују у други план. Маргинализују се и педагози и педагогија, а уместо њих у помоћ се све чешће призивају школски полицајци. Економска криза и беспарица нарочито погађају непрофитне делатности као што је образовање.

Друго, на тржишту научне и научнопопуларне литературе у нас се већ годинама само спорадично појави понеки наслов из области педагошких наука, односно филозофије и праксе савременог образовања. У исто време траже се брже промене у образовању и квалитетнији исходи овог рада.

Треће, један од кључних подстицаја за покретање библиотеке Педагошка раскршћа јесте потреба да се допринесе даљем усавршавању педагошких радника у образовним организацијама у правцу оне, у свету признате и присутне, филозофије и праксе образовања, те оних педагошких идеја на темељу којих овај издавач настоји да конципира и даље развија своје уџбенике и друге изворе знања. То су идеје о изграђивању мислеће, свесне, активне, креативне, хумане, моралне, критички усмерене, самосталне личности, односно идеје о иновативној школи, о парадигми у оквиру које се решавају питања новог квалитета образовања. Реч је о виђењу циља образовања као оспособљавања младих за живот, за умеће и рада и живљења; као пута ка еманципацији личности кроз стицање њеног идентитета и самоостваривања.

 

Стенли Гринспен   РАЗВОЈ ЗДРАВОГ УМА

Високо на листи жеља многих родитеља налази се нада да ће њихова деца бити успешни ученици који могу да савладају образовне изазове и са интересовањем посматрају свет. Исто тако, сви ми желимо да наша деца развију способност за топле односе и блискост и да имају много богатих и вредних искустава. Осим тога, желимо да наша деца имају свест о томе шта чини прикладно понашање, да имају осећај за исправно и погрешно и да умеју паметно да просуђују у непознатим ситуацијама. Свакако желимо да имају добра осећања према себи и да показују упорност, флексибилност и креативност. Многи родитељи и стручњаци који раде са децом траже начине како „да подигну пречку” или да доведу коришћење дететовог потенцијала до највишег нивоа, без поткопавања његове емоционалне виталности и добробити – истиче аутор у уводу.

 

Стенли Гринспен    СИГУРНО ДЕТЕ

Осећање несигурности у савременом свету данас се све више преноси и на децу, и то на сваком узрасту. Не само реални, лични животни догађаји него и виртуелни медијски преплављују трагичним збивањима породичне домове, који би требало да су темељ осећања сигурности и заштићености за дете, од његовог најранијег детињства до адолесценције.

Вредност Гринспеновог доприноса овом кључном питању огледа се понајвише у томе што он у својој књизи највећу пажњу посвећује самој природи отпорности и изграђивању прецизних вештина помоћу којих ће се деца успешније суочавати са проблемима. И што је још важније, он овом књигом нуди путеве који ће указати на то како се изграђује сопствени унутарњи осећај сигурности, самопоуздања и отпорности.

 

Наоми Алдорт    ВАСПИТАВАМО ДЕЦУ, ВАСПИТАВАМО СЕБЕ

Њена упутства не иду у правцу налажења мирних начина да се контролише дете, већ у правцу налажења начина васпитања без употребе механизама контроле; она говоре о родитељској способности деловања из љубави, о томе како треба радити на томе да деца буду успешна и дају све од себе својом вољом, а не да би од старијих добила одобравање. Осећање љубави је кључно полазиште у свим поступцима, ситуацијама и смишљеним играма које ова ауторка препоручује како би се у детету развила и неговала здрава, емоционална, самостална, самопоуздана личност. Да би се то заиста и остварило, ауторка прецизно описује, представља и објашњава животне ситуације у којима је неопходно: волети другог, али и неговати љубав према себи; ослободити се страха од недовољно љубави, али и страха од губитка контроле; задржати доследност и разумети понашање детета; разликовати своје потребе и потребе детета; спречити „психологију жртве” и решавати проблем агресивности…

 

Јеспер Јул   КАКО ДА КАЖЕТЕ НЕ МИРНЕ САВЕСТИ

У овој краткој књизи налази се јасан и потврдан одговор на вечито питање како детету рећи „НЕ”, а не изгубити његову љубав и поверење. Јеспер Јул нас са скандинавском смиреношћу проводи кроз низ тако познатих а тако комплексних ситуација у којима је „НЕ” тачан и једини могући одговор. Књига која ће вам на најконкретнији начин помоћи да успешно и једноставно, заједно са вашим дететом, савладате многе наизглед тешко савладиве препреке на путу дечјег одрастања и вашег родитељства.

