RAZGOVOR SA NASTAVNICAMA SRPSKOG JEZIKA I KNjIŽEVNOSTI JELENOM ĆETKOVIĆ I VESNOM ANDREJEVIĆ povodom treće nagrade na konkursu ČAS ZA UGLED 10

/in /by

RAD U MALOJ ŠKOLI NE ZNAČI DA JE ŠKOLA ZAISTA MALA

EDUKA: Sa specifičnostima vašeg rada imali smo i priliku i zadovoljstvo da se upoznajemo posredstvom konkursa koji smo pokrenuli pre jedne decenije. Ovoga puta vam, još jednom, čestitamo na stečenom priznanju i zahvaljujemo što ste naš Zbornik ponovo obogatile izuzetnim primerom dobre prakse. Kako vi lično doživljavate priznanja ove vrste, koliko vas ona dodatno podstiču u vašem, očigledno posvećenom i istrajnom, radu?

Na početku ovog našeg razgovora želimo da izrazimo zahvalnost na čestitkama, ali pre svega i na tome što ste pokrenuli i već deset godina uspešno održavate konkurs „Čas za ugled”. Konkursi po svojoj prirodi nisu arena u kojoj je osnovni cilj pobediti, već prilika da svako od nas proceni svoj rad i dobije podsticaj za dalje. Duh ovog konkursa je nekako najbolje oslikan u rečima  autora čitanke za peti razred Jelene Žurić i Monje Jović, rečima koje ne govore o konkursu, nego o rimi. „Tvoje srce kuca u istim razmacima. Talasi zapljuskuju morsku obalu prateći određeni red. Hodaš nogu pred nogu, određenom brzinom ponavljajući isti pokret”. Tako i mi.  Radujemo se još jednoj prilici da zajedno radimo, radujemo se iščekujući konkurs, rezultate, zbornik, radujemo se potencijalnim poznanstvima sa kolegama, našem zajedničkom rastu. Ritmičnost je postala deo nas kroz potrebu  da osmislimo čas, podstaknemo učenike da budu aktivni učesnici u našim idejama koje najčešće  u tom sinergičnom sklopu budu i realizovane. Sam ulazak pripreme za čas u zbirku odabranih priprema zbornika „Čas za ugled”, dovoljna je nagrada. Kad se desi i ona koja je jedno od prva tri mesta, tada je to još jedna potvrda da smo na pravom putu i dodatni posticaj za dalji rad.

EDUKA: List „Škola u trendu” OŠ „Karađorđe” iz Gornjeg Matejevca, u kojoj radi Jelena, osvojio je prvu nagradu Društva za srpski jezik i književnost Srbije za školski časopis. To je značajno priznanje, koje u velikoj meri skreće pažnju na rad škole u celini, a posebno na motivisanost učenika za dodatne i šire, stvaralačke, aktivnosti. Kako podstičete svoje đake, na koji način negujete i razvijate njihovu radoznalost i želju za takvom vrstom učešća i saradnje?

Ponoviću: „Talasi zapljuskuju morsku obalu prateći određeni red.” Tako je i sa školskim časopisom. Kada je časopis 2008. god. pokrenut, došao je kao logično uobličavanje svega što je tokom godine rađeno na časovima novinarske sekcije. Naziv „Škola u trendu” rezultat je učeničkog predloga, a u duhu učeničkih predloga svih ovih godina rad na časopisu i teče. Možda je to i najveća snaga i motivacija za rad u novinarskoj sekciji. Velika motivacija i samom nastavniku bile su reči učenika  „starih novinara” kada su, uvodeći u rad nove članove sekcije, kazali da su radili „svašta zanimljivo”. Dakle, vršnjačko učenje, zanimljive teme (predlažu ih i nastavnik i učenici), posete štampariji, lokalnim medijima, javni nastupi, rad na računaru, gotov produkt jednogodišnjeg rada, razlozi su zbog kojih su učenici motivisani za ovakav rad. Sa ponosom ću reći da su iz naše novinarske sekcije  proistekla i dva novinara sa kojima sa zadovoljstvom sarađujemo.

EDUKA: U nagrađenoj pripremi pokazale ste kako bi mogao da izgleda čas posvećen obradi dela „Život i priključenija” Dositeja Obradovića. Pritom, izuzetno funkcionalno, koristite IKT u nastavi, što je zapravo vaša višegodišnja praksa. Koje biste prednosti takvog pristupa istakle kao najvažnije?

Ponekad se čini da je udaljenost između tekstova i njihovih autora i savremenog trenutka, a samim tim i  učenika, nepremostiva. Tada se mora uspostaviti veza između ta dva sveta  jer ih neminovno povezuju i njihove univerzalne ideje. Jedan od načina da se to učini jeste i upotreba IKT-a u nastavi. Uzimajuću u obzir nastavne principe, a tu mislimo pre svega  na usklađivanje nastave sa uzrastom i sposobnostima učenika, njihovim interesovanjima, neophodno je motivisati ih onim što im je pristupačno i blisko, a to su alati i tehnike zasnovane na IKT-u. Tu idemo u susret učenicima i trenutku u kome svi živimo.  Životni put Dositeja Obradovića nije samo puko nabrajanje gradova i država u kojima je živeo, nego oživljavanje priče o jednom životu i to u alatu trip line. Poruke teksta „Život i priključenija”, tumačene kroz mrežu reči, postaju bliske i razumljive iako ih razdvaja toliko vremena. Samu funkcionalnost korišćenih alata postižemo tako što vodimo računa da princip ekonomičnosti daje meru u korišćenju IKT-a jer suština ipak stoji na sadržaju i ishodima.

EDUKA: Radite u malim školama po broju učenika, ali velikim po trajanju i tradiciji, dugoj gotovo dva veka. Kakav je odnos između centra (u ovom slučaju grada Niša) i tzv. periferije, kada je o obrazovanju reč? Šta biste izdvojile kao najvažnije u svom dosadašnjem iskustvu?

Kao što ste i sami naglasili, rad u maloj školi ne znači da je škola zaista mala. Sigurno ne što se tiče trajanja i izuzetnih đaka, ali i kad su mogućnosti koje novo vreme donosi. Moramo istaći  da su naše škole prigradske i da je to znatno povoljniji položaj u odnosu na udaljenije seoske škole. To svakako olakšava saradnju (mislimo pre svega na saradnju sa gradskim školama) i razmenu u svakom pogledu, ali i na dostupnost mnogih resursa. Upravo te dostupne mogućnosti čine da se položaj malih seoskih škola suštinski ne razlikuje mnogo u odnosu na centar, a kad se tome doda posvećeni nastavnici, razumevanje i poštovanje roditelja, radoznali i zainteresovani učenici, onda razlike postaju nevažne.

EDUKA: Sudeći prema učešću na našem konkursu, nije prvi put da sarađujete. Kako biste opisale svoj zajednički rad i prednosti koje se na takav način stiču?

Nekad se jednostavno desi da se ljudi pronađu u životu i poslu i onda sve dobije svoj pravi oblik. Saradnja, razumevanje, podsticanje, nova znanja, samo su sitnice koje donosimo jedna drugoj u radu. Velika dobit u svemu tome je uzajamni podsticaj da istražujemo, otkrivamo, analiziramo, povezujemo, prihvatamo pa čak i odbacujemo ideje i projekte koji nisu prošli našu zajedničku potvrdu (i ovaj intervju, na kraju krajeva, radimo zajedno). S obzirom na to da radimo u malim školama, te da nam je vrlo često teško da procenimo svoj, a i učenički rad, da ostvarimo veću interakciju među učenicima, saradnja nam pruža upravo takve mogućnosti. Naša saradnja je i saradnja učenika iz dva susedna sela, ali i naša kontrolna tačka za ono što radimo.

EDUKA: Šta biste izdvojile kao najvažnije iz svog dosadašnjeg iskustva u nastavi srpskog jezika i književnosti? Šta biste prvo savetovali mladim kolegama početnicima?

Mnogo toga je u decenijama rada koje stoje iza nas. Najvažnije je, možda, menjati sebe, metode, načine i oblike rada, prilagođavati se i vremenu i generacijama učenika, učiti i od kolega i od učenika. Zbog toga mladim kolegama preporučujemo da nikada ne prestanu da se menjaju i da uvek budu posvećeni poslu. U učionicu će uneti rad, radost, entuzijazam, strast, samo ako ih i sami osećaju. Bez toga se u učionicu i ne ulazi.

RAZGOVOR SA TATJANOM JANIČIĆ I JELKOM FILIPOVIĆ povodom druge nagrade na konkursu ČAS ZA UGLED 10

/in , /by

LjUDSKA PODRŠKA I BESKRAJNO STRPLjENjE

Tatjana Janičić je psiholog, nastavnik predmeta Odgovorno življenje u građanskom društvu, a  Jelka Filipović nastavnik predmeta Biologija i Hemija u Školi za osnovno obrazovanje odraslih u Somboru.  Autorke su za nastavnu pripremu Odgovorno življenje u građanskom društvu – Odgovoran odnos prema zdravlju, rizično ponašanje (osmi razred) nagrađene drugom nagradom na našem konkursu.

EDUKA: Čestitamo vam, još jednom, na osvojenoj nagradi i zahvaljujemo na vrednom prilogu u obogaćivanju nastavne prakse u okviru našeg Zbornika. Bilo bi zanimljivo da na početku razgovora kažete nešto više o tome šta vas je  motivisalo da učestvujete na našem konkursu.

