“Ликовна култура развија комплетну личност детета и важна је за све, не само за будуће уметнике”

Више пута смо од стручњака за дечји развој чули да су ликовно, музичко и физичко најважнији предмети до дететове 12. године. Али, ти предмети су управо на маргинама основног школовања, па се тако понекад жртвују не би ли се испоштовани обимни планови за математику и српски језик.

О значају ликовног, о томе зашто је толико важно да деца буду окренута уметности, разговарамо са Јеленом Коштицом и Гораном Ратковићем, ауторима три уџбеника за ликовну културу у издању “Едуке”, за млађе основце.

Након дипломирања на Ликовној академији, Јелена је завршила и мастер студије на Лондонском универзитету, одржала више самосталних изложби и радила као професор Београдској уметничкој школи за дизајн.

Горан Ратковић је дипломирани графички дизајнер. Специјализован је за принт технологију и примену дизајнерских решења у медијској и тржишној комуникацији. Био је вођа ликовних и креативних радионица за предшколски и школски узраст, у оквиру пројекта подржаног од Министарства просвете.

Да ли мислите да предмет ликовна култура у школама има место које заслужује?

Место предмета ликовна култура у школама може се сматрати важним из неколико разлога.
Ликовна култура није важна само за будуће уметнике, већ и за све професије које захтевају иновативност, решавање проблема и размишљање ван оквира.

Активности у оквиру ликовне културе подстичу фине и грубе моторичке способности код деце. Цртање, сликање и обликовање доприносе развоју прецизне моторике, што може бити корисно у многим свакодневним активностима.

Даље, уметност је изузетно средство за изражавање емоција. Деца могу научити како да пренесу своја осећања и мисли на креативан начин, што може побољшати емоционалну интелигенцију.

Кроз ликовну културу, деца уче и о различитим уметничким стиловима, историјским периодима и културним традицијама. Ово доприноси ширем културном образовању ученика.

Активности попут посматрања, анализе и интерпретације уметничких дела развијају перцептивне вештине. То може побољшати њихову способност запажања детаља, аналитичко размишљање и критичко посматрање.

Не треба заборавити ни то да ликовна култура доприноси холистичком развоју детета, обогаћујући образовање изван традиционалних академских дисциплина. Интеграција уметности у школски програм може допринети целокупном развоју личности детета.

У многим образовним системима, постоји свест о важности ликовне културе, али је изазов интегрисати је на начин који задовољава све потребе и циљеве. Коначна одлука о важности овог предмета често зависи од вредности и приоритета које одређени образовни систем поставља.

Аутори сте три уџбеника за ликовну културу за ниже разреде, у издању “Едуке”. Међутим, понекад се заправо часови ликовне културе у том узрасту своде на једноставно цртање/сликање по задатку. Зашто је важно користити уџбенике и у том узрасту и да се часовима приступи једнако озбиљно као, рецимо, математици?

Горан: Схватање ликовне културе озбиљно и коришћење уџбеника помаже у постизању циљева образовања у овој области, подстичући целокупни развој ученика и пружајући им алате за креативно изражавање и разумевање уметности.

Како су конципирани уџбеници чији сте аутори? Шта их издваја?

Јелена: Написали смо уџбенике за први, други и четврти разред. Сви наши уџбеници су радног карактера, у њима се одређени задаци решавају оловком, црта се фломастерима, дрвеним бојицама, као и воштаним бојама. Имају јасну и прегледну структуру и заступљен је модеран, динамичан приступ у коме преовлађује визуелно над текстуалним.

Садржаји у уџбеницима повезани су и са другим предметима и областима. Заступљена су разноврсна питања, радни налози и задаци, чијим решавањем се настава повезује са другим предметима.

Горан: Посебно је важно истаћи постојање кодова за скенирање паметним телефоном који омогућавају линковање са садржајима на интернету пружајући ученицима могућност за боље савладавање и разумевање наставног програма.

Јелена: Након садржаја сваког поглавља налазе се примерена питања којима се проверавају и утврђују знање као и различити задаци који на инвентиван начин омогућавају ученицима вишеструке начине рада у примени знања: индивидуално, у пару или групи. Такође, кроз занимљивости представљени су и садржаји и за оне ученике који желе да стекну и шира сазнања. На крају сваке теме систематизација градива се врши кроз активности у групном раду.

Наши уџбеници могу послужити и као адекватан приручник у припреми рада и организацији часова наставника разредне наставе јер методички и дидактички ваљано обрађују садржаје и начине његовог представљања.

У којој мери се настава ликовне културе променила кроз реформе образовања? Да ли мислите да је план и програм осавремењен?

Горан: Кад је у питању место ликовне културе у нашем образовном систему, ми из угла аутора уџбеника сматрамо да није у потпуности искоришћен сав потенцијал који та образовна област поседује.

Ликовна култура данас децу припрема за много шири спектар занимања него пре неколико деценија.

Да ли вам се чини да би у склопу ликовне културе основци требало да изучавају теме попут графичког дизајна, па чак и дизајна у области гејминга и филмске индустрије?

Јелена: Увођење тема попут графичког дизајна, дизајна у области гејминга и филмске индустрије у оквиру ликовне културе може бити корисно и релевантно у савременом образовном контексту. Гејминг и филмска индустрија постају свеприсутни део савременог друштва, а често захтевају техничке вештине у раду са софтверима, уређајима и другим алатима. Учење ових вештина може припремити ученике за потенцијалне каријере у овим областима.

Рад у области дизајна подстиче креативност и иновације. Ове вештине су важне не само за уметнички израз, већ и за решавање проблема и генерисање оригиналних идеја, што може бити корисно у различитим професионалним контекстима. Дизајн у гејмингу и филмској индустрији обично захтева мултидисциплинарни приступ, укључујући елементе ликовне уметности, анимације, звука, приче и технологије. Ово може пружити холистички приступ образовању и интегрисати различите аспекте учења.

Горан: Осећам обавезу, јер сам професионално везан за област дизајна, да додам да треба пажљиво размотрити како интегрисати ове теме у наставни план и програм, узимајући у обзир ресурсе, интересовање ученика и циљеве образовања. Такође, важно је осигурати да ученици имају прилику да стекну разноврсне вештине и знања унутар ширег контекста ликовне културе.