 

Јаспер Јул, Хеле Јенсен   КОМПЕТЕНЦИЈА У ПЕДАГОШКИМ ОДНОСИМА – ОД ПОСЛУШНОСТИ ДО ОДГОВОРНОСТИ

Јеспер Јул, међународно познати дански стручњак из области породичне терапије, у сарадњи са терапеуткињом великог искуства, Хеле Јенсен, написао је књигу за све оне који желе да развију своје педагошке компетенције. Књига представља свеобухватан покушај заокруживања и описивања процеса у међуљудским односима кроз које наставници и васпитачи пролазе у раду са децом и младима. Писана је са темељним уверењем да ће циљеви различитих педагошких институција, школа пре свега, најбоље бити остварени уколико наставник и васпитач брину о међуљудским односима као о темељу заједничког живота. Како развијање квалитетних односа међу одраслима представља предуслов да деца изграде потребне и примерене односе, књига на свеж и оригиналан начин показује пут напуштања културе послушности која је у прошлости обележила друштво и педагошке институције, залажући се за подстицање одговорног, а не послушног понашања.

 

Финтан О’Риган   КАКО ПОМОЋИ ДЕЦИ СА ПРОБЛЕМАТИЧНИМ ПОНАШАЊЕМ

Међу све бројнијим расправама о непримереном понашању деце у школама, у свету и код нас, драгоцене су књиге, као што је ова, које настоје да опишу, класификују и дефинишу постојеће проблеме, а онда и дају поуздане стратегије и вештине за њихово решавање. Ни родитељима ни наставницима одавно више није довољно да само установе како деца не могу да уче, неће да уче, и није им до тога стало, или да о тој деци мисле као о несташној, непослушној, недовољно вредној и неамбициозној. Иза многих симптома, које овај стручњак прецизно описује, стоји велики распон поремећаја – од дисграфије, дислексије, дискалкулије до хиперактивности, и многих других поремећаја. Аутор нам помаже да их препознамо, охрабрује нас у покушају да их разумемо, подржавајући истовремено обе стране – и ученичку и наставничку.

 

Љубица Продановић   ПРОВЕРИТЕ КАКО ВАСПИТАВАТЕ У ШКОЛИ

…Књига која је пред вама има елементе теорије и размене искустава у вашем стручном усавршавању у области остваривања васпитних задатака као учитеља, предметног наставника или професора одељењског старешине и члана појединог стручног актива школе у којој радите.

Ваше васпитно деловање се огледа и у поступцима у појединим ситуацијама у контактима с ученицима, колегама и родитељима, на часу и ван њега. Оно од чега се у том деловању почиње јесте тражење одговора на питање зашто је до те ситуације дошло и анализирање узрочно-последичних веза. Познајући могуће узроке појединој појави у личном или заједничком понашању ученика, успешније ћете сагледати и своје могуће деловање. Од многих ситуација у којима ћете се у току праксе наћи као наставник изабрали смо неколико десетина најчешћих, груписаних у седам поглавља, колико је и врста деловања као васпитача. Да ли ћете усвојити деловање које вам се препоручује на крају сваке анализиране ситуације, ваше је лично и професионално опредељење.

 

Оливер Хехлер   ПЕДАГОШКО САВЕТОВАЊЕ

Књига признатог немачког педагога и терапеута за децу и младе, пружа нам, из педагошке перспективе, могућност темељног разумевања саветовања као форме педагошког деловања, развијајући изворни модел саветодавне праксе. Педагошка теорија представљена у овој књизи доживљава саветовање као једно од васпитних средстава и тиме претпоставља разлику између педагогије као научне дисциплине и професије. У њој се на проницљив начин демистификује саветовање као поступак широког спектра, постајући педагошки за- сновано, високо специјализовано и делотворно средство самоваспитања.