Tatjana Janičić: Hvala vama što ste uvažili i nagradili naš rad. Obrazovanje odraslih je specifično po tome što je rad sa odraslima drugačiji u odnosu na rad sa decom. Odrasli nemaju možda neka konkretna znanja iz nastavnih predmeta, ali imaju životno iskustvo koje ih je naučilo praktičnim životnim  stvarima,  i na koje se u nastavi nadograđuje onim što bi trebalo da znaju. Obrazovanje odraslih je retko u fokusu interesovanja kada se govori o konkursima za ugledne časove, uglavnom su konkursi za osnovne i srednje škole. Vaša izdavačka kuća nije imala tu vrstu ograničenja, tako da smo želele da prikažemo kako i šta mi radimo i možda na ovaj načni da otvorimo „priču” i za ostale škole koje se bave obrazovanjem odraslih i razmenimo iskustvo primerima dobre pedagoške prakse osnovnog obrazovanja odraslih.

Jelka Filipović: Hvala i vama, još jednom, na čestitkama i lepim rečima! Volim ovakve konkurse jer, na kraju, uvek na površinu „isplivaju” kvalitetni, kreativni i primenljivi časovi, ako ne u potpunosti, a onda svakako u pojedinim segmentima priprema. Verujem da će tako biti i u našem slučaju, jer se priprema u potpunosti može realizovati u školama za obrazovanje odraslih, ali i u redovnim školama kroz nastavne predmete Biologiju i Hemiju zbog primenjivog funkcionalnog znanja u odgovarajućim nastavnim jedinicama.
Obrazovanje odraslih je retko u fokusu interesovanja, kao što je koleginica spomenula, i mnogi mu neretko pristupaju sa predrasudama, ali to se vrlo brzo prevazilazi već pri prvom susret sa ovakvom nastavom.

EDUKA: Za protekle tri decenije vaša škola je dobila i više značajnih priznanja, između ostalih i Saveta Evrope za inkluziju Roma. Čini se da se u javnosti ne poklanja dovoljno pažnje obrazovnim ustanovama ove vrste? Koje su specifičnosti škole u kojoj vi radite?

Tatjana Janičić: U Republici Srbiji, prema poslednjem popisu, 357 406 osoba starijih od 15 godina  je bez završene osnovne škole, ali oni nisu svi obuhvaćeni obrazovnim sistemom, jer je pohađanje funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih na dobrovoljnoj osnovi i zavisi od samih polaznika da li će nastaviti i završiti osnovno obrazovanje. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih (FOOO) specifično je u mnogo čemu. FOOO se realizuje sa osobama starijim od 15 godina. Program FOOO se realizuje u tri ciklusa koji traju po jednu školsku godinu:  I ciklus od 1. do 4. razreda, II  ciklus obuhvata 5. i 6. razred, a III ciklus 7. i 8. razred. Raspored nastavnih aktivnosti odvija se u blokovima i maksimalno je tri bloka dnevno – jedan blok traje 1 sat. Neke nastavne predmete koji su u redovnim školama kod obrazovanja odraslih nema, kao što su fizičko, muzičko, likovno, ali zato ima nekih drugih predmeta: Odgovorno življenje u građanskom društvu, Osnovne životne veštine, Preduzetništvo, Digitalna pismenost, Primenjene nauke… Polaznici mogu da biraju da li će pohađati nastavu pre podne  ili posle podne. Mlađi polaznici uglavnom dolaze u prepodnevnoj smeni, a stariji polaznici, koji u većini slučajeva rade, dolaze na nastavu u poslepodnevnom terminu. Većina naših polaznika su pripadnici romske populacije, 95%.

Jelka Filipović: Prvi organizovani oblici rada u Školi za osnovno obrazovanje odraslih u Somboru pojavili su se na Radničkom univerzitetu 1952. godine, koji je nastao odlukom Sreskog sindikalnog veća u Somboru. U to posleratno vreme opismenjavanje nepismenih lica i doškolovanje lica bez završene potpune osnovne škole bili su jedan od prioritetnih zadataka tadašnjeg društva. Godine 1989. Škola dobija svoju zgradu u centru grada, u ulici Laze Kostića 3, gde se i danas nalazi. Za izuzetne rezultate u oblasti opismenjavanja i osnovnog obrazovanja odraslih, Školi je dodeljena prestižna nagrada ,,Zlatno slovo” 1990. godine. A godine 2007. Škola je za svoj projekat usmeren na inkluziju Roma u redovni obrazovni sistem „Veštine za doživotno učenje”, dobila nagradu Odeljenja za Rome i nomade Saveta Evrope u kampanji „Dosta!”
Osim primarne delatnosti – opismenjavanja, škola vrši i obuke za veći broj zanatskih zanimanja. Nastavu realizujemo u matičnoj školi u Somboru, ali i na nekoliko punktova – naselja u okolini Sombora, kao i u Okružnom zatvoru u Subotici i Kazneno-popravnom zavodu u Somboru, na obostrano zadovoljstvo, no i poseban izazov.

EDUKA: Vaša nagrađena priprema za čas je primer integrativne nastave. Povezale ste predmete Odgovorno življenje u građanskom društvu, Biologiju i Hemiju, u osmom razredu, sa temom u blok nastavi „Odgovoran odnos prema zdravlju“. Tatjana Janičić je psiholog, nastavnica Odgovornog življenja u građanskom društvu, a Jelka Filipović, nastavnica Biologije i Hemije. Osim toga, gosti predavači su vam bili Marijana Vuković, nutricionistkinja i Mario Dugandžić, akreditovani trener, student medicine. Opišite kako je, u najkraćem, tekla vaša saradnja, i kako su učenici prihvatili vaš pristup i na njega odgovorili.

Tatjana Janičić: Saradnja je zaista bila na zadovoljstvo svih aktera. Kao nastavnici, želeli smo da čas dobije na dinamici, ali i da uključimo profesionalce iz određenih oblasti kako bismo na najbolji način realizovali nastavne jedinice. Iskoristili smo potencijale lokalne  zajednice. Marijana Vuković je naš čest saradnik, a Mario Dugandžić je licenciran trener, kojem je ovo bilo prvo „krštenje” kao predavaču i demonstratoru. On je to sjajno uradio.  Kao trener upoznat sa svim fizičkim tegobama odraslih, i u skladu sa tim, napravio je sjajanu atmosferu vežbanjem u učionici, sa osvrtom na iskazane  fizičke probleme samih polaznika. Polaznici su se upustili u vežbanje i zaista je atmosfera bila odlična.

Jelka Filipović: Slažem se sa koleginicom, saradnja je bila fantastična, što je rezultiralo ovako uspešnim blokom, što ste i vi prepoznali kao temelj pripreme. Integrativna nastava pruža mnogo mogućnosti, omogućava to funkcionalno povezivanje nastavnog sadržaja više nastavnih predmeta i nadograđivanje stečenih znanja. Organizacija je oduzela najviše vremena, što je i razumljivo kod ovakvog nastavnog procesa, ali uz malo volje sve smo uskladili i doprineli osavremenjivanju nastavnog procesa putem inovativnosti i kreativnosti svih učesnika. Posebno mi je drago jer smo na neki način doprinele rušenju „mita” da je u školi dosadno i sve strogo vremenski strukturirano.
Komentari naših polaznika su bili takvi da zaključujmo kako je ovakav pristup, kao i način realizacije nastavnog bloka – prevashodno njima – bio veoma stimulativan i efikasan, jer je usvojenost znanja bila odlična, što su pokazali rezultati evaluacije koju su radili  u veoma opuštajućoj, a ipak stimulativnoj atmosferi.

EDUKA: Recite nešto više i o svojoj dosadašnjoj nastavnoj praksi. Koliko često sarađujete sa svojim kolegama u nastavi, ko su vam najčešće gosti predavači?

Tatjana Janičić: Saradnja je posebno važna u realizaciji nastave u zatvorima. Tamo nije dozvoljeno unošenje mobilnih telefona, nema interneta, tako da se materijal brižljivo planira, kopira, priprema, a nastavne jedinice se kombinuju kako bismo maksimalno iskoristili naše prisustvo tamo i na adekvatan način prezentovali nastavno gradivo. Jedna anegdota: na času engleskog jezika učimo lekciju „Simple Comands”,  između ostalog i glagol walk, i nikako da zapamte, i koleginica ih upita  za najpoznatijeg „šetača” u pićima, i naravno da su setili Johnnie Walker-a, i zapamtili glagol. Razume se, to ne bi bilo etično u radu sa decom, ali i to može da pomogne u radu sa odraslim polaznicima.

Istakli bismo i saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Odazivamo se svakom Sajmu zapošljavanja, na koji polaznici dolaze pripremljeni, jer ranije na časovima srpskog jezika i preduzetništva uče kako da napišu motivaciono pismo i biografiju, kako da je urade u digitalnom obliku i zatim kopiraju u nekoliko primera i podnesu kod različitih firmi za koje su zainteresovani.

Jelka Filipović: Lepu saradnju imamo sa lokalnom zajednicom, posebno sa Centrom za socijalni rad i Crvenim krstom, koji realizuje obuke pružanja prve pomoći za naše polaznike, predavanja o HIV-u, trgovini ljudima… U cilju promocije dobrovoljnog davalaštva krvi, Crveni krst Srbije svake godine raspisuje literarni i likovni konkurs „Krv život znači”, na koji se rado odazivamo jer ne samo da su naši polaznici dobrovoljni davaoci ove dragocene tečnosti već ih krasi i veština crtanja, tako da smo učestvovali i osvojili dve nagrade. Najponosnije smo na to što je jedan od dobitnika nagrade i naš polaznik iz Okružnog zatvora u Subotici.

Realizujemo svake godine i  radionicu protivpožarne obuke polaznika u saradnji sa firmom za protivpožarnu zaštitu „Spark” iz Sombora. Nakon teorijskog dela  polaznici imaju priliku i da samostalno rukuju aparatom za gašenje požara, što je neprocenjivo funkcionalno iskustvo.