С обзиром на то да сте радили и у школи, који је ваш савет наставницима и учитељима, на који начин да повежу модерну технологију и ликовну уметност и мотивишу ученике да раде и истражују?

Јелена: Наставници и учитељи имају прилику да користе модерну технологију као средство за подстицање интересовања ученика за ликовну уметност на иновативне начине. То може укључивати коришћење графичких таблета, софтвера за цртање или анимацију, као и апликација за обраду слика и видео садржаја.

Такође, добра идеја је и организовање виртуелних тура по музејима и галеријама на онлајн платформама, што инспирише ученике на даље истраживање различитих уметничких стилова и периода.

Наставници могу да подстакну ученике и да сарађују на дигиталним пројектима. То може укључивати заједничко стварање дигиталних уметничких дела, колаборативно дељење идеја и повратних информација путем онлајн платформи. Ученици могу да креирају своје веб-странице или блогове посвећене уметности. Овим путем могу да деле своје радове и идеје са широм публиком. Интеграција модерних технологија на овај начин не само да освежава наставу ликовне уметности, већ и подстиче ученике да истражују, експериментишу и изражавају своју креативност на новим и узбудљивим платформама.

Горан: На овај начин истовремено је могуће и наставницима да се, заједно са својим ученицима, упознају са новим креативним трендовима и дигиталним алатима за њихову реализацију. Наставници морају да мотивишу ученике, али и ученици такође могу да мотивишу своје наставнике да унапреде своја знања.

извор: Зелена учионица

Учитељица и ауторка уџбеника: “Понекад ми се чини да планове и програме за неке предмете пишу људи који никад нису били у контакту с децом”

Весна Дрезгић једна је од ауторки уџбеника Математика за други разред основне школе у издању ИК “Едука”. Са њом су на уџбенику радиле и њенe колегинице Ана Икер, Бранкица Вељковић и Сања Ђекић. И управо је богато искуство из учионице које ауторке имају оно што је њиховим уџбеницима дало посебан квалитет.

О томе како се овај уџбеник заправо родио из праксе, како су ликове у задацима инспирисали њихови ученици, али и шта чини добар уџбеник, за наш портал говори ауторка Весна Дрезгић, професорка разредне наставе и педагог.

“Пре него што је уопште постојала идеја да напишемо уџбеник, он је већ настајао и живео међу нашим ученицима. Прваци више воле математику од српског језика, лакша им је. Онда одједном она постаје „баук“. Ту нешто није било у реду. Знања из свих предмета се повезују, само се математика све више издваја и све више постаје апстрактна. Зато смо почеле да смишљамо задатке чији су ликови наши ученици, у стварним проблемским ситуацијама и све је постало занимљивије. Деца воле бајке, а у бајкама увек има неки проблем да се реши. Баш као у математици. Тако су и бајке ушетале у задатке. Онда смо пожелеле да то ставимо у уџбеник и поделимо са другим ученицима и њиховим учитељима.” – објаснила је Весна за Зелену учионицу.

Она каже да добар уџбеник мора да омогући ученику да повеже знања из свих предмета, да буде у могућности да самостално ради задатке и да му развија машту и креативност. И да су све те важне предуслове она и њене колегинице ауторке имале на уму док су креирале Математику 2.

Ипак, за план и програм Весна каже да нису добро прилагођени деци нити наставном процесу, што је изазов креирања уџбеника подигло на много виши ниво.

“Понекад ми се чини да су план и програм за српски језик и математику писали људи који никада нису били у контакту са децом. Превише је садржаја за обраду, а мало часова утврђивања. Деца немају времена да „обраде“ нове појмове да их усвоје као алате за даље учење и развијање. То ствара проблем, не само деци, већ и учитељима и родитељима. Зато је концепција нашег уџбеника таква да пружа подршку свим актерима учења.” – истиче Весна Дрезгић.

Оно што издваја уџбенике на којима је радила је то што лекције за обраду почињу проблемским задатком, затим се даје графички приказ и поступак решавања. Потом следе задаци за увежбавање. Тиме је покривен час обраде и учитељ за њега има све што је потребно.

Никаква технологија не може покренути „добру“ машту као приче које прича учитељ или мама.

Осим тога, задаци за вежбање и самооцењивање поређани су по тежини и означени различитим бојама. На крају уџбеника је слика коју ученици боје бојом нивоа задатка који су успели да ураде. Тако визуелно сагледавају докле су стигли и шта још треба да науче.

“Данас је врло тешко мотивисати децу да активно прате наставу. Без обзира на велики број информација којима су окружени, њихове вербалне способности су све мање, а потреба да истраже и упознају своју околину и једни друге, полако нестаје. Зато смо се трудиле да текстуалне задатке осмислимо кроз разне теме како би учитељима пружили шансу за неке занимљиве угледне часове, а родитељима дали теме за разговор са својом децом. Да би се дете развијало морамо неговати његову радозналост, а то се може само кроз непосредни контакт између деце, родитеља и учитеља. Никаква технологија не може покренути „добру“ машту као приче које прича учитељ или мама.” – каже наша саговорница.

извор: Зелена учионица

Нова школска година

Поштовани учитељи и наставници,

 

Срећан вам почетак школске године!

И вама којима је то још један у низу почетака, и вама који ћете сада први пут стати пред своје ђаке – желимо много радости и успеха у раду!

Ваша љубав, ваш труд, ваше знање и посвећеност остављају дубок и племенити траг  у духовном развоју многих генерација. Темељно образовање и васпитање су права и трајна обележја једног друштва, његове културе и напретка.

Желимо вам  свеукупно поштовање те чињенице, јасне као дан,  и узвишену позицију која вашем позиву, одувек и заувек, с пуним правом припада.

Радујте се новом почетку, уживајте са својим ђацима!

Ваша Едука!