 

Верена Каст  ДОПУСТИТЕ ДЕЦИ ДА ОДУ И ПРОНАЂИТЕ СЕБЕ − ОДВАЈАЊЕ ОД ДЕЦЕ

Како се одвојити и пронаћи себе – централно је питање родитеља и деце која расту, сазревају и напуштају кућу. Њима предстоји нова фаза у животу која са собом носи многострука позитивна и негативна осећања. У процесу одвајања од деце мешају се туга, бес, нежност и нада у будућност, као и осећање блиске повезаности. Сва та осећања могу код родитеља да доведу до плодне нове везе са децом и са животним партнерима. Ауторка показује како ова промена у животу може да буде позитивна и како се могу отворити нове могућности за један стабилни идентитет.

 

Нејтан Мејнард, Бред Вајнстин   ШКОЛА И ДИСЦИПЛИНА – 9 НАЧИНА СУЧЕЉАВАЊА У РАЗВИЈАЊУ КУЛТУРЕ ОДГОВОРНОСТИ И ЕМПАТИЈЕ

На иновативан и избалансиран начин књига прилази проблему школске дисциплине, представљајући девет модела употребе принципа сучељавања који доводе до успостављања културе одговорности и емпатије. Аутори дају практичне савете и употребљиве стратегије у контексту ситуација из стварног школског живота. При томе су вођени императивом промене у понашању који може довести до очувања и изградње здравијих односа у школском колективу. Емпатија и одговорност, на којима почива свака здрава социјална заједница, представљају окосницу васпитне стратегије која може помоћи наставнику да се избори са свакодневним изазовима свог позива.

 

Добрила Грујић   Родитељ из душе – Васпитавајте дете тако да оствари максимум својих потенцијала

Обухвативши период од самог рођења па све до пунолетства и одвајања, ауторка је кроз брижљиво одабране примере из стручне праксе осветлила кључне тачке и указала на сву комплексност одрастања на једној, и васпитавања на другој страни. Мрежом приказаних ситуација, и релација и односа који из њих произлазе, од почетка до краја је убедљиво аргументовала професионални став потврђен успешном реализацијом програма „Дете у центру”.

Стога је ова књига драгоцени и сигуран водич свима онима који желе да заиста доприносе ваљаном одгајању деце. Стављајући у први план чињеницу да васпитавање почива на љубави, на разумевању и поштовању личности детета, његових жеља и потреба – ауторка не запоставља ни сложеност позиције одраслих и њихове захтевне и одговорне улоге.

Да би дете развијало сопствене способности, неопходна му је свесрдна и доследна подршка одраслих. А да би израсло у личност коју одликују поштовање и одговорност и према себи и према другима, потребно је савесно учествовање свих оних који му у томе помажу. То није увек лако, показује нам ова књига на упечатљивим и препознатљивим примерима, али нам притом нуди и путеве за разрешавање и превазилажење многих тешкоћа.

Музика у школама – има ли место које јој припада и колики је њен утицај на то у каквом друштву живимо

/in /by

Музика у нашим животима игра важну улогу. Кроз музику комуницирамо, она је ту кад смо тужни, кад смо срећни, кад желимо да се опустимо.

Чак и пре него што проговоре деца, на свој начин, комуницирају кроз мелодију. Певају, лупкају, играју.

Међутим, делује да музика и уметност нису баш високо на листи приоритета у нашем образовном систему. Бар не онолико колико би требало.