I Gradski muzej Sombor nam izlazi u susret u smislu besplatnog ulaza i stručnog vođenja po stalnoj postavci, kao i Galerija Milan Konjović, a po povratku u školu realizuje se kreativna radionica, gde sami polaznici crtaju ono što im se najviše dopalo od slika koje su pogledali.

EDUKA: Šta biste izdvojile kao najvažnije iz svog dosadašnjeg iskustva u nastavi? Šta biste prvo savetovali mladim kolegama početnicima?

Tatjana Janičić: Podsticati polaznike, ne omalovažavati njihovo životno iskustvo. Znanje koje predajete mora imati upotrebnu vrednost i polaznik mora da oseti da mu je to na neki način potrebno –  dakle da  to ima upotrebnu vrednost. Izražavati se tako da se ne koriste strani termini, da nastava mora biti dinamična i da pohvalite sve napore polaznika. Morate razumeti da neki od polaznika nisu uzeli olovku u ruke više od dvadeset godina, da neki ne čitaju tečno, jer većini je romski maternji jezik, da od kolevke… za njih i nije bilo „najlepše doba”.

Još jedna anegdota: Kada sam ušla u nastavu, svima sam persirala. S obzirom na to da su većinom pripadnici romske populacije, to su doživeli kao da se ja distanciram od njih i da ih na taj način gledam sa visine. Koleginice su mi preporučile da im se obraćam sa ti. Na čas odgovornog življenja u građanskom društvu dolazi polaznica koja kaže kako je došla samo da vidi kako to izgleda i da neće više dolaziti (iz jednog sela je kraj Sombora). Upoznajemo se i pitam je  za porodicu i ona navodi, a onda kažem: „Zorice, ti si uspešna žena, tvoja deca su završila škole!” Nakon toga Zorica mi je bila jedna od najredovnijih polaznika. Bitan je taj momenat ljudskosti, podrške, pohvale, ali kao i svuda u prosveti – beskrajnog strpljenja.

Jelka Filipović: Motivacija je veoma bitna pošto direktno utiče na suštinu obrazovanja i razvoja ličnosti, poboljšava funkcionalno znanje jer omogućava razvijanje kreativnosti i ispoljavanja onih pozitivnih osobina koje kod učenika/polaznika postoje. Smatram da je ona uzrok i razlika između uspešnih i manje uspešnih učenika/polaznika. Dobro poznavanje predmeta, zahtevi usklađeni sa mogućnostima učenika/polaznika, podržavanje učenika/polaznika u nastavnom procesu, ali i na emocionalnom polju, uz entuzijazam nastavnika, upravo omogućavaju stvaranje podsticajne sredine za učenje.
U radu sa odraslima potrebno je prilagoditi sam „stil” pristupa predmetu i učenju, uzimajući u obzir sredinu u kojoj se nastava odvija, uzrast polaznika, uvažavanje individualnih razlika, a sve se to uzajamno nadopunjava. Većina naših polaznika su „praktičari” i „logičari”, i vole zadatke sa jasnim i preciznim instrukcijama, a nadasve sa vezom između sadržaja učenja i konkretnog problema. Ne odgovaraju im apstraktni i dugotrajni zadaci sa nejasnim uputstvima ili oni koji ne podrazumevaju primenu stečenog znanja, a kroz primer realizacije našeg bloka integrativne nastave to smo i pokazale. Hvala vam još jednom!

RAZGOVOR SA ZVONIMIRKOM JOVIČIĆ, magistrom metodike razredne nastave matematike i pedagoškim savetnikom, povodom prve nagrade na našem konkursu ČAS ZA UGLED 10

/in /by
ENTUZIJAZAM, POSVEĆENOST I KREATIVNOST – VODILjE U VAŽNOM I LEPOM POZIVU UČITELjA

Zvonimirka Jovičić je magistar metodike razredne nastave matematike i pedagoški savetnik. Radi kao učitelj u Osnovnoj školi „Moša Pijade” u Žagubici. Dobitnica je nagrade „Najbolji edukatori Srbije u 2015. godini” i jedna od pobednica na nacionalnom takmičenju za svetsku nagradu „Global Teacher Prize”. Autor je priručnika za integrativnu nastavu u prvom razredu i koautor priručnika za integrativnu nastavu u trećem razredu u izdanju Izdavačke kuće „Eduka”. Autor je nagrađenih radova „Čas za ugled”, „Digitalni čas” i dobitnik specijalne nagrade povodom „Dana inteligencije 2020”. Napisala je i 26 radova koji su objavljeni u časopisima i publikacijama i 42 primera dobre prakse u nacionalnim bazama. Prezentovala je osam primera dobre prakse na stručnim skupovima. Član je Instituta za moderno obrazovanje. (Preuzeto sa sajta Instituta za moderno obrazovanje)

EDUKA: Pre nego što započnemo razgovor, želim da Vam, u ime naših urednika, još jednom čestitam za osvojenu prvu nagradu na Edukinom konkursu, desetom po redu. Zahvaljujući upravo ČASU ZA UGLED, upoznali smo se sa Vašim radom, i ovo nije prvi put da ste među nagrađenima. Ne treba posebno isticati da se i ovoga puta Vaša priprema za čas svojim kvalitetom jasno izdvojila i zauzela povlašćeno mesto. Iz beleške o Vama iz 2023. godine, koju smo preuzeli sa sajta Instituta za moderno obrazovanje, saznajemo i o drugim nagradama i priznanjima za Vaš rad. Koliko Vam znači to što su Vaša postignuća u nastavi prepoznavana u proteklim godinama i visoko vrednovana u stručnom i širem društvenom kontekstu? Koja je to vrsta motivacije u Vašem, očigledno posvećenom i kontinuiranom, radu?  

Hvala Vam na čestitkama i na lepim rečima. Znači mi što je moj rad prepoznat i visoko vrednovan. Svaka nagrada i priznanje su odraz uloženog truda, ali i podsticaj za dalji napredak. Motivisana sam željom da kreiram časove koji su inspirativni i prilagođeni učenicima, kako bi stekli što šira i dublja znanja. Posebno mi je važno da učenici vide školu kao mesto gde mogu da razvijaju svoj potencijal, kreativnost i ljubav prema učenju.

Moja najveća motivacija dolazi upravo od njih. Rad sa mladim ljudima me obavezuje da se neprestano usavršavam i budem svesna svojih odgovornosti. Stručna priznanja su, naravno, važna jer pokazuju da moj trud i inovativni pristup dobijaju odjek i u stručnoj zajednici. Oni su ujedno i potvrda da je ulaganje u kvalitetnu nastavu vredno, kao i da rad u obrazovanju ima dubok uticaj na širu zajednicu.

Često me u intervjuima pitaju da li nagrade imaju obavezujući karakter. Uvek odgovaram da svaka nagrada predstavlja ne samo čast već i odgovornost. Kada je rad nagrađen, to donosi određeni ugled, ali i obavezu da se taj standard kvaliteta održi i nadogradi. Nagrade me motivišu da budem uzor svojim učenicima i kolegama, ali i da svoj rad kontinuirano unapređujem i da se ne zadovoljim postignutim. One mi služe kao podsećanje da je svaki novi izazov prilika za profesionalni rast i doprinos obrazovnoj zajednici.

EDUKA: Iz nagrađene pripreme se veoma jasno izdvajaju elementi koji ukazuju na visoku stručnost, metodičku inovativnost, ali i Vaše stvaralačke sposobnosti, znalački i funkcionalno upotrebljene i u odnosu na uzrast učenika i s obzirom na specifičnost rada u kombinovanom odeljenju. Kako se prednosti integrativne nastave (u Vašem primeru, integrativnog dana) odražavaju na motivaciju učenika za rad, na njihovu radoznalost i saradnju?

Integrativna nastava zaista donosi mnoge prednosti koje se neposredno odražavaju na motivaciju i angažovanost učenika. Ovakav pristup omogućava učenicima da povežu znanja iz različitih oblasti, što podstiče njihovu radoznalost i čini im učenje zanimljivijim i smislenijim. Kroz integrativni dan, oni imaju priliku da praktično primenjuju ono što uče, što doprinosi dubljem razumevanju gradiva i jača njihovu samostalnost. Integrativna nastava podstiče i saradnju, jer učenici često rade u grupama i razmenjuju ideje.  Ovaj pristup omogućava mlađim učenicima da uče od starijih, a starijima pruža priliku da preuzmu ulogu mentora, čime se razvijaju njihove liderske veštine i samopouzdanje. Kada kombinujemo sadržaje, učenici shvataju kako različite teme i veštine funkcionišu zajedno, što unapređuje njihovu kreativnost i omogućava im da bolje razumeju veze između pojmova. U kombinovanim odeljenjima, integrativni dani omogućavaju nastavniku da kreira aktivnosti koje su pristupačne svim uzrastima, ali i izazovne za svakog učenika, podstičući saradnju i međusobnu podršku.

EDUKA: Prošle godine ste držali onlajn-predavanje „Emocionalna inteligencija na časovima”, čime ste jasno istakli možda i najvažnije pitanje aktuelnog vremena i savremene nastave. Sve više se poslednjih godina skreće pažnja na emocionalnu inteligenciju (iako se, na primer, uticajna Golemanova knjiga pojavila odavno). Šta naročito ističete u svom predavanju?

U predavanju „Emocionalna inteligencija na časovima” istakla sam da je razvijanje emocionalne inteligencije kod učenika od ključnog značaja za njihov celokupan razvoj. Naglasila sam važnost razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i empatije prema drugima, jer su to veštine koje pozitivno utiču na njihove odnose, učenje i opšte blagostanje.