Едиција Педагошка раскршћа као помоћ наставницима

Поштовани наставници,

Циљ нам је да помогнемо школама да се што успешније носe са могућим изазовима у новој школској години, као и да што боље организују активности  чијом ће се реализацијом и активним укључивањем ученика допринети првенствено развоју позитивних људских вредности код ученика, као и унапређивању односа заснованих на међусобном поштовању, сарадњи и солидарности уз уважавање различитости.

У ту сврху желимо да вас упознамо са Едукином едицијом Педагошка раскршћа чија се дела наглашавају значај васпитања, међусобне сарадње и партнерства свих актера у васпитно образовном процесу, заједничког интереса и одговорности према деци.

  

Библиотека Педагошка раскршћа

Постоји неколико разлога који су утицали да Издавачка кућа Едука покрене библиотеку Педагошка раскршћа, и овом приликом поменућемо самонеке од њих.

Прво, већ познате друштвене противречности, условљене савременим брзим развојем, нарочито су присутне у земљама транзиције, међу којима је и наша. Мењају се околности у којима стасавају деца и млади. Јављају се нови фактори васпитања и мења се систем вредности. Сведоци смо афирмације негативних вредности, чиме се погоршавају услови за васпитно деловање на младе. Питања моралног васпитања и развијања етичне личности као да се потискују у други план. Маргинализују се и педагози и педагогија, а уместо њих у помоћ се све чешће призивају школски полицајци. Економска криза и беспарица нарочито погађају непрофитне делатности као што је образовање.

Друго, на тржишту научне и научнопопуларне литературе у нас се већ годинама само спорадично појави понеки наслов из области педагошких наука, односно филозофије и праксе савременог образовања. У исто време траже се брже промене у образовању и квалитетнији исходи овог рада.

Треће, један од кључних подстицаја за покретање библиотеке Педагошка раскршћа јесте потреба да се допринесе даљем усавршавању педагошких радника у образовним организацијама у правцу оне, у свету признате и присутне, филозофије и праксе образовања, те оних педагошких идеја на темељу којих овај издавач настоји да конципира и даље развија своје уџбенике и друге изворе знања. То су идеје о изграђивању мислеће, свесне, активне, креативне, хумане, моралне, критички усмерене, самосталне личности, односно идеје о иновативној школи, о парадигми у оквиру које се решавају питања новог квалитета образовања. Реч је о виђењу циља образовања као оспособљавања младих за живот, за умеће и рада и живљења; као пута ка еманципацији личности кроз стицање њеног идентитета и самоостваривања.

 

Стенли Гринспен   РАЗВОЈ ЗДРАВОГ УМА

Високо на листи жеља многих родитеља налази се нада да ће њихова деца бити успешни ученици који могу да савладају образовне изазове и са интересовањем посматрају свет. Исто тако, сви ми желимо да наша деца развију способност за топле односе и блискост и да имају много богатих и вредних искустава. Осим тога, желимо да наша деца имају свест о томе шта чини прикладно понашање, да имају осећај за исправно и погрешно и да умеју паметно да просуђују у непознатим ситуацијама. Свакако желимо да имају добра осећања према себи и да показују упорност, флексибилност и креативност. Многи родитељи и стручњаци који раде са децом траже начине како „да подигну пречку” или да доведу коришћење дететовог потенцијала до највишег нивоа, без поткопавања његове емоционалне виталности и добробити – истиче аутор у уводу.

 

Стенли Гринспен    СИГУРНО ДЕТЕ

Осећање несигурности у савременом свету данас се све више преноси и на децу, и то на сваком узрасту. Не само реални, лични животни догађаји него и виртуелни медијски преплављују трагичним збивањима породичне домове, који би требало да су темељ осећања сигурности и заштићености за дете, од његовог најранијег детињства до адолесценције.

Вредност Гринспеновог доприноса овом кључном питању огледа се понајвише у томе што он у својој књизи највећу пажњу посвећује самој природи отпорности и изграђивању прецизних вештина помоћу којих ће се деца успешније суочавати са проблемима. И што је још важније, он овом књигом нуди путеве који ће указати на то како се изграђује сопствени унутарњи осећај сигурности, самопоуздања и отпорности.

 

Наоми Алдорт    ВАСПИТАВАМО ДЕЦУ, ВАСПИТАВАМО СЕБЕ

Њена упутства не иду у правцу налажења мирних начина да се контролише дете, већ у правцу налажења начина васпитања без употребе механизама контроле; она говоре о родитељској способности деловања из љубави, о томе како треба радити на томе да деца буду успешна и дају све од себе својом вољом, а не да би од старијих добила одобравање. Осећање љубави је кључно полазиште у свим поступцима, ситуацијама и смишљеним играма које ова ауторка препоручује како би се у детету развила и неговала здрава, емоционална, самостална, самопоуздана личност. Да би се то заиста и остварило, ауторка прецизно описује, представља и објашњава животне ситуације у којима је неопходно: волети другог, али и неговати љубав према себи; ослободити се страха од недовољно љубави, али и страха од губитка контроле; задржати доследност и разумети понашање детета; разликовати своје потребе и потребе детета; спречити „психологију жртве” и решавати проблем агресивности…

 

Јеспер Јул   КАКО ДА КАЖЕТЕ НЕ МИРНЕ САВЕСТИ

У овој краткој књизи налази се јасан и потврдан одговор на вечито питање како детету рећи „НЕ”, а не изгубити његову љубав и поверење. Јеспер Јул нас са скандинавском смиреношћу проводи кроз низ тако познатих а тако комплексних ситуација у којима је „НЕ” тачан и једини могући одговор. Књига која ће вам на најконкретнији начин помоћи да успешно и једноставно, заједно са вашим дететом, савладате многе наизглед тешко савладиве препреке на путу дечјег одрастања и вашег родитељства.