“Музика има изузетно велику и важну улогу у нашим животима. Музиком се опуштамо, комуницирамо, музика је део наших живота када нешто славимо, када смо тужни, када желимо да се опустимо, када учимо… Музика је присутна у образовном систему кроз часове музичке културе, музичке секције, ваннаставне активности, хорско певање, оркестар. Ако питате мене као човека из струке да ли је то довољно или да ли је присутно у довољној мери присутно у свим циклусима образовања, одговор ће бити сигурно не. Међутим, ако свакој струци поставимо слично питање, сигурно ће бити сличан одговор. Потребно је направити баланс и наћи праву меру да дете, ученик не буде „заточеник наших жеља“. – каже за наш портал Мирјана Смрекар, музички педагог и просветни саветник из Ниша.

Заједно са двема наставницама музичке културе, Соњом Цветковић и Валентином Динић, Мирјана је креирала уџбенике за овај предмет, од 1. до 6. разреда. Ови уџбеници другачији су од онога на шта сте навикли кад отворите дечје школске књиге зато што су писани у форми која прија дечјој машти, а то је стрип.

Мирјана Смрекар каже да би требало да размишљамо на тај начин да тежимо креирању друштвеног окружења у којем ће се неговати праве вредности што се тиче музике, примерено узрасту.

Да је музика заиста важна у нашим животима слаже се и Валентина Динић, коауторка уџбеника. Она верује да би музичка култура требало да има боље место у образовном систему и у том смеру препоручује неколико корака.

– Прво, потребно је нагласити важност музике као део целокупног образовања, а затим и унапредити образовне планове и програме како би музика била интегрисана у редовне школске активности од првог до осмог разреда, кроз вишечасовни недељни фонд. То би подразумевало већи број квалификованих музичких наставника, обезбеђивање адекватних ресурса и инструмената, опремљене учионице. Такође, важно је подржавати ваншколске музичке активности и учешће на фестивалима како би се развијало интересовање за музику и пружила прилика талентованим ученицима да се истакну као извођачи.

Као просветни саветник, Мирјана Смрекар имала је прилику да види како велики број њених колега ради и посети много часова музичке културе у основним и средњим школама.

– Могу рећи да има дивних педагога, професионалаца који раде свој посао на најбољи могући начин у различитим условима. Већини наставника су доступни дигитални садржаји које користе или могу да користе у наставном процесу. Наставник је креатор који прилагођава наставни процес свом одељењу ученицима који су различити, међутим, најбитније је да наставне методе које наставник користи активност ученика ставе у први план, да користи пројектну наставу и све друге методе активног учења. Најгора могућа опција је да је ученик пасивни посматрач на часу. – сматра Смрекар.

Говорећи о уџбеницима које су креирале Мирјана и Валентина кажу да је у њих уложен велики труд и искуство.

– У млађим разредима од 1. до. 4. интересантна нам је била форма стрипа, тако да смо у том маниру Соња (Цветковић) и ја креирале уџбенике, увеле ликове у уџбенику који су вршњаци ученика, који нису савршени и врло често питају, проверавају између себе али и ученика који користи уџбеник. На свој начин увлаче ученике у свет који смо креирале у уџбенику. – рекла је Мирјана.

Када је реч о уџбеницима за пети и шести разред, форма је другачија, али је и даље у служби стицања основних музичких знања на занимљив и пријемчив начин.

 

 

 

 

 

 

 

Када смо креирале уџбенике за пети и шести разред, руководиле смо се тиме да пружимо свеобухватно разумевање музике, а при том пратиле програм наставе и учења кроз различите аспекте као што су: човек и музика, извођење музике, слушање музике и музичко стваралаштво. Уџбеник је осмишљен и прилагођен узрасту ученика који се кроз мапе ума постепено уводи у одређене садржаје. Такође, трудиле смо се да укључимо интерактивне вежбе, музичке примере и активности који подстичу ученике на креативно изражавање и активно слушање музике. – објаснила је Валентина.