Fokus je bio na tome kako nastavnici mogu da kreiraju podsticajno okruženje u kome učenici uče da prepoznaju, razumeju i regulišu svoje emocije, kao i na važnosti otvorene komunikacije, rešavanja sukoba i razvoja saradnje u odeljenju. Govorila sam o konkretnim tehnikama koje mogu da pomognu učenicima u izgradnji emocionalne otpornosti i samopoštovanja. Posebno je istaknut značaj izražavanja zahvalnosti, adekvatno planiranje aktivnosti i određivanje prioriteta. Smatram da je emocionalna inteligencija temelj koji omogućava učenicima da se uspešnije suočavaju sa izazovima, ne samo u školi već i u životu.

Dugogodišnji rad u učionici uverio me je u važnost emocionalne inteligencije nastavnika, koja igra ključnu ulogu u podsticanju emocionalnog razvoja učenika. Nastavnici sa razvijenom emocionalnom inteligencijom ne samo da bolje razumeju i upravljaju sopstvenim emocijama, već služe i kao uzor učenicima u tome kako se emocionalno inteligentno ponašati u različitim situacijama.

Nastavnik koji je empatičan, svestan emocionalnih potreba svojih učenika i ume da ostane smiren u izazovnim momentima, stvara atmosferu u kojoj se učenici osećaju sigurno, podržano i poštovano. Takvo okruženje ohrabruje učenike da otvoreno izraze svoja osećanja, da se suočavaju sa stresom i da razvijaju pozitivne odnose. Emocionalna inteligencija nastavnika tako postaje model koji učenici oponašaju, učeći kako da upravljaju svojim emocijama i da pokazuju poštovanje i razumevanje prema drugima. Na taj način, emocionalno inteligentan nastavnik ne samo da prenosi znanje, već aktivno učestvuje u formiranju emocionalno zrele ličnosti svojih učenika.

EDUKA: U svom radu već duže vreme koristite prednosti savremene tehnologije (IKT). Kako ste Vi sami stekli potrebna znanja, a kako se Vaši učenici snalaze u digitalnom okruženju? (Iz Vaše nagrađene pripreme, na primer, vidi se i kako u digitalnoj radionici povezujete učenike mlađeg i starijeg uzrasta u saradničke odnose, što je višestruko plodotvorno.) 

Znanja iz oblasti IKT stekla sam (i dalje stičem) kroz kontinuiranu edukaciju, samostalno istraživanje, kao i kroz obuke koje su organizovane u okviru  stručnog usavršavanja. Svesna sam važnosti digitalne pismenosti za savremeno obrazovanje, pa sam nastojala da se upoznam sa novim alatima i metodama koje omogućavaju dinamičniji i pristupačniji način prenošenja znanja.

Što se tiče učenika, oni se generalno dobro snalaze u digitalnom okruženju jer su odrastajući bili u kontaktu sa tehnologijom. Ipak, rad u digitalnim radionicama omogućava im da prevaziđu osnovnu upotrebu tehnologije i razviju nove veštine, kao što su saradnja, kreativnost i kritičko razmišljanje. U takvim aktivnostima, često povezujem učenike mlađeg i starijeg uzrasta, što je posebno plodotvorno jer stariji učenici imaju priliku da usmere i podrže mlađe, dok mlađi uče posmatrajući starije drugove.

Ovakva interakcija podstiče ne samo razvoj digitalnih veština, već i empatiju i odgovornost, što je važno za rad u kombinovanim odeljenjima. Uzajamno podučavanje i zajedničko rešavanje problema čine digitalne radionice izuzetno podsticajnim prostorom za učenje, gde tehnologija postaje sredstvo za jačanje poverenja i zajedničkog uspeha.

EDUKA: Šta biste izdvojili kao najvažnije iz svog dosadašnjeg iskustva u razrednoj nastavi? Šta biste prvo savetovali mladim kolegama početnicima?

Iz mog dosadašnjeg iskustva u razrednoj nastavi, izdvojila bih izgrađivanje poverenja sa učenicima, prilagođavanje nastave potrebama svakog učenika,  otvorenost  za učenje i spremnost da se, bez straha od neuspeha, isproba drugačiji pristup radu.

Kolegama koji su na početku karijere poručujem da je nastavnički posao pun izazova, ali i velikih nagrada. Potrebno je vreme da se nauče efikasne  tehnike upravljanja razredom i efikasne metode nastave.

Dvadeset godina radim u maloj školi u višerazrednom odeljenju. Smatram da rad sa malim brojem učenika pruža jedinstvenu priliku  nastavniku da napravi značajnu razliku u životima svojih učenika. Uz izgrađeno poverenje, prilagođavanje nastave i otvorenost za nove metode,  učitelj im može pomoći da rastu i razvijaju se ne samo kao učenici, već i kao ličnosti.

Ne smemo da zaboravimo da nastavnički rad nije samo prenošenje znanja, već i stvaranje sigurnog, inspirativnog okruženja u kojem učenici mogu da budu najbolja verzija sebe. Neka nam entuzijazam, posvećenost i kreativnost budu vodilja u ovom važnom i lepom pozivu.

Srećno svima u nastavi, sa verom u sebe i u našu sposobnost da napravimo razliku!

“Likovna kultura razvija kompletnu ličnost deteta i važna je za sve, ne samo za buduće umetnike”

/in /by

Više puta smo od stručnjaka za dečji razvoj čuli da su likovno, muzičko i fizičko najvažniji predmeti do detetove 12. godine. Ali, ti predmeti su upravo na marginama osnovnog školovanja, pa se tako ponekad žrtvuju ne bi li se ispoštovani obimni planovi za matematiku i srpski jezik.

O značaju likovnog, o tome zašto je toliko važno da deca budu okrenuta umetnosti, razgovaramo sa Jelenom Košticom i Goranom Ratkovićem, autorima tri udžbenika za likovnu kulturu u izdanju “Eduke”, za mlađe osnovce.

Nakon diplomiranja na Likovnoj akademiji, Jelena je završila i master studije na Londonskom univerzitetu, održala više samostalnih izložbi i radila kao profesor Beogradskoj umetničkoj školi za dizajn.

Goran Ratković je diplomirani grafički dizajner. Specijalizovan je za print tehnologiju i primenu dizajnerskih rešenja u medijskoj i tržišnoj komunikaciji. Bio je vođa likovnih i kreativnih radionica za predškolski i školski uzrast, u okviru projekta podržanog od Ministarstva prosvete.

Da li mislite da predmet likovna kultura u školama ima mesto koje zaslužuje?

Mesto predmeta likovna kultura u školama može se smatrati važnim iz nekoliko razloga.
Likovna kultura nije važna samo za buduće umetnike, već i za sve profesije koje zahtevaju inovativnost, rešavanje problema i razmišljanje van okvira.

Aktivnosti u okviru likovne kulture podstiču fine i grube motoričke sposobnosti kod dece. Crtanje, slikanje i oblikovanje doprinose razvoju precizne motorike, što može biti korisno u mnogim svakodnevnim aktivnostima.

Dalje, umetnost je izuzetno sredstvo za izražavanje emocija. Deca mogu naučiti kako da prenesu svoja osećanja i misli na kreativan način, što može poboljšati emocionalnu inteligenciju.

Kroz likovnu kulturu, deca uče i o različitim umetničkim stilovima, istorijskim periodima i kulturnim tradicijama. Ovo doprinosi širem kulturnom obrazovanju učenika.

Aktivnosti poput posmatranja, analize i interpretacije umetničkih dela razvijaju perceptivne veštine. To može poboljšati njihovu sposobnost zapažanja detalja, analitičko razmišljanje i kritičko posmatranje.

Ne treba zaboraviti ni to da likovna kultura doprinosi holističkom razvoju deteta, obogaćujući obrazovanje izvan tradicionalnih akademskih disciplina. Integracija umetnosti u školski program može doprineti celokupnom razvoju ličnosti deteta.

U mnogim obrazovnim sistemima, postoji svest o važnosti likovne kulture, ali je izazov integrisati je na način koji zadovoljava sve potrebe i ciljeve. Konačna odluka o važnosti ovog predmeta često zavisi od vrednosti i prioriteta koje određeni obrazovni sistem postavlja.

Autori ste tri udžbenika za likovnu kulturu za niže razrede, u izdanju “Eduke”. Međutim, ponekad se zapravo časovi likovne kulture u tom uzrastu svode na jednostavno crtanje/slikanje po zadatku. Zašto je važno koristiti udžbenike i u tom uzrastu i da se časovima pristupi jednako ozbiljno kao, recimo, matematici?

Goran: Shvatanje likovne kulture ozbiljno i korišćenje udžbenika pomaže u postizanju ciljeva obrazovanja u ovoj oblasti, podstičući celokupni razvoj učenika i pružajući im alate za kreativno izražavanje i razumevanje umetnosti.

Kako su koncipirani udžbenici čiji ste autori? Šta ih izdvaja?

Jelena: Napisali smo udžbenike za prvi, drugi i četvrti razred. Svi naši udžbenici su radnog karaktera, u njima se određeni zadaci rešavaju olovkom, crta se flomasterima, drvenim bojicama, kao i voštanim bojama. Imaju jasnu i preglednu strukturu i zastupljen je moderan, dinamičan pristup u kome preovlađuje vizuelno nad tekstualnim.

Sadržaji u udžbenicima povezani su i sa drugim predmetima i oblastima. Zastupljena su raznovrsna pitanja, radni nalozi i zadaci, čijim rešavanjem se nastava povezuje sa drugim predmetima.

Goran: Posebno je važno istaći postojanje kodova za skeniranje pametnim telefonom koji omogućavaju linkovanje sa sadržajima na internetu pružajući učenicima mogućnost za bolje savladavanje i razumevanje nastavnog programa.