 

Јаспер Јул, Хеле Јенсен   КОМПЕТЕНЦИЈА У ПЕДАГОШКИМ ОДНОСИМА ОД ПОСЛУШНОСТИ ДО ОДГОВОРНОСТИ

Јеспер Јул, међународно познати дански стручњак из области породичне терапије, у сарадњи са терапеуткињом великог искуства, Хеле Јенсен, написао је књигу за све оне који желе да развију своје педагошке компетенције. Књига представља свеобухватан покушај заокруживања и описивања процеса у међуљудским односима кроз које наставници и васпитачи пролазе у раду са децом и младима. Писана је са темељним уверењем да ће циљеви различитих педагошких институција, школа пре свега, најбоље бити остварени уколико наставник и васпитач брину о међуљудским односима као о темељу заједничког живота. Како развијање квалитетних односа међу одраслима представља предуслов да деца изграде потребне и примерене односе, књига на свеж и оригиналан начин показује пут напуштања културе послушности која је у прошлости обележила друштво и педагошке институције, залажући се за подстицање одговорног, а не послушног понашања.

 

Финтан О’Риган   КАКО ПОМОЋИ ДЕЦИ СА ПРОБЛЕМАТИЧНИМ ПОНАШАЊЕМ

Међу све бројнијим расправама о непримереном понашању деце у школама, у свету и код нас, драгоцене су књиге, као што је ова, које настоје да опишу, класификују и дефинишу постојеће проблеме, а онда и дају поуздане стратегије и вештине за њихово решавање. Ни родитељима ни наставницима одавно више није довољно да само установе како деца не могу да уче, неће да уче, и није им до тога стало, или да о тој деци мисле као о несташној, непослушној, недовољно вредној и неамбициозној. Иза многих симптома, које овај стручњак прецизно описује, стоји велики распон поремећаја – од дисграфије, дислексије, дискалкулије до хиперактивности, и многих других поремећаја. Аутор нам помаже да их препознамо, охрабрује нас у покушају да их разумемо, подржавајући истовремено обе стране – и ученичку и наставничку.

 

Љубица Продановић   ПРОВЕРИТЕ КАКО ВАСПИТАВАТЕ У ШКОЛИ

…Књига која је пред вама има елементе теорије и размене искустава у вашем стручном усавршавању у области остваривања васпитних задатака као учитеља, предметног наставника или професора одељењског старешине и члана појединог стручног актива школе у којој радите.

Ваше васпитно деловање се огледа и у поступцима у појединим ситуацијама у контактима с ученицима, колегама и родитељима, на часу и ван њега. Оно од чега се у том деловању почиње јесте тражење одговора на питање зашто је до те ситуације дошло и анализирање узрочно-последичних веза. Познајући могуће узроке појединој појави у личном или заједничком понашању ученика, успешније ћете сагледати и своје могуће деловање. Од многих ситуација у којима ћете се у току праксе наћи као наставник изабрали смо неколико десетина најчешћих, груписаних у седам поглавља, колико је и врста деловања као васпитача. Да ли ћете усвојити деловање које вам се препоручује на крају сваке анализиране ситуације, ваше је лично и професионално опредељење.

 

Оливер Хехлер   ПЕДАГОШКО САВЕТОВАЊЕ

Књига признатог немачког педагога и терапеута за децу и младе, пружа нам, из педагошке перспективе, могућност темељног разумевања саветовања као форме педагошког деловања, развијајући изворни модел саветодавне праксе. Педагошка теорија представљена у овој књизи доживљава саветовање као једно од васпитних средстава и тиме претпоставља разлику између педагогије као научне дисциплине и професије. У њој се на проницљив начин демистификује саветовање као поступак широког спектра, постајући педагошки за- сновано, високо специјализовано и делотворно средство самоваспитања.

 

Верена Каст  ДОПУСТИТЕ ДЕЦИ ДА ОДУ И ПРОНАЂИТЕ СЕБЕ ОДВАЈАЊЕ ОД ДЕЦЕ

Како се одвојити и пронаћи себе – централно је питање родитеља и деце која расту, сазревају и напуштају кућу. Њима предстоји нова фаза у животу која са собом носи многострука позитивна и негативна осећања. У процесу одвајања од деце мешају се туга, бес, нежност и нада у будућност, као и осећање блиске повезаности. Сва та осећања могу код родитеља да доведу до плодне нове везе са децом и са животним партнерима. Ауторка показује како ова промена у животу може да буде позитивна и како се могу отворити нове могућности за један стабилни идентитет.

 

Нејтан Мејнард, Бред Вајнстин   ШКОЛА И ДИСЦИПЛИНА – 9 НАЧИНА СУЧЕЉАВАЊА У РАЗВИЈАЊУ КУЛТУРЕ ОДГОВОРНОСТИ И ЕМПАТИЈЕ

На иновативан и избалансиран начин књига прилази проблему школске дисциплине, представљајући девет модела употребе принципа сучељавања који доводе до успостављања културе одговорности и емпатије. Аутори дају практичне савете и употребљиве стратегије у контексту ситуација из стварног школског живота. При томе су вођени императивом промене у понашању који може довести до очувања и изградње здравијих односа у школском колективу. Емпатија и одговорност, на којима почива свака здрава социјална заједница, представљају окосницу васпитне стратегије која може помоћи наставнику да се избори са свакодневним изазовима свог позива.

 

Добрила Грујић   Родитељ из душе – Васпитавајте дете тако да оствари максимум својих потенцијала

Обухвативши период од самог рођења па све до пунолетства и одвајања, ауторка је кроз брижљиво одабране примере из стручне праксе осветлила кључне тачке и указала на сву комплексност одрастања на једној, и васпитавања на другој страни. Мрежом приказаних ситуација, и релација и односа који из њих произлазе, од почетка до краја је убедљиво аргументовала професионални став потврђен успешном реализацијом програма „Дете у центру”.

Стога је ова књига драгоцени и сигуран водич свима онима који желе да заиста доприносе ваљаном одгајању деце. Стављајући у први план чињеницу да васпитавање почива на љубави, на разумевању и поштовању личности детета, његових жеља и потреба – ауторка не запоставља ни сложеност позиције одраслих и њихове захтевне и одговорне улоге.

Да би дете развијало сопствене способности, неопходна му је свесрдна и доследна подршка одраслих. А да би израсло у личност коју одликују поштовање и одговорност и према себи и према другима, потребно је савесно учествовање свих оних који му у томе помажу. То није увек лако, показује нам ова књига на упечатљивим и препознатљивим примерима, али нам притом нуди и путеве за разрешавање и превазилажење многих тешкоћа.