Мирјана Смрекар додаје да је акценат стављен на пројектну наставу, где се ученик упућује на истраживање, рад у групи, договор и сарадњу, а самим тим преузима одговорност за свој рад.Ових дана се много говори и о томе да ли музика коју слушамо, коју слушају млади, има некакав лош утицај на њих и своју улогу у свему што нам се дешава. Родитељи у највећем броју дозвољавају деци да слушају и ону музику која им није примерена, верујући да им то не може нашкодити и сећајући се лоше музике коју смо “сви ми слушали док смо одрастали”. Али, да ли је то баш тако?– Питање утицаја музике на младе је комплексно. Музика има моћ да инспирише, мотивише и изрази различите емоције. Међутим, неки текстови или садржаји у музици могу имати негативан утицај ако промовишу насиље, нездраве обрасце понашања или дискриминацију. Важно је да како наставници тако и родитељи буду свесни музике коју деца слушају и пруже им смернице за одабир садржаја који промовишу позитивне културне вредности. Такође је важно пружити им простор за разговор о музици и њеном утицају, како би се развила њихова критичка свест. – рекла нам је Динић.

 

 

 

 

 

Мирјана Смрекар верује да би од велике користи било понудити деци више образовних и музичких програма прилагођених узрасту у медијима, педагошких концерата, сусрета школа, концерата вршњака ученика музичких школа

– Улога свих нас је да дође до промене. Ако схватимо шта су приоритети у друштву и да музика може свима нама да помогне да будемо боље и безбедније друштво, то би требало да буде приоритет. Када кажем свих нас, мислим на медије и цео друштвени контекст. Треба озбиљно схватити улогу и значај свих, од родитеља у кући, преко васпитача који ће детету понудити прикладне музичке садржаје, па до учитеља, наставника који и својим музичким укусом утичу на формирање дечјег.

 

Трибина СРЕДОМ У СРЕДУ са Жарком Требјешанином

/in /by

Традиционално одгајање деце инсистира на слепој послушности детета у односу на ауторитет родитеља. Уместо традиционалног, данас се све више промовише савремено, либерално, веома попустљиво васпитање, које инсистира на дечјим правима и избегава свако фрустрирање детета.

Какве су последице традиционалног, патријархалног васпитања на личност детета, а какве овог супротног, претерано попустљивог?

Где су границе попустљивог, „толерантног“ васпитања?

Како деци рећи одлучно „не“ на одлучан и прихватљив начин?

Зашто су за развој детета погубне двоструке поруке родитеља?

Повод и добра основа за разговор о свим овим и сродним питањима је књига Јеспера Јула Како да кажете НЕ мирне савести.

 

Мудрице – кад вежбанке за млађе основце креирају заједно учитељица и мама

/in /by

Кад дете крене у школу, динамика у породици се много промени. Сад су ту обавезе, а радне навике се морају чувати и надограђивати више него икад раније. Оно чему су нас учили и чему ми сада учимо своју децу и ђаке јесте да је упоран рад и вежба оно што ће нас довести до циља. А циљ је успешно савладано градиво.

Међутим, кад дете дође из школе са неколико провежбаних задатака и домаћим задатком, врло често је потребно још мало вежбе да би све разумело. Томе служе додатни материјали за рад, а једна од одличних едиција су и Едукине Мудрице из српског језика, математике и света око нас, које прате план и програм наставе од 1. до 4. разреда.

Уместо да смишљате задатке које бисте писали на белом папиру, Едукини уредници су креирали занимљиве и допадљиве задатке који ће вам уштедети време.

На Мудрицама су радиле две даме – учитељица Ивана Јухас која је осмислила задатке и графички дизајнер Јасмина Игњатовић која се потрудила да све то дечјем оку изгледа лепо.

О томе како је бити дизајнер дечјих издања, како су настајале Мудрице и шта је ново у плану, разговарамо са Јасмином.

Ви сте по струци инжињер – а иза Вас је богата каријера израде публикација за најмлађе – како сте се нашли у том послу?

Мој отац је био графичар и он ме је упознао са штампом. У почетку сам, још у средњој школи, за његове потребе радила припрему за штампу, а временом се то проширило на графички дизајн и цртање илустрација. По завршетку студија већ сам имала богато искуство у графичком дизајну, а нимало искуства у својој струци. Узмите у обзир да су то биле деведесете године када за инжењере није било посла, а графика је цветала. С обзиром на то да сам у међувремену научила да радим у програмима Пхотосхоп, Иллустратор и Цорел Драw (што је у то време било ретко), посла је било и превише.