Jelena: Nakon sadržaja svakog poglavlja nalaze se primerena pitanja kojima se proveravaju i utvrđuju znanje kao i različiti zadaci koji na inventivan način omogućavaju učenicima višestruke načine rada u primeni znanja: individualno, u paru ili grupi. Takođe, kroz zanimljivosti predstavljeni su i sadržaji i za one učenike koji žele da steknu i šira saznanja. Na kraju svake teme sistematizacija gradiva se vrši kroz aktivnosti u grupnom radu.

Naši udžbenici mogu poslužiti i kao adekvatan priručnik u pripremi rada i organizaciji časova nastavnika razredne nastave jer metodički i didaktički valjano obrađuju sadržaje i načine njegovog predstavljanja.

U kojoj meri se nastava likovne kulture promenila kroz reforme obrazovanja? Da li mislite da je plan i program osavremenjen?

Goran: Kad je u pitanju mesto likovne kulture u našem obrazovnom sistemu, mi iz ugla autora udžbenika smatramo da nije u potpunosti iskorišćen sav potencijal koji ta obrazovna oblast poseduje.

Likovna kultura danas decu priprema za mnogo širi spektar zanimanja nego pre nekoliko decenija.

Da li vam se čini da bi u sklopu likovne kulture osnovci trebalo da izučavaju teme poput grafičkog dizajna, pa čak i dizajna u oblasti gejminga i filmske industrije?

Jelena: Uvođenje tema poput grafičkog dizajna, dizajna u oblasti gejminga i filmske industrije u okviru likovne kulture može biti korisno i relevantno u savremenom obrazovnom kontekstu. Gejming i filmska industrija postaju sveprisutni deo savremenog društva, a često zahtevaju tehničke veštine u radu sa softverima, uređajima i drugim alatima. Učenje ovih veština može pripremiti učenike za potencijalne karijere u ovim oblastima.

Rad u oblasti dizajna podstiče kreativnost i inovacije. Ove veštine su važne ne samo za umetnički izraz, već i za rešavanje problema i generisanje originalnih ideja, što može biti korisno u različitim profesionalnim kontekstima. Dizajn u gejmingu i filmskoj industriji obično zahteva multidisciplinarni pristup, uključujući elemente likovne umetnosti, animacije, zvuka, priče i tehnologije. Ovo može pružiti holistički pristup obrazovanju i integrisati različite aspekte učenja.

Goran: Osećam obavezu, jer sam profesionalno vezan za oblast dizajna, da dodam da treba pažljivo razmotriti kako integrisati ove teme u nastavni plan i program, uzimajući u obzir resurse, interesovanje učenika i ciljeve obrazovanja. Takođe, važno je osigurati da učenici imaju priliku da steknu raznovrsne veštine i znanja unutar šireg konteksta likovne kulture.

S obzirom na to da ste radili i u školi, koji je vaš savet nastavnicima i učiteljima, na koji način da povežu modernu tehnologiju i likovnu umetnost i motivišu učenike da rade i istražuju?

Jelena: Nastavnici i učitelji imaju priliku da koriste modernu tehnologiju kao sredstvo za podsticanje interesovanja učenika za likovnu umetnost na inovativne načine. To može uključivati korišćenje grafičkih tableta, softvera za crtanje ili animaciju, kao i aplikacija za obradu slika i video sadržaja.

Takođe, dobra ideja je i organizovanje virtuelnih tura po muzejima i galerijama na onlajn platformama, što inspiriše učenike na dalje istraživanje različitih umetničkih stilova i perioda.

Nastavnici mogu da podstaknu učenike i da sarađuju na digitalnim projektima. To može uključivati zajedničko stvaranje digitalnih umetničkih dela, kolaborativno deljenje ideja i povratnih informacija putem onlajn platformi. Učenici mogu da kreiraju svoje veb-stranice ili blogove posvećene umetnosti. Ovim putem mogu da dele svoje radove i ideje sa širom publikom. Integracija modernih tehnologija na ovaj način ne samo da osvežava nastavu likovne umetnosti, već i podstiče učenike da istražuju, eksperimentišu i izražavaju svoju kreativnost na novim i uzbudljivim platformama.

Goran: Na ovaj način istovremeno je moguće i nastavnicima da se, zajedno sa svojim učenicima, upoznaju sa novim kreativnim trendovima i digitalnim alatima za njihovu realizaciju. Nastavnici moraju da motivišu učenike, ali i učenici takođe mogu da motivišu svoje nastavnike da unaprede svoja znanja.

izvor: Zelena učionica

Učiteljica i autorka udžbenika: “Ponekad mi se čini da planove i programe za neke predmete pišu ljudi koji nikad nisu bili u kontaktu s decom”

/in /by

Vesna Drezgić jedna je od autorki udžbenika Matematika za drugi razred osnovne škole u izdanju IK “Eduka”. Sa njom su na udžbeniku radile i njene koleginice Ana Iker, Brankica Veljković i Sanja Đekić. I upravo je bogato iskustvo iz učionice koje autorke imaju ono što je njihovim udžbenicima dalo poseban kvalitet.

O tome kako se ovaj udžbenik zapravo rodio iz prakse, kako su likove u zadacima inspirisali njihovi učenici, ali i šta čini dobar udžbenik, za naš portal govori autorka Vesna Drezgić, profesorka razredne nastave i pedagog.

“Pre nego što je uopšte postojala ideja da napišemo udžbenik, on je već nastajao i živeo među našim učenicima. Prvaci više vole matematiku od srpskog jezika, lakša im je. Onda odjednom ona postaje „bauk“. Tu nešto nije bilo u redu. Znanja iz svih predmeta se povezuju, samo se matematika sve više izdvaja i sve više postaje apstraktna. Zato smo počele da smišljamo zadatke čiji su likovi naši učenici, u stvarnim problemskim situacijama i sve je postalo zanimljivije. Deca vole bajke, a u bajkama uvek ima neki problem da se reši. Baš kao u matematici. Tako su i bajke ušetale u zadatke. Onda smo poželele da to stavimo u udžbenik i podelimo sa drugim učenicima i njihovim učiteljima.” – objasnila je Vesna za Zelenu učionicu.

Ona kaže da dobar udžbenik mora da omogući učeniku da poveže znanja iz svih predmeta, da bude u mogućnosti da samostalno radi zadatke i da mu razvija maštu i kreativnost. I da su sve te važne preduslove ona i njene koleginice autorke imale na umu dok su kreirale Matematiku 2.

Ipak, za plan i program Vesna kaže da nisu dobro prilagođeni deci niti nastavnom procesu, što je izazov kreiranja udžbenika podiglo na mnogo viši nivo.

“Ponekad mi se čini da su plan i program za srpski jezik i matematiku pisali ljudi koji nikada nisu bili u kontaktu sa decom. Previše je sadržaja za obradu, a malo časova utvrđivanja. Deca nemaju vremena da „obrade“ nove pojmove da ih usvoje kao alate za dalje učenje i razvijanje. To stvara problem, ne samo deci, već i učiteljima i roditeljima. Zato je koncepcija našeg udžbenika takva da pruža podršku svim akterima učenja.” – ističe Vesna Drezgić.

Ono što izdvaja udžbenike na kojima je radila je to što lekcije za obradu počinju problemskim zadatkom, zatim se daje grafički prikaz i postupak rešavanja. Potom slede zadaci za uvežbavanje. Time je pokriven čas obrade i učitelj za njega ima sve što je potrebno.

Nikakva tehnologija ne može pokrenuti „dobru“ maštu kao priče koje priča učitelj ili mama.

Osim toga, zadaci za vežbanje i samoocenjivanje poređani su po težini i označeni različitim bojama. Na kraju udžbenika je slika koju učenici boje bojom nivoa zadatka koji su uspeli da urade. Tako vizuelno sagledavaju dokle su stigli i šta još treba da nauče.

“Danas je vrlo teško motivisati decu da aktivno prate nastavu. Bez obzira na veliki broj informacija kojima su okruženi, njihove verbalne sposobnosti su sve manje, a potreba da istraže i upoznaju svoju okolinu i jedni druge, polako nestaje. Zato smo se trudile da tekstualne zadatke osmislimo kroz razne teme kako bi učiteljima pružili šansu za neke zanimljive ugledne časove, a roditeljima dali teme za razgovor sa svojom decom. Da bi se dete razvijalo moramo negovati njegovu radoznalost, a to se može samo kroz neposredni kontakt između dece, roditelja i učitelja. Nikakva tehnologija ne može pokrenuti „dobru“ maštu kao priče koje priča učitelj ili mama.” – kaže naša sagovornica.

izvor: Zelena učionica

Nova školska godina

/in /by

Poštovani učitelji i nastavnici,

 

Srećan vam početak školske godine!

I vama kojima je to još jedan u nizu početaka, i vama koji ćete sada prvi put stati pred svoje đake – želimo mnogo radosti i uspeha u radu!

Vaša ljubav, vaš trud, vaše znanje i posvećenost ostavljaju dubok i plemeniti trag  u duhovnom razvoju mnogih generacija. Temeljno obrazovanje i vaspitanje su prava i trajna obeležja jednog društva, njegove kulture i napretka.

Želimo vam  sveukupno poštovanje te činjenice, jasne kao dan,  i uzvišenu poziciju koja vašem pozivu, oduvek i zauvek, s punim pravom pripada.

Radujte se novom početku, uživajte sa svojim đacima!

Vaša Eduka!