Музика у школама – има ли место које јој припада и колики је њен утицај на то у каквом друштву живимо

Музика у нашим животима игра важну улогу. Кроз музику комуницирамо, она је ту кад смо тужни, кад смо срећни, кад желимо да се опустимо.

Чак и пре него што проговоре деца, на свој начин, комуницирају кроз мелодију. Певају, лупкају, играју.

Међутим, делује да музика и уметност нису баш високо на листи приоритета у нашем образовном систему. Бар не онолико колико би требало.

“Музика има изузетно велику и важну улогу у нашим животима. Музиком се опуштамо, комуницирамо, музика је део наших живота када нешто славимо, када смо тужни, када желимо да се опустимо, када учимо… Музика је присутна у образовном систему кроз часове музичке културе, музичке секције, ваннаставне активности, хорско певање, оркестар. Ако питате мене као човека из струке да ли је то довољно или да ли је присутно у довољној мери присутно у свим циклусима образовања, одговор ће бити сигурно не. Међутим, ако свакој струци поставимо слично питање, сигурно ће бити сличан одговор. Потребно је направити баланс и наћи праву меру да дете, ученик не буде „заточеник наших жеља“. – каже за наш портал Мирјана Смрекар, музички педагог и просветни саветник из Ниша.

Заједно са двема наставницама музичке културе, Соњом Цветковић и Валентином Динић, Мирјана је креирала уџбенике за овај предмет, од 1. до 6. разреда. Ови уџбеници другачији су од онога на шта сте навикли кад отворите дечје школске књиге зато што су писани у форми која прија дечјој машти, а то је стрип.

Мирјана Смрекар каже да би требало да размишљамо на тај начин да тежимо креирању друштвеног окружења у којем ће се неговати праве вредности што се тиче музике, примерено узрасту.

Да је музика заиста важна у нашим животима слаже се и Валентина Динић, коауторка уџбеника. Она верује да би музичка култура требало да има боље место у образовном систему и у том смеру препоручује неколико корака.

– Прво, потребно је нагласити важност музике као део целокупног образовања, а затим и унапредити образовне планове и програме како би музика била интегрисана у редовне школске активности од првог до осмог разреда, кроз вишечасовни недељни фонд. То би подразумевало већи број квалификованих музичких наставника, обезбеђивање адекватних ресурса и инструмената, опремљене учионице. Такође, важно је подржавати ваншколске музичке активности и учешће на фестивалима како би се развијало интересовање за музику и пружила прилика талентованим ученицима да се истакну као извођачи.

Као просветни саветник, Мирјана Смрекар имала је прилику да види како велики број њених колега ради и посети много часова музичке културе у основним и средњим школама.

– Могу рећи да има дивних педагога, професионалаца који раде свој посао на најбољи могући начин у различитим условима. Већини наставника су доступни дигитални садржаји које користе или могу да користе у наставном процесу. Наставник је креатор који прилагођава наставни процес свом одељењу ученицима који су различити, међутим, најбитније је да наставне методе које наставник користи активност ученика ставе у први план, да користи пројектну наставу и све друге методе активног учења. Најгора могућа опција је да је ученик пасивни посматрач на часу. – сматра Смрекар.

Говорећи о уџбеницима које су креирале Мирјана и Валентина кажу да је у њих уложен велики труд и искуство.

– У млађим разредима од 1. до. 4. интересантна нам је била форма стрипа, тако да смо у том маниру Соња (Цветковић) и ја креирале уџбенике, увеле ликове у уџбенику који су вршњаци ученика, који нису савршени и врло често питају, проверавају између себе али и ученика који користи уџбеник. На свој начин увлаче ученике у свет који смо креирале у уџбенику. – рекла је Мирјана.

Када је реч о уџбеницима за пети и шести разред, форма је другачија, али је и даље у служби стицања основних музичких знања на занимљив и пријемчив начин.

 

 

 

 

 

 

 

Када смо креирале уџбенике за пети и шести разред, руководиле смо се тиме да пружимо свеобухватно разумевање музике, а при том пратиле програм наставе и учења кроз различите аспекте као што су: човек и музика, извођење музике, слушање музике и музичко стваралаштво. Уџбеник је осмишљен и прилагођен узрасту ученика који се кроз мапе ума постепено уводи у одређене садржаје. Такође, трудиле смо се да укључимо интерактивне вежбе, музичке примере и активности који подстичу ученике на креативно изражавање и активно слушање музике. – објаснила је Валентина.

Мирјана Смрекар додаје да је акценат стављен на пројектну наставу, где се ученик упућује на истраживање, рад у групи, договор и сарадњу, а самим тим преузима одговорност за свој рад.Ових дана се много говори и о томе да ли музика коју слушамо, коју слушају млади, има некакав лош утицај на њих и своју улогу у свему што нам се дешава. Родитељи у највећем броју дозвољавају деци да слушају и ону музику која им није примерена, верујући да им то не може нашкодити и сећајући се лоше музике коју смо “сви ми слушали док смо одрастали”. Али, да ли је то баш тако?– Питање утицаја музике на младе је комплексно. Музика има моћ да инспирише, мотивише и изрази различите емоције. Међутим, неки текстови или садржаји у музици могу имати негативан утицај ако промовишу насиље, нездраве обрасце понашања или дискриминацију. Важно је да како наставници тако и родитељи буду свесни музике коју деца слушају и пруже им смернице за одабир садржаја који промовишу позитивне културне вредности. Такође је важно пружити им простор за разговор о музици и њеном утицају, како би се развила њихова критичка свест. – рекла нам је Динић.

 

 

 

 

 

Мирјана Смрекар верује да би од велике користи било понудити деци више образовних и музичких програма прилагођених узрасту у медијима, педагошких концерата, сусрета школа, концерата вршњака ученика музичких школа

– Улога свих нас је да дође до промене. Ако схватимо шта су приоритети у друштву и да музика може свима нама да помогне да будемо боље и безбедније друштво, то би требало да буде приоритет. Када кажем свих нас, мислим на медије и цео друштвени контекст. Треба озбиљно схватити улогу и значај свих, од родитеља у кући, преко васпитача који ће детету понудити прикладне музичке садржаје, па до учитеља, наставника који и својим музичким укусом утичу на формирање дечјег.

