Nova školska godina

/in /by

Poštovani učitelji i nastavnici,

 

Srećan vam početak školske godine!

I vama kojima je to još jedan u nizu početaka, i vama koji ćete sada prvi put stati pred svoje đake – želimo mnogo radosti i uspeha u radu!

Vaša ljubav, vaš trud, vaše znanje i posvećenost ostavljaju dubok i plemeniti trag  u duhovnom razvoju mnogih generacija. Temeljno obrazovanje i vaspitanje su prava i trajna obeležja jednog društva, njegove kulture i napretka.

Želimo vam  sveukupno poštovanje te činjenice, jasne kao dan,  i uzvišenu poziciju koja vašem pozivu, oduvek i zauvek, s punim pravom pripada.

Radujte se novom početku, uživajte sa svojim đacima!

Vaša Eduka!

Edicija Pedagoška raskršća kao pomoć nastavnicima

/in /by

Poštovani nastavnici,

Cilj nam je da pomognemo školama da se što uspešnije nose sa mogućim izazovima u novoj školskoj godini, kao i da što bolje organizuju aktivnosti  čijom će se realizacijom i aktivnim uključivanjem učenika doprineti prvenstveno razvoju pozitivnih ljudskih vrednosti kod učenika, kao i unapređivanju odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju, saradnji i solidarnosti uz uvažavanje različitosti.

U tu svrhu želimo da vas upoznamo sa Edukinom edicijom Pedagoška raskršća čija se dela naglašavaju značaj vaspitanja, međusobne saradnje i partnerstva svih aktera u vaspitno obrazovnom procesu, zajedničkog interesa i odgovornosti prema deci.

  

Biblioteka Pedagoška raskršća

Postoji nekoliko razloga koji su uticali da Izdavačka kuća Eduka pokrene biblioteku Pedagoška raskršća, i ovom prilikom pomenućemo samoneke od njih.

Prvo, već poznate društvene protivrečnosti, uslovljene savremenim brzim razvojem, naročito su prisutne u zemljama tranzicije, među kojima je i naša. Menjaju se okolnosti u kojima stasavaju deca i mladi. Javljaju se novi faktori vaspitanja i menja se sistem vrednosti. Svedoci smo afirmacije negativnih vrednosti, čime se pogoršavaju uslovi za vaspitno delovanje na mlade. Pitanja moralnog vaspitanja i razvijanja etične ličnosti kao da se potiskuju u drugi plan. Marginalizuju se i pedagozi i pedagogija, a umesto njih u pomoć se sve češće prizivaju školski policajci. Ekonomska kriza i besparica naročito pogađaju neprofitne delatnosti kao što je obrazovanje.

Drugo, na tržištu naučne i naučnopopularne literature u nas se već godinama samo sporadično pojavi poneki naslov iz oblasti pedagoških nauka, odnosno filozofije i prakse savremenog obrazovanja. U isto vreme traže se brže promene u obrazovanju i kvalitetniji ishodi ovog rada.

Treće, jedan od ključnih podsticaja za pokretanje biblioteke Pedagoška raskršća jeste potreba da se doprinese daljem usavršavanju pedagoških radnika u obrazovnim organizacijama u pravcu one, u svetu priznate i prisutne, filozofije i prakse obrazovanja, te onih pedagoških ideja na temelju kojih ovaj izdavač nastoji da koncipira i dalje razvija svoje udžbenike i druge izvore znanja. To su ideje o izgrađivanju misleće, svesne, aktivne, kreativne, humane, moralne, kritički usmerene, samostalne ličnosti, odnosno ideje o inovativnoj školi, o paradigmi u okviru koje se rešavaju pitanja novog kvaliteta obrazovanja. Reč je o viđenju cilja obrazovanja kao osposobljavanja mladih za život, za umeće i rada i življenja; kao puta ka emancipaciji ličnosti kroz sticanje njenog identiteta i samoostvarivanja.