Edicija Pedagoška raskršća kao pomoć nastavnicima

/in /by

Poštovani nastavnici,

Cilj nam je da pomognemo školama da se što uspešnije nose sa mogućim izazovima u novoj školskoj godini, kao i da što bolje organizuju aktivnosti  čijom će se realizacijom i aktivnim uključivanjem učenika doprineti prvenstveno razvoju pozitivnih ljudskih vrednosti kod učenika, kao i unapređivanju odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju, saradnji i solidarnosti uz uvažavanje različitosti.

U tu svrhu želimo da vas upoznamo sa Edukinom edicijom Pedagoška raskršća čija se dela naglašavaju značaj vaspitanja, međusobne saradnje i partnerstva svih aktera u vaspitno obrazovnom procesu, zajedničkog interesa i odgovornosti prema deci.

  

Biblioteka Pedagoška raskršća

Postoji nekoliko razloga koji su uticali da Izdavačka kuća Eduka pokrene biblioteku Pedagoška raskršća, i ovom prilikom pomenućemo samoneke od njih.

Prvo, već poznate društvene protivrečnosti, uslovljene savremenim brzim razvojem, naročito su prisutne u zemljama tranzicije, među kojima je i naša. Menjaju se okolnosti u kojima stasavaju deca i mladi. Javljaju se novi faktori vaspitanja i menja se sistem vrednosti. Svedoci smo afirmacije negativnih vrednosti, čime se pogoršavaju uslovi za vaspitno delovanje na mlade. Pitanja moralnog vaspitanja i razvijanja etične ličnosti kao da se potiskuju u drugi plan. Marginalizuju se i pedagozi i pedagogija, a umesto njih u pomoć se sve češće prizivaju školski policajci. Ekonomska kriza i besparica naročito pogađaju neprofitne delatnosti kao što je obrazovanje.

Drugo, na tržištu naučne i naučnopopularne literature u nas se već godinama samo sporadično pojavi poneki naslov iz oblasti pedagoških nauka, odnosno filozofije i prakse savremenog obrazovanja. U isto vreme traže se brže promene u obrazovanju i kvalitetniji ishodi ovog rada.

Treće, jedan od ključnih podsticaja za pokretanje biblioteke Pedagoška raskršća jeste potreba da se doprinese daljem usavršavanju pedagoških radnika u obrazovnim organizacijama u pravcu one, u svetu priznate i prisutne, filozofije i prakse obrazovanja, te onih pedagoških ideja na temelju kojih ovaj izdavač nastoji da koncipira i dalje razvija svoje udžbenike i druge izvore znanja. To su ideje o izgrađivanju misleće, svesne, aktivne, kreativne, humane, moralne, kritički usmerene, samostalne ličnosti, odnosno ideje o inovativnoj školi, o paradigmi u okviru koje se rešavaju pitanja novog kvaliteta obrazovanja. Reč je o viđenju cilja obrazovanja kao osposobljavanja mladih za život, za umeće i rada i življenja; kao puta ka emancipaciji ličnosti kroz sticanje njenog identiteta i samoostvarivanja.

 

Stenli Grinspen   RAZVOJ ZDRAVOG UMA

Visoko na listi želja mnogih roditelja nalazi se nada da će njihova deca biti uspešni učenici koji mogu da savladaju obrazovne izazove i sa interesovanjem posmatraju svet. Isto tako, svi mi želimo da naša deca razviju sposobnost za tople odnose i bliskost i da imaju mnogo bogatih i vrednih iskustava. Osim toga, želimo da naša deca imaju svest o tome šta čini prikladno ponašanje, da imaju osećaj za ispravno i pogrešno i da umeju pametno da prosuđuju u nepoznatim situacijama. Svakako želimo da imaju dobra osećanja prema sebi i da pokazuju upornost, fleksibilnost i kreativnost. Mnogi roditelji i stručnjaci koji rade sa decom traže načine kako „da podignu prečku” ili da dovedu korišćenje detetovog potencijala do najvišeg nivoa, bez potkopavanja njegove emocionalne vitalnosti i dobrobiti – ističe autor u uvodu.

 

Stenli Grinspen    SIGURNO DETE

Osećanje nesigurnosti u savremenom svetu danas se sve više prenosi i na decu, i to na svakom uzrastu. Ne samo realni, lični životni događaji nego i virtuelni medijski preplavljuju tragičnim zbivanjima porodične domove, koji bi trebalo da su temelj osećanja sigurnosti i zaštićenosti za dete, od njegovog najranijeg detinjstva do adolescencije.

Vrednost Grinspenovog doprinosa ovom ključnom pitanju ogleda se ponajviše u tome što on u svojoj knjizi najveću pažnju posvećuje samoj prirodi otpornosti i izgrađivanju preciznih veština pomoću kojih će se deca uspešnije suočavati sa problemima. I što je još važnije, on ovom knjigom nudi puteve koji će ukazati na to kako se izgrađuje sopstveni unutarnji osećaj sigurnosti, samopouzdanja i otpornosti.

 

Naomi Aldort    VASPITAVAMO DECU, VASPITAVAMO SEBE

Njena uputstva ne idu u pravcu nalaženja mirnih načina da se kontroliše dete, već u pravcu nalaženja načina vaspitanja bez upotrebe mehanizama kontrole; ona govore o roditeljskoj sposobnosti delovanja iz ljubavi, o tome kako treba raditi na tome da deca budu uspešna i daju sve od sebe svojom voljom, a ne da bi od starijih dobila odobravanje. Osećanje ljubavi je ključno polazište u svim postupcima, situacijama i smišljenim igrama koje ova autorka preporučuje kako bi se u detetu razvila i negovala zdrava, emocionalna, samostalna, samopouzdana ličnost. Da bi se to zaista i ostvarilo, autorka precizno opisuje, predstavlja i objašnjava životne situacije u kojima je neophodno: voleti drugog, ali i negovati ljubav prema sebi; osloboditi se straha od nedovoljno ljubavi, ali i straha od gubitka kontrole; zadržati doslednost i razumeti ponašanje deteta; razlikovati svoje potrebe i potrebe deteta; sprečiti „psihologiju žrtve” i rešavati problem agresivnosti…

 

Jesper Jul   KAKO DA KAŽETE NE MIRNE SAVESTI

U ovoj kratkoj knjizi nalazi se jasan i potvrdan odgovor na večito pitanje kako detetu reći „NE”, a ne izgubiti njegovu ljubav i poverenje. Jesper Jul nas sa skandinavskom smirenošću provodi kroz niz tako poznatih a tako kompleksnih situacija u kojima je „NE” tačan i jedini mogući odgovor. Knjiga koja će vam na najkonkretniji način pomoći da uspešno i jednostavno, zajedno sa vašim detetom, savladate mnoge naizgled teško savladive prepreke na putu dečjeg odrastanja i vašeg roditeljstva.

 

Jasper Jul, Hele Jensen   KOMPETENCIJA U PEDAGOŠKIM ODNOSIMA – OD POSLUŠNOSTI DO ODGOVORNOSTI

Jesper Jul, međunarodno poznati danski stručnjak iz oblasti porodične terapije, u saradnji sa terapeutkinjom velikog iskustva, Hele Jensen, napisao je knjigu za sve one koji žele da razviju svoje pedagoške kompetencije. Knjiga predstavlja sveobuhvatan pokušaj zaokruživanja i opisivanja procesa u međuljudskim odnosima kroz koje nastavnici i vaspitači prolaze u radu sa decom i mladima. Pisana je sa temeljnim uverenjem da će ciljevi različitih pedagoških institucija, škola pre svega, najbolje biti ostvareni ukoliko nastavnik i vaspitač brinu o međuljudskim odnosima kao o temelju zajedničkog života. Kako razvijanje kvalitetnih odnosa među odraslima predstavlja preduslov da deca izgrade potrebne i primerene odnose, knjiga na svež i originalan način pokazuje put napuštanja kulture poslušnosti koja je u prošlosti obeležila društvo i pedagoške institucije, zalažući se za podsticanje odgovornog, a ne poslušnog ponašanja.

 

Fintan O’Rigan   KAKO POMOĆI DECI SA PROBLEMATIČNIM PONAŠANjEM

Među sve brojnijim raspravama o neprimerenom ponašanju dece u školama, u svetu i kod nas, dragocene su knjige, kao što je ova, koje nastoje da opišu, klasifikuju i definišu postojeće probleme, a onda i daju pouzdane strategije i veštine za njihovo rešavanje. Ni roditeljima ni nastavnicima odavno više nije dovoljno da samo ustanove kako deca ne mogu da uče, neće da uče, i nije im do toga stalo, ili da o toj deci misle kao o nestašnoj, neposlušnoj, nedovoljno vrednoj i neambicioznoj. Iza mnogih simptoma, koje ovaj stručnjak precizno opisuje, stoji veliki raspon poremećaja – od disgrafije, disleksije, diskalkulije do hiperaktivnosti, i mnogih drugih poremećaja. Autor nam pomaže da ih prepoznamo, ohrabruje nas u pokušaju da ih razumemo, podržavajući istovremeno obe strane – i učeničku i nastavničku.

 

Ljubica Prodanović   PROVERITE KAKO VASPITAVATE U ŠKOLI

…Knjiga koja je pred vama ima elemente teorije i razmene iskustava u vašem stručnom usavršavanju u oblasti ostvarivanja vaspitnih zadataka kao učitelja, predmetnog nastavnika ili profesora odeljenjskog starešine i člana pojedinog stručnog aktiva škole u kojoj radite.