 

Трибина СРЕДОМ У СРЕДУ са Жарком Требјешанином

Традиционално одгајање деце инсистира на слепој послушности детета у односу на ауторитет родитеља. Уместо традиционалног, данас се све више промовише савремено, либерално, веома попустљиво васпитање, које инсистира на дечјим правима и избегава свако фрустрирање детета.

Какве су последице традиционалног, патријархалног васпитања на личност детета, а какве овог супротног, претерано попустљивог?

Где су границе попустљивог, „толерантног“ васпитања?

Како деци рећи одлучно „не“ на одлучан и прихватљив начин?

Зашто су за развој детета погубне двоструке поруке родитеља?

Повод и добра основа за разговор о свим овим и сродним питањима је књига Јеспера Јула Како да кажете НЕ мирне савести.

 

Мудрице – кад вежбанке за млађе основце креирају заједно учитељица и мама

Кад дете крене у школу, динамика у породици се много промени. Сад су ту обавезе, а радне навике се морају чувати и надограђивати више него икад раније. Оно чему су нас учили и чему ми сада учимо своју децу и ђаке јесте да је упоран рад и вежба оно што ће нас довести до циља. А циљ је успешно савладано градиво.

Међутим, кад дете дође из школе са неколико провежбаних задатака и домаћим задатком, врло често је потребно још мало вежбе да би све разумело. Томе служе додатни материјали за рад, а једна од одличних едиција су и Едукине Мудрице из српског језика, математике и света око нас, које прате план и програм наставе од 1. до 4. разреда.

Уместо да смишљате задатке које бисте писали на белом папиру, Едукини уредници су креирали занимљиве и допадљиве задатке који ће вам уштедети време.

На Мудрицама су радиле две даме – учитељица Ивана Јухас која је осмислила задатке и графички дизајнер Јасмина Игњатовић која се потрудила да све то дечјем оку изгледа лепо.

О томе како је бити дизајнер дечјих издања, како су настајале Мудрице и шта је ново у плану, разговарамо са Јасмином.

Ви сте по струци инжињер – а иза Вас је богата каријера израде публикација за најмлађе – како сте се нашли у том послу?

Мој отац је био графичар и он ме је упознао са штампом. У почетку сам, још у средњој школи, за његове потребе радила припрему за штампу, а временом се то проширило на графички дизајн и цртање илустрација. По завршетку студија већ сам имала богато искуство у графичком дизајну, а нимало искуства у својој струци. Узмите у обзир да су то биле деведесете године када за инжењере није било посла, а графика је цветала. С обзиром на то да сам у међувремену научила да радим у програмима Пхотосхоп, Иллустратор и Цорел Драw (што је у то време било ретко), посла је било и превише.

Моје интересовање за публикације за најмлађе почело је са рођењем моје прве кћерке. На тржишту је постојао веома сужен избор књига за децу. Водећи се тиме шта је мени, као родитељу, било потребно и шта би се мом детету свидело, почела сам да пишем приче, цртам сликовнице и састављам задатке за разне радне свеске намењене најмлађима.

Како је почела Ваша сарадња са Едуком и на чему сте све радили за ту кућу?

У Едуку сам дошла захваљујући мојој дугогодишњој пријатељици Ивани Јухас. Професору Влаховићу су се допала издања која сам радила и ангажовао ме је на изради дизајна и илустрација за уџбеник из Математике, затим Физике, Српског језика, Света око нас и многих других.

У једном тренутку сте осмислили пројекат вежбанки за најмлађе под насловом “Мудрице”. Одакле је дошла та идеја и шта Вам је било најважније у обликовању тих материјала?

На овом пројекту смо заједно радиле Ивана Јухас и ја. Ивана и ја одлично сарађујемо јер ја, као што сам већ рекла, гледам из угла родитеља, а она из угла учитеља. У тој комбинацији лако долазимо до добрих решења. Водиле смо се чињеницом да би деца требало да вежбају код куће. Узмимо, на пример, математику. Да би дете провежбало неколико задатака потребно је да родитељ седне и смисли тих неколико задатака. А то понекад није лако, а некад и немамо времена. Овим вежбанкама желеле смо да олакшамо посао и деци и родитељима. Трудиле смо се да пратимо садржај уџбеника, да обухватимо разноврсне задатке, да укључимо мозгалице и занимљивости како бисмо приближиле градиво деци.

Ви сте комплетан аутор уџбеника на којима се потписујете – одговорни сте и за садржај и за дизајн и графичко представљање тог садржаја. У чему је предност таквог приступа?

Мислим да је предност то што лакше могу да спроведем идеју у дело. Видела сам многе уџбенике где је аутор имао добру идеју, али која графички није била добро представљена. Ја унапред знам да ли је нешто изводљиво или није, какав задатак и колико задатака могу да стану у неки простор и на који начин да решим организацију простора на страни. Што се визуелног дела тиче, то је индивидуално. Некоме ће се свидети, а неком неће. У сваком случају, кад год радим на некој публикацији, ја консултујем “мале сараднике” – питам за мишљење свако дете које знам, а које је отприлике тог узраста за који радим.

Обе Ваше кћерке кренуле су Вашим стопама – успели сте својој деци да пренесете љубав према обликовању књига за најмлађе. У чему су предности нових генерација које стасавају у овом послу? Да ли им поверавате задатке на изради нових књига?

Нове генерације имају много више могућности. Почев од развијенијих програма и додатака за компјутер (табле за цртање, оловке…) до отвореног приступа за тражење посла у целом свету. Данас није никакав проблем радити за послодавца који се налази на другом континенту.

Моје кћерке су пошле мојим стопама, али их је пут одвео сваку у свом смеру, на шта сам веома поносна. Једна се бави видео графикама намењеним телевизији, док друга ради на видео анимацијама за инострану фирму.

Ипак, кад год ми је потребна помоћ, изађу ми у сусрет. Било да је у питању дизајн или израда илустрација, увек се радо прихватају посла. Такође, често се са њима консултујем око графичког решења и визуелног изгледа, што ми увелико олакшава посао.