Моје интересовање за публикације за најмлађе почело је са рођењем моје прве кћерке. На тржишту је постојао веома сужен избор књига за децу. Водећи се тиме шта је мени, као родитељу, било потребно и шта би се мом детету свидело, почела сам да пишем приче, цртам сликовнице и састављам задатке за разне радне свеске намењене најмлађима.

Како је почела Ваша сарадња са Едуком и на чему сте све радили за ту кућу?

У Едуку сам дошла захваљујући мојој дугогодишњој пријатељици Ивани Јухас. Професору Влаховићу су се допала издања која сам радила и ангажовао ме је на изради дизајна и илустрација за уџбеник из Математике, затим Физике, Српског језика, Света око нас и многих других.

У једном тренутку сте осмислили пројекат вежбанки за најмлађе под насловом “Мудрице”. Одакле је дошла та идеја и шта Вам је било најважније у обликовању тих материјала?

На овом пројекту смо заједно радиле Ивана Јухас и ја. Ивана и ја одлично сарађујемо јер ја, као што сам већ рекла, гледам из угла родитеља, а она из угла учитеља. У тој комбинацији лако долазимо до добрих решења. Водиле смо се чињеницом да би деца требало да вежбају код куће. Узмимо, на пример, математику. Да би дете провежбало неколико задатака потребно је да родитељ седне и смисли тих неколико задатака. А то понекад није лако, а некад и немамо времена. Овим вежбанкама желеле смо да олакшамо посао и деци и родитељима. Трудиле смо се да пратимо садржај уџбеника, да обухватимо разноврсне задатке, да укључимо мозгалице и занимљивости како бисмо приближиле градиво деци.

Ви сте комплетан аутор уџбеника на којима се потписујете – одговорни сте и за садржај и за дизајн и графичко представљање тог садржаја. У чему је предност таквог приступа?

Мислим да је предност то што лакше могу да спроведем идеју у дело. Видела сам многе уџбенике где је аутор имао добру идеју, али која графички није била добро представљена. Ја унапред знам да ли је нешто изводљиво или није, какав задатак и колико задатака могу да стану у неки простор и на који начин да решим организацију простора на страни. Што се визуелног дела тиче, то је индивидуално. Некоме ће се свидети, а неком неће. У сваком случају, кад год радим на некој публикацији, ја консултујем “мале сараднике” – питам за мишљење свако дете које знам, а које је отприлике тог узраста за који радим.

Обе Ваше кћерке кренуле су Вашим стопама – успели сте својој деци да пренесете љубав према обликовању књига за најмлађе. У чему су предности нових генерација које стасавају у овом послу? Да ли им поверавате задатке на изради нових књига?

Нове генерације имају много више могућности. Почев од развијенијих програма и додатака за компјутер (табле за цртање, оловке…) до отвореног приступа за тражење посла у целом свету. Данас није никакав проблем радити за послодавца који се налази на другом континенту.

Моје кћерке су пошле мојим стопама, али их је пут одвео сваку у свом смеру, на шта сам веома поносна. Једна се бави видео графикама намењеним телевизији, док друга ради на видео анимацијама за инострану фирму.

Ипак, кад год ми је потребна помоћ, изађу ми у сусрет. Било да је у питању дизајн или израда илустрација, увек се радо прихватају посла. Такође, често се са њима консултујем око графичког решења и визуелног изгледа, што ми увелико олакшава посао.

На чему тренутно радите за Едуку?

Тренутно Ивана и ја радимо на доради постојећих издања али и неким новим садржајима које вам још нећемо откривати. Нека то буде изненађење. Хоћемо да унапредимо постојећи приступ неким темама. Покушаћемо да представимо учење слова, читање, писање, учење бројева, сабирање и одузимање на нов и занимљив начин. Желимо да нови уџбеници буду шарени, пуни илустрација и забавних задатака што приличи деци овог узраста. Надамо се да ћемо у томе успети.

Извор: Зелена учионица