Vaše vaspitno delovanje se ogleda i u postupcima u pojedinim situacijama u kontaktima s učenicima, kolegama i roditeljima, na času i van njega. Ono od čega se u tom delovanju počinje jeste traženje odgovora na pitanje zašto je do te situacije došlo i analiziranje uzročno-posledičnih veza. Poznajući moguće uzroke pojedinoj pojavi u ličnom ili zajedničkom ponašanju učenika, uspešnije ćete sagledati i svoje moguće delovanje. Od mnogih situacija u kojima ćete se u toku prakse naći kao nastavnik izabrali smo nekoliko desetina najčešćih, grupisanih u sedam poglavlja, koliko je i vrsta delovanja kao vaspitača. Da li ćete usvojiti delovanje koje vam se preporučuje na kraju svake analizirane situacije, vaše je lično i profesionalno opredeljenje.

 

Oliver Hehler   PEDAGOŠKO SAVETOVANjE

Knjiga priznatog nemačkog pedagoga i terapeuta za decu i mlade, pruža nam, iz pedagoške perspektive, mogućnost temeljnog razumevanja savetovanja kao forme pedagoškog delovanja, razvijajući izvorni model savetodavne prakse. Pedagoška teorija predstavljena u ovoj knjizi doživljava savetovanje kao jedno od vaspitnih sredstava i time pretpostavlja razliku između pedagogije kao naučne discipline i profesije. U njoj se na pronicljiv način demistifikuje savetovanje kao postupak širokog spektra, postajući pedagoški za- snovano, visoko specijalizovano i delotvorno sredstvo samovaspitanja.

 

Verena Kast  DOPUSTITE DECI DA ODU I PRONAĐITE SEBE − ODVAJANjE OD DECE

Kako se odvojiti i pronaći sebe – centralno je pitanje roditelja i dece koja rastu, sazrevaju i napuštaju kuću. Njima predstoji nova faza u životu koja sa sobom nosi mnogostruka pozitivna i negativna osećanja. U procesu odvajanja od dece mešaju se tuga, bes, nežnost i nada u budućnost, kao i osećanje bliske povezanosti. Sva ta osećanja mogu kod roditelja da dovedu do plodne nove veze sa decom i sa životnim partnerima. Autorka pokazuje kako ova promena u životu može da bude pozitivna i kako se mogu otvoriti nove mogućnosti za jedan stabilni identitet.

 

Nejtan Mejnard, Bred Vajnstin   ŠKOLA I DISCIPLINA – 9 NAČINA SUČELjAVANjA U RAZVIJANjU KULTURE ODGOVORNOSTI I EMPATIJE

Na inovativan i izbalansiran način knjiga prilazi problemu školske discipline, predstavljajući devet modela upotrebe principa sučeljavanja koji dovode do uspostavljanja kulture odgovornosti i empatije. Autori daju praktične savete i upotrebljive strategije u kontekstu situacija iz stvarnog školskog života. Pri tome su vođeni imperativom promene u ponašanju koji može dovesti do očuvanja i izgradnje zdravijih odnosa u školskom kolektivu. Empatija i odgovornost, na kojima počiva svaka zdrava socijalna zajednica, predstavljaju okosnicu vaspitne strategije koja može pomoći nastavniku da se izbori sa svakodnevnim izazovima svog poziva.

 

Dobrila Grujić   Roditelj iz duše – Vaspitavajte dete tako da ostvari maksimum svojih potencijala

Obuhvativši period od samog rođenja pa sve do punoletstva i odvajanja, autorka je kroz brižljivo odabrane primere iz stručne prakse osvetlila ključne tačke i ukazala na svu kompleksnost odrastanja na jednoj, i vaspitavanja na drugoj strani. Mrežom prikazanih situacija, i relacija i odnosa koji iz njih proizlaze, od početka do kraja je ubedljivo argumentovala profesionalni stav potvrđen uspešnom realizacijom programa „Dete u centru”.

Stoga je ova knjiga dragoceni i siguran vodič svima onima koji žele da zaista doprinose valjanom odgajanju dece. Stavljajući u prvi plan činjenicu da vaspitavanje počiva na ljubavi, na razumevanju i poštovanju ličnosti deteta, njegovih želja i potreba – autorka ne zapostavlja ni složenost pozicije odraslih i njihove zahtevne i odgovorne uloge.

Da bi dete razvijalo sopstvene sposobnosti, neophodna mu je svesrdna i dosledna podrška odraslih. A da bi izraslo u ličnost koju odlikuju poštovanje i odgovornost i prema sebi i prema drugima, potrebno je savesno učestvovanje svih onih koji mu u tome pomažu. To nije uvek lako, pokazuje nam ova knjiga na upečatljivim i prepoznatljivim primerima, ali nam pritom nudi i puteve za razrešavanje i prevazilaženje mnogih teškoća.

Muzika u školama – ima li mesto koje joj pripada i koliki je njen uticaj na to u kakvom društvu živimo

/in /by

Muzika u našim životima igra važnu ulogu. Kroz muziku komuniciramo, ona je tu kad smo tužni, kad smo srećni, kad želimo da se opustimo.

Čak i pre nego što progovore deca, na svoj način, komuniciraju kroz melodiju. Pevaju, lupkaju, igraju.

Međutim, deluje da muzika i umetnost nisu baš visoko na listi prioriteta u našem obrazovnom sistemu. Bar ne onoliko koliko bi trebalo.

“Muzika ima izuzetno veliku i važnu ulogu u našim životima. Muzikom se opuštamo, komuniciramo, muzika je deo naših života kada nešto slavimo, kada smo tužni, kada želimo da se opustimo, kada učimo… Muzika je prisutna u obrazovnom sistemu kroz časove muzičke kulture, muzičke sekcije, vannastavne aktivnosti, horsko pevanje, orkestar. Ako pitate mene kao čoveka iz struke da li je to dovoljno ili da li je prisutno u dovoljnoj meri prisutno u svim ciklusima obrazovanja, odgovor će biti sigurno ne. Međutim, ako svakoj struci postavimo slično pitanje, sigurno će biti sličan odgovor. Potrebno je napraviti balans i naći pravu meru da dete, učenik ne bude „zatočenik naših želja“. – kaže za naš portal Mirjana Smrekar, muzički pedagog i prosvetni savetnik iz Niša.

Zajedno sa dvema nastavnicama muzičke kulture, Sonjom Cvetković i Valentinom Dinić, Mirjana je kreirala udžbenike za ovaj predmet, od 1. do 6. razreda. Ovi udžbenici drugačiji su od onoga na šta ste navikli kad otvorite dečje školske knjige zato što su pisani u formi koja prija dečjoj mašti, a to je strip.

Mirjana Smrekar kaže da bi trebalo da razmišljamo na taj način da težimo kreiranju društvenog okruženja u kojem će se negovati prave vrednosti što se tiče muzike, primereno uzrastu.

Da je muzika zaista važna u našim životima slaže se i Valentina Dinić, koautorka udžbenika. Ona veruje da bi muzička kultura trebalo da ima bolje mesto u obrazovnom sistemu i u tom smeru preporučuje nekoliko koraka.

– Prvo, potrebno je naglasiti važnost muzike kao deo celokupnog obrazovanja, a zatim i unaprediti obrazovne planove i programe kako bi muzika bila integrisana u redovne školske aktivnosti od prvog do osmog razreda, kroz višečasovni nedeljni fond. To bi podrazumevalo veći broj kvalifikovanih muzičkih nastavnika, obezbeđivanje adekvatnih resursa i instrumenata, opremljene učionice. Takođe, važno je podržavati vanškolske muzičke aktivnosti i učešće na festivalima kako bi se razvijalo interesovanje za muziku i pružila prilika talentovanim učenicima da se istaknu kao izvođači.

Kao prosvetni savetnik, Mirjana Smrekar imala je priliku da vidi kako veliki broj njenih kolega radi i poseti mnogo časova muzičke kulture u osnovnim i srednjim školama.

– Mogu reći da ima divnih pedagoga, profesionalaca koji rade svoj posao na najbolji mogući način u različitim uslovima. Većini nastavnika su dostupni digitalni sadržaji koje koriste ili mogu da koriste u nastavnom procesu. Nastavnik je kreator koji prilagođava nastavni proces svom odeljenju učenicima koji su različiti, međutim, najbitnije je da nastavne metode koje nastavnik koristi aktivnost učenika stave u prvi plan, da koristi projektnu nastavu i sve druge metode aktivnog učenja. Najgora moguća opcija je da je učenik pasivni posmatrač na času. – smatra Smrekar.

Govoreći o udžbenicima koje su kreirale Mirjana i Valentina kažu da je u njih uložen veliki trud i iskustvo.

– U mlađim razredima od 1. do. 4. interesantna nam je bila forma stripa, tako da smo u tom maniru Sonja (Cvetković) i ja kreirale udžbenike, uvele likove u udžbeniku koji su vršnjaci učenika, koji nisu savršeni i vrlo često pitaju, proveravaju između sebe ali i učenika koji koristi udžbenik. Na svoj način uvlače učenike u svet koji smo kreirale u udžbeniku. – rekla je Mirjana.

Kada je reč o udžbenicima za peti i šesti razred, forma je drugačija, ali je i dalje u službi sticanja osnovnih muzičkih znanja na zanimljiv i prijemčiv način.

 

 

 

 

 

 

 

Kada smo kreirale udžbenike za peti i šesti razred, rukovodile smo se time da pružimo sveobuhvatno razumevanje muzike, a pri tom pratile program nastave i učenja kroz različite aspekte kao što su: čovek i muzika, izvođenje muzike, slušanje muzike i muzičko stvaralaštvo. Udžbenik je osmišljen i prilagođen uzrastu učenika koji se kroz mape uma postepeno uvodi u određene sadržaje. Takođe, trudile smo se da uključimo interaktivne vežbe, muzičke primere i aktivnosti koji podstiču učenike na kreativno izražavanje i aktivno slušanje muzike. – objasnila je Valentina.