На чему тренутно радите за Едуку?

Тренутно Ивана и ја радимо на доради постојећих издања али и неким новим садржајима које вам још нећемо откривати. Нека то буде изненађење. Хоћемо да унапредимо постојећи приступ неким темама. Покушаћемо да представимо учење слова, читање, писање, учење бројева, сабирање и одузимање на нов и занимљив начин. Желимо да нови уџбеници буду шарени, пуни илустрација и забавних задатака што приличи деци овог узраста. Надамо се да ћемо у томе успети.

Извор: Зелена учионица

Јелена Журић о конкурсу “Час за углед”: Наш конкурс показује колико имамо вредних и креативних наставника

Конкурс под називом “Час за углед” ИП Едука организује већ пуних девет година. За то време пристигле су хиљаде радова вредних наставника који су желели да свој труд и креативност поделе са својим колегама. Захваљујући управо великом броју оних који су слали своје врло квалитетне радове, Час за углед је прерастао у традицију дугу већ читаву деценију. Најбољи радови нађу се у зборнику “Час за углед” који Едука објављује сваке године, а они који се посебно истакну буду и адекватно награђени.

Како то да овај конкурс тако дуго траје, ко су наставници који шаљу радове, као и због чега су угледни часови важни, објаснила нам је Јелена Журић, доктор књижевности и уредница у ИП Едука.

Већ девети по реду Едукин конкурс “Час за углед” је у току и радови сигурно пристижу. А како је све почело? Откуд идеја?

Тачно је тако: на наше велико задовољство, радови пристижу, и ми се полако приближавамо обележавању малог јубилеја, десетогодишњице постојања конкурса. Идеја се родила спонтано, као природни израз наших настојања да у свему што као издавачка кућа предузимамо, најједноставније речено – повезујемо теорију и праксу. Рад ИП Едука је од самог оснивања у потпуности концентрисан на све образовне циклусе и наставне потребе које подразумевају модерна школа и савремена педагогија и методика образовања. Приоритет припада уџбеничким издањима и наставним материјалима и приручницима, али се њихова научна и стручна релевантност у ширем смислу доследно и континуирано поткрепљује и за ту сврху основаним библиотекама Педагошка раскршћа и Иновације у образовању, у оквиру којих објављујемо дела из области филозофије образовања, научне педагогије и примењене педагогије, педагошке и наставне праксе.

Будући да смо свесни колико је наставна пракса не само важна него и кључна за развој и унапређивање нашег образовања, сматрамо да је неопходна жива и континуирана комуникација и сарадња са наставницима. Дакле, тако се најпре родила идеја о повезивању најбољих примера образовно-васпитне праксе у прва два циклуса образовања, и отварање заједничког простора за иновације, корелацију и размену метода, приступа и искустава.

Из таквих и сродних ставова, и настојања да се они систематски примењују и проверавају у наставној пракси, основани су Едука БГД – друштво за унапређење образовања и конкурс Час за углед, и обе се те активности приближавају првој деценији свога деловања.

Док се рад Друштва Едука БГД заснива на комуникацији наших аутора и сарадника са наставницима посредством акредитованих семинара и стручних скупова, конкурс се расписује за најбоље припреме угледних часова у основној, а однедавно и у средњој школи, а резултати објављују у зборнику Час за углед. Управо су ти зборници, које објављујемо сваке године, са радовима из разредне и предметне наставе, добри показатељи неопходности и значаја те врсте комуникације, али нам у великој мери говоре и о томе колико је за добру наставну праксу важна мотивација оних који је непосредно осмишљавају и остварују.

Да ли примећујете да се у тих девет година нешто у раду наставника променило? Како је све изгледало током пандемије и да ли је дигитализација мало “померила” ствари?

 

На први конкурс јавило се више стотина наставника, а најбоље припреме објављене су у два зборника – Час за углед 1, разредна настава и Час за углед 1, предметна настава. С обзиром на природу уобичајеног наставног ангажовања професора разредне наставе и наставника српског језика и књижевности није било необично то што су се они јављали у највећем броју и понудили припреме које су у складу са параметрима савремене, иновативне и креативне наставе. Богатство и разноликост прилога који подржавају и приказују концепцију, методе, облике и начине рада, наставна средства, проверу предвиђених исхода и евалуацију показало је висок ниво знања и умења наставника.

Описана пракса у вези са конкурсом настављена је и наредних година, све до данас, али са извесним изменама. Закључно са четвртим конкурсом, најбоље припреме објављене су у два штампана зборника, за разредну и за предметну наставу, а од тада само у електронском, али су основној школи прикључене и средње школе и гимназије. Електронска форма и смештање на портал постали су приступачнији наставницима и једноставнији за употребу.

Традиција представљања зборника на Школски дан у оквиру Међународног сајма књига настављена је до данас – са изузетком година у којима Сајам, због пандемијске ситуације, није ни одржан (2020. и 2021).

Зашто су угледни часови важни?

Одржавање угледног (као и огледног) часа представља вид хоризонталног усавршавања наставника у установи у којој ради. Реч је о обавези наставника да, између осталог, у току школске године одржи угледни/огледни час, према члану 26. Правилника о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника (Сл. гласник РС, бр. 85/2013).

И угледни час (који реализују наставници почетници) и огледни час (који држе најискуснији и најбољи наставници) подједнако су важни за сваку школу понаособ колико и за унапређивање нашег образовања у целини. Такви часови показују мотивацију и активности ученика и наставника, иновације у методима и облицима рада, као и у избору наставних средстава, интерактивности, коришћењу ИКТ у настави.

У намери да подржимо ту врсту веома важног наставничког ангажовања, ми смо управо 2013. године и осмислили и расписали конкурс за најбоље припреме угледних часова, које ће бити објављене у специјализованом зборнику и самим тим, с годинама, постепено формирати богату базу примера добре наставне праксе.

Када пристигну сви радови, сигурно је потребно много времена да се одаберу најбољи и припреми зборник. Како тај процес изгледа?