 

Stenli Grinspen   RAZVOJ ZDRAVOG UMA

Visoko na listi želja mnogih roditelja nalazi se nada da će njihova deca biti uspešni učenici koji mogu da savladaju obrazovne izazove i sa interesovanjem posmatraju svet. Isto tako, svi mi želimo da naša deca razviju sposobnost za tople odnose i bliskost i da imaju mnogo bogatih i vrednih iskustava. Osim toga, želimo da naša deca imaju svest o tome šta čini prikladno ponašanje, da imaju osećaj za ispravno i pogrešno i da umeju pametno da prosuđuju u nepoznatim situacijama. Svakako želimo da imaju dobra osećanja prema sebi i da pokazuju upornost, fleksibilnost i kreativnost. Mnogi roditelji i stručnjaci koji rade sa decom traže načine kako „da podignu prečku” ili da dovedu korišćenje detetovog potencijala do najvišeg nivoa, bez potkopavanja njegove emocionalne vitalnosti i dobrobiti – ističe autor u uvodu.

 

Stenli Grinspen    SIGURNO DETE

Osećanje nesigurnosti u savremenom svetu danas se sve više prenosi i na decu, i to na svakom uzrastu. Ne samo realni, lični životni događaji nego i virtuelni medijski preplavljuju tragičnim zbivanjima porodične domove, koji bi trebalo da su temelj osećanja sigurnosti i zaštićenosti za dete, od njegovog najranijeg detinjstva do adolescencije.

Vrednost Grinspenovog doprinosa ovom ključnom pitanju ogleda se ponajviše u tome što on u svojoj knjizi najveću pažnju posvećuje samoj prirodi otpornosti i izgrađivanju preciznih veština pomoću kojih će se deca uspešnije suočavati sa problemima. I što je još važnije, on ovom knjigom nudi puteve koji će ukazati na to kako se izgrađuje sopstveni unutarnji osećaj sigurnosti, samopouzdanja i otpornosti.

 

Naomi Aldort    VASPITAVAMO DECU, VASPITAVAMO SEBE

Njena uputstva ne idu u pravcu nalaženja mirnih načina da se kontroliše dete, već u pravcu nalaženja načina vaspitanja bez upotrebe mehanizama kontrole; ona govore o roditeljskoj sposobnosti delovanja iz ljubavi, o tome kako treba raditi na tome da deca budu uspešna i daju sve od sebe svojom voljom, a ne da bi od starijih dobila odobravanje. Osećanje ljubavi je ključno polazište u svim postupcima, situacijama i smišljenim igrama koje ova autorka preporučuje kako bi se u detetu razvila i negovala zdrava, emocionalna, samostalna, samopouzdana ličnost. Da bi se to zaista i ostvarilo, autorka precizno opisuje, predstavlja i objašnjava životne situacije u kojima je neophodno: voleti drugog, ali i negovati ljubav prema sebi; osloboditi se straha od nedovoljno ljubavi, ali i straha od gubitka kontrole; zadržati doslednost i razumeti ponašanje deteta; razlikovati svoje potrebe i potrebe deteta; sprečiti „psihologiju žrtve” i rešavati problem agresivnosti…

 

Jesper Jul   KAKO DA KAŽETE NE MIRNE SAVESTI

U ovoj kratkoj knjizi nalazi se jasan i potvrdan odgovor na večito pitanje kako detetu reći „NE”, a ne izgubiti njegovu ljubav i poverenje. Jesper Jul nas sa skandinavskom smirenošću provodi kroz niz tako poznatih a tako kompleksnih situacija u kojima je „NE” tačan i jedini mogući odgovor. Knjiga koja će vam na najkonkretniji način pomoći da uspešno i jednostavno, zajedno sa vašim detetom, savladate mnoge naizgled teško savladive prepreke na putu dečjeg odrastanja i vašeg roditeljstva.

 

Jasper Jul, Hele Jensen   KOMPETENCIJA U PEDAGOŠKIM ODNOSIMA – OD POSLUŠNOSTI DO ODGOVORNOSTI

Jesper Jul, međunarodno poznati danski stručnjak iz oblasti porodične terapije, u saradnji sa terapeutkinjom velikog iskustva, Hele Jensen, napisao je knjigu za sve one koji žele da razviju svoje pedagoške kompetencije. Knjiga predstavlja sveobuhvatan pokušaj zaokruživanja i opisivanja procesa u međuljudskim odnosima kroz koje nastavnici i vaspitači prolaze u radu sa decom i mladima. Pisana je sa temeljnim uverenjem da će ciljevi različitih pedagoških institucija, škola pre svega, najbolje biti ostvareni ukoliko nastavnik i vaspitač brinu o međuljudskim odnosima kao o temelju zajedničkog života. Kako razvijanje kvalitetnih odnosa među odraslima predstavlja preduslov da deca izgrade potrebne i primerene odnose, knjiga na svež i originalan način pokazuje put napuštanja kulture poslušnosti koja je u prošlosti obeležila društvo i pedagoške institucije, zalažući se za podsticanje odgovornog, a ne poslušnog ponašanja.

 

Fintan O’Rigan   KAKO POMOĆI DECI SA PROBLEMATIČNIM PONAŠANjEM

Među sve brojnijim raspravama o neprimerenom ponašanju dece u školama, u svetu i kod nas, dragocene su knjige, kao što je ova, koje nastoje da opišu, klasifikuju i definišu postojeće probleme, a onda i daju pouzdane strategije i veštine za njihovo rešavanje. Ni roditeljima ni nastavnicima odavno više nije dovoljno da samo ustanove kako deca ne mogu da uče, neće da uče, i nije im do toga stalo, ili da o toj deci misle kao o nestašnoj, neposlušnoj, nedovoljno vrednoj i neambicioznoj. Iza mnogih simptoma, koje ovaj stručnjak precizno opisuje, stoji veliki raspon poremećaja – od disgrafije, disleksije, diskalkulije do hiperaktivnosti, i mnogih drugih poremećaja. Autor nam pomaže da ih prepoznamo, ohrabruje nas u pokušaju da ih razumemo, podržavajući istovremeno obe strane – i učeničku i nastavničku.

 

Ljubica Prodanović   PROVERITE KAKO VASPITAVATE U ŠKOLI

…Knjiga koja je pred vama ima elemente teorije i razmene iskustava u vašem stručnom usavršavanju u oblasti ostvarivanja vaspitnih zadataka kao učitelja, predmetnog nastavnika ili profesora odeljenjskog starešine i člana pojedinog stručnog aktiva škole u kojoj radite.

Vaše vaspitno delovanje se ogleda i u postupcima u pojedinim situacijama u kontaktima s učenicima, kolegama i roditeljima, na času i van njega. Ono od čega se u tom delovanju počinje jeste traženje odgovora na pitanje zašto je do te situacije došlo i analiziranje uzročno-posledičnih veza. Poznajući moguće uzroke pojedinoj pojavi u ličnom ili zajedničkom ponašanju učenika, uspešnije ćete sagledati i svoje moguće delovanje. Od mnogih situacija u kojima ćete se u toku prakse naći kao nastavnik izabrali smo nekoliko desetina najčešćih, grupisanih u sedam poglavlja, koliko je i vrsta delovanja kao vaspitača. Da li ćete usvojiti delovanje koje vam se preporučuje na kraju svake analizirane situacije, vaše je lično i profesionalno opredeljenje.

 

Oliver Hehler   PEDAGOŠKO SAVETOVANjE

Knjiga priznatog nemačkog pedagoga i terapeuta za decu i mlade, pruža nam, iz pedagoške perspektive, mogućnost temeljnog razumevanja savetovanja kao forme pedagoškog delovanja, razvijajući izvorni model savetodavne prakse. Pedagoška teorija predstavljena u ovoj knjizi doživljava savetovanje kao jedno od vaspitnih sredstava i time pretpostavlja razliku između pedagogije kao naučne discipline i profesije. U njoj se na pronicljiv način demistifikuje savetovanje kao postupak širokog spektra, postajući pedagoški za- snovano, visoko specijalizovano i delotvorno sredstvo samovaspitanja.

 

Verena Kast  DOPUSTITE DECI DA ODU I PRONAĐITE SEBE − ODVAJANjE OD DECE

Kako se odvojiti i pronaći sebe – centralno je pitanje roditelja i dece koja rastu, sazrevaju i napuštaju kuću. Njima predstoji nova faza u životu koja sa sobom nosi mnogostruka pozitivna i negativna osećanja. U procesu odvajanja od dece mešaju se tuga, bes, nežnost i nada u budućnost, kao i osećanje bliske povezanosti