Mirjana Smrekar dodaje da je akcenat stavljen na projektnu nastavu, gde se učenik upućuje na istraživanje, rad u grupi, dogovor i saradnju, a samim tim preuzima odgovornost za svoj rad.Ovih dana se mnogo govori i o tome da li muzika koju slušamo, koju slušaju mladi, ima nekakav loš uticaj na njih i svoju ulogu u svemu što nam se dešava. Roditelji u najvećem broju dozvoljavaju deci da slušaju i onu muziku koja im nije primerena, verujući da im to ne može naškoditi i sećajući se loše muzike koju smo “svi mi slušali dok smo odrastali”. Ali, da li je to baš tako?– Pitanje uticaja muzike na mlade je kompleksno. Muzika ima moć da inspiriše, motiviše i izrazi različite emocije. Međutim, neki tekstovi ili sadržaji u muzici mogu imati negativan uticaj ako promovišu nasilje, nezdrave obrasce ponašanja ili diskriminaciju. Važno je da kako nastavnici tako i roditelji budu svesni muzike koju deca slušaju i pruže im smernice za odabir sadržaja koji promovišu pozitivne kulturne vrednosti. Takođe je važno pružiti im prostor za razgovor o muzici i njenom uticaju, kako bi se razvila njihova kritička svest. – rekla nam je Dinić.

 

 

 

 

 

Mirjana Smrekar veruje da bi od velike koristi bilo ponuditi deci više obrazovnih i muzičkih programa prilagođenih uzrastu u medijima, pedagoških koncerata, susreta škola, koncerata vršnjaka učenika muzičkih škola

– Uloga svih nas je da dođe do promene. Ako shvatimo šta su prioriteti u društvu i da muzika može svima nama da pomogne da budemo bolje i bezbednije društvo, to bi trebalo da bude prioritet. Kada kažem svih nas, mislim na medije i ceo društveni kontekst. Treba ozbiljno shvatiti ulogu i značaj svih, od roditelja u kući, preko vaspitača koji će detetu ponuditi prikladne muzičke sadržaje, pa do učitelja, nastavnika koji i svojim muzičkim ukusom utiču na formiranje dečjeg.

 

Tribina SREDOM U SREDU sa Žarkom Trebješaninom

/in /by

Tradicionalno odgajanje dece insistira na slepoj poslušnosti deteta u odnosu na autoritet roditelja. Umesto tradicionalnog, danas se sve više promoviše savremeno, liberalno, veoma popustljivo vaspitanje, koje insistira na dečjim pravima i izbegava svako frustriranje deteta.

Kakve su posledice tradicionalnog, patrijarhalnog vaspitanja na ličnost deteta, a kakve ovog suprotnog, preterano popustljivog?

Gde su granice popustljivog, „tolerantnog“ vaspitanja?

Kako deci reći odlučno „ne“ na odlučan i prihvatljiv način?

Zašto su za razvoj deteta pogubne dvostruke poruke roditelja?

Povod i dobra osnova za razgovor o svim ovim i srodnim pitanjima je knjiga Jespera Jula Kako da kažete NE mirne savesti.

 

Mudrice – kad vežbanke za mlađe osnovce kreiraju zajedno učiteljica i mama

/in /by

Kad dete krene u školu, dinamika u porodici se mnogo promeni. Sad su tu obaveze, a radne navike se moraju čuvati i nadograđivati više nego ikad ranije. Ono čemu su nas učili i čemu mi sada učimo svoju decu i đake jeste da je uporan rad i vežba ono što će nas dovesti do cilja. A cilj je uspešno savladano gradivo.

Međutim, kad dete dođe iz škole sa nekoliko provežbanih zadataka i domaćim zadatkom, vrlo često je potrebno još malo vežbe da bi sve razumelo. Tome služe dodatni materijali za rad, a jedna od odličnih edicija su i Edukine Mudrice iz srpskog jezika, matematike i sveta oko nas, koje prate plan i program nastave od 1. do 4. razreda.

Umesto da smišljate zadatke koje biste pisali na belom papiru, Edukini urednici su kreirali zanimljive i dopadljive zadatke koji će vam uštedeti vreme.

Na Mudricama su radile dve dame – učiteljica Ivana Juhas koja je osmislila zadatke i grafički dizajner Jasmina Ignjatović koja se potrudila da sve to dečjem oku izgleda lepo.

O tome kako je biti dizajner dečjih izdanja, kako su nastajale Mudrice i šta je novo u planu, razgovaramo sa Jasminom.

Vi ste po struci inžinjer – a iza Vas je bogata karijera izrade publikacija za najmlađe – kako ste se našli u tom poslu?

Moj otac je bio grafičar i on me je upoznao sa štampom. U početku sam, još u srednjoj školi, za njegove potrebe radila pripremu za štampu, a vremenom se to proširilo na grafički dizajn i crtanje ilustracija. Po završetku studija već sam imala bogato iskustvo u grafičkom dizajnu, a nimalo iskustva u svojoj struci. Uzmite u obzir da su to bile devedesete godine kada za inženjere nije bilo posla, a grafika je cvetala. S obzirom na to da sam u međuvremenu naučila da radim u programima Photoshop, Illustrator i Corel Draw (što je u to vreme bilo retko), posla je bilo i previše.

Moje interesovanje za publikacije za najmlađe počelo je sa rođenjem moje prve kćerke. Na tržištu je postojao veoma sužen izbor knjiga za decu. Vodeći se time šta je meni, kao roditelju, bilo potrebno i šta bi se mom detetu svidelo, počela sam da pišem priče, crtam slikovnice i sastavljam zadatke za razne radne sveske namenjene najmlađima.

Kako je počela Vaša saradnja sa Edukom i na čemu ste sve radili za tu kuću?

U Eduku sam došla zahvaljujući mojoj dugogodišnjoj prijateljici Ivani Juhas. Profesoru Vlahoviću su se dopala izdanja koja sam radila i angažovao me je na izradi dizajna i ilustracija za udžbenik iz Matematike, zatim Fizike, Srpskog jezika, Sveta oko nas i mnogih drugih.

U jednom trenutku ste osmislili projekat vežbanki za najmlađe pod naslovom “Mudrice”. Odakle je došla ta ideja i šta Vam je bilo najvažnije u oblikovanju tih materijala?

Na ovom projektu smo zajedno radile Ivana Juhas i ja. Ivana i ja odlično sarađujemo jer ja, kao što sam već rekla, gledam iz ugla roditelja, a ona iz ugla učitelja. U toj kombinaciji lako dolazimo do dobrih rešenja. Vodile smo se činjenicom da bi deca trebalo da vežbaju kod kuće. Uzmimo, na primer, matematiku. Da bi dete provežbalo nekoliko zadataka potrebno je da roditelj sedne i smisli tih nekoliko zadataka. A to ponekad nije lako, a nekad i nemamo vremena. Ovim vežbankama želele smo da olakšamo posao i deci i roditeljima. Trudile smo se da pratimo sadržaj udžbenika, da obuhvatimo raznovrsne zadatke, da uključimo mozgalice i zanimljivosti kako bismo približile gradivo deci.

Vi ste kompletan autor udžbenika na kojima se potpisujete – odgovorni ste i za sadržaj i za dizajn i grafičko predstavljanje tog sadržaja. U čemu je prednost takvog pristupa?

Mislim da je prednost to što lakše mogu da sprovedem ideju u delo. Videla sam mnoge udžbenike gde je autor imao dobru ideju, ali koja grafički nije bila dobro predstavljena. Ja unapred znam da li je nešto izvodljivo ili nije, kakav zadatak i koliko zadataka mogu da stanu u neki prostor i na koji način da rešim organizaciju prostora na strani. Što se vizuelnog dela tiče, to je individualno. Nekome će se svideti, a nekom neće. U svakom slučaju, kad god radim na nekoj publikaciji, ja konsultujem “male saradnike” – pitam za mišljenje svako dete koje znam, a koje je otprilike tog uzrasta za koji radim.

Obe Vaše kćerke krenule su Vašim stopama – uspeli ste svojoj deci da prenesete ljubav prema oblikovanju knjiga za najmlađe. U čemu su prednosti novih generacija koje stasavaju u ovom poslu? Da li im poveravate zadatke na izradi novih knjiga?

Nove generacije imaju mnogo više mogućnosti. Počev od razvijenijih programa i dodataka za kompjuter (table za crtanje, olovke…) do otvorenog pristupa za traženje posla u celom svetu. Danas nije nikakav problem raditi za poslodavca koji se nalazi na drugom kontinentu.

Moje kćerke su pošle mojim stopama, ali ih je put odveo svaku u svom smeru, na šta sam veoma ponosna. Jedna se bavi video grafikama namenjenim televiziji, dok druga radi na video animacijama za inostranu firmu.

Ipak, kad god mi je potrebna pomoć, izađu mi u susret. Bilo da je u pitanju dizajn ili izrada ilustracija, uvek se rado prihvataju posla. Takođe, često se sa njima konsultujem oko grafičkog rešenja i vizuelnog izgleda, što mi uveliko olakšava posao.

Na čemu trenutno radite za Eduku?

Trenutno Ivana i ja radimo na doradi postojećih izdanja ali i nekim novim sadržajima koje vam još nećemo otkrivati. Neka to bude iznenađenje. Hoćemo da unapredimo postojeći pristup nekim temama. Pokušaćemo da predstavimo učenje slova, čitanje, pisanje, učenje brojeva, sabiranje i oduzimanje na nov i zanimljiv način. Želimo da novi udžbenici budu šareni, puni ilustracija i zabavnih zadataka što priliči deci ovog uzrasta. Nadamo se da ćemo u tome uspeti.

Izvor: Zelena učionica