Управо је процес – дуг и захтеван, с високим степеном одговорности за све нас који у њему учествујемо. Свему претходи пажљиво читање и процењивање. Даље функционише по принципу сужавања избора: најпре изаберемо радове који се својим квалитетом препоручују за објављивање у зборнику, а потом издвајамо оне за које мислимо да их треба наградити. Тај део процеса јесте и најосетљивији и најдуже траје. Често смо у ситуацији да имамо више одличних припрема међу којима ипак треба издвојити само три. Повремено су због броја квалитетних радова додељиване и по две или три награде у истом рангу.

Шта су планови Едуке у наредном периоду? Да ли су у припреми нова издања?

Баш недавно смо добили званична одобрења за основношколске уџбенике у електронском облику креиране на нашој платформи (Едука дигитал), а ових дана отпремамо на одобрење и уџбенике у електронском облику за гимназије и средње школе.

Од нових издања, осим уџбеника у електронском облику, ту су драгоцени додатни материјали: контролне вежбе, петнаестоминутни тестови, радне свеске за лектиру, збирке задатака за инклузивну наставу и збирке за завршни испит. Припремамо и наслове из библиотеке Педагошка раскршћа, које ћемо представити на Међународном сајму књига, у последњој недељи октобра, уз нови број зборника Час за углед и свечану доделу награда и похвалница наставницима.

Извор: Зелена учионица

РОДИТЕЉ ИЗ ДУШЕ

Ново издање из едиције Педагошка раскршћа

Белешка о ауторки Добрили Грујић

Добрила Грујић је магистар социјалног рада и социјалне политике. Скоро четири деценије рада посветила је заштити деце и породице у областима предшколског васпитања, популационе политике, породично-правне и социјалне заштите. На пословима секретара за социјалну и дечју заштиту у Београду, а затим помоћника министра за бригу о породици, учествовала је у креирању добрих пракси које потребе и добробит детета стављају у центар друштвене пажње. Последње две деценије један је од креатора и носилаца реформских промена у систему заштите деце у Србији, с посебним утицајем на развој хранитељства. Објавила је једанаест књига као аутор или коатор. Дугогодишњи је консултант Уницефа.

Добитник је Прве награде за посебан допринос у систему социјалне заштите, Плакете Скупштине града Београда, годишње награде „Васа Пелагић” за врхунска остварења у образовању, и многих других признања.

 

КЊИГА „Родитељ из душе”

Књига Родитељ из душе плод је зналачког укрштања теоријског знања и вишедеценијске праксе. Писана је разумљивим језиком и намењена широком кругу читалаца: садашњим и будућим родитељима, старатељима/хранитељима, васпитачима, педагозима и свима онима који учествују у процесу одрастања деце, њиховог одгајања и васпитавања.

Обухвативши период од самог рођења па све до пунолетства и одвајања, ауторка је кроз брижљиво одабране примере из стручне праксе осветлила кључне тачке и указала на сву комплексност одрастања на једној, и васпитавања на другој страни. Мрежом приказаних ситуација, и релација и односа који из њих произлазе, од почетка до краја је убедљиво аргументовала професионални став потврђен успешном реализацијом програма „Дете у центру”.

Стога је ова књига драгоцени и сигуран водич свима онима који желе да заиста доприносе ваљаном одгајању деце. Стављајући у први план чињеницу да васпитавање почива на љубави, на разумевању и поштовању личности детета, његових жеља и потреба – ауторка не запоставља ни сложеност позиције одраслих и њихове захтевне и одговорне улоге.

Да би дете развијало сопствене способности, неопходна му је свесрдна и доследна подршка одраслих. А да би израсло у личност коју одликују поштовање и одговорност и према себи и према другима, потребно је савесно учествовање свих оних који му у томе помажу. То није увек лако, показује нам ова књига на упечатљивим и препознатљивим примерима, али нам притом нуди и путеве за разрешавање и превазилажење многих тешкоћа.

 

ШКОЛА У ОБЛАКУ – НАЈЗНАЧАЈНИЈА КЊИГА О ОБРАЗОВАЊУ НАПИСАНА У 21. ВЕКУ

Ново издање из едиције Педагошка раскршћа

Кад је поставио први компјутер у нишу у зиду усред сиротињске махале Калкаџи у Делхију у Индији у последњој години ХХ века, физичар Сугата Митра није ни слутио какав ће глобални значај овај оглед имати за промишљање образовања у ХХI веку. Деца су слободно могла да приступају компјутеру и да га користе за учење. Оглед је показао да деца могу спонтано да науче како да употребљавају компјутер без икакве формалне обуке.

Митра је ово назвао минимално-инвазивним образовањем. Оглед је после спроведен више пута широм света, доневши свом творцу популарност и међународно признање.

Новац добијен уз награду чувене организације „TED” која је додатно промовисала његов рад, Митра је искористио за отварање седам лабораторија за учење које је назвао Школе у облаку. У њима је испитивао учење у самоорганизованим системима као феномен у повоју.

Резултати тог огледног пројекта изложени су у овој, по много чему револуционарној књизи. Они доводе у питање уврежене концепције наставних планова и програма, као и испитивања ученика и значења појма „знања” у ХХI веку, у ери интернета.

Школа у облаку стога има потенцијал да буде пресудна књига о образовању наше савремености – Слободна деца Самерхила наше генерације, која се суочава са новим образовним изазовима у којима је немогуће заобићи пресудан утицај технологије.

Сугата Митра je отуда један је од најзначајнијих савремених мислилаца у области образовања. Пензионисао се на позицији професора едукативних технологија на Универзитету Њукасл 2019, а сада је независни истраживач, говорник и аутор, глобално најпопуларнији по огледу Киоск знања  из 1999. године и говорима које је о том искуству одржао на чувеној ТЕД платформи.

Овај доктор физике, много познатији по свом огледном промишљању образовања, добитник је великог броја награда и носилац почасних доктората у многим земљама. Његова интересовања укључују дечје образовање, рад на даљину, самоорганизацију система, когнитивне системе, комплексне динамичке системе, физику и поље људске свести, чинећи га модерном ренесансном личношћу и интригантним извором идеја у различитим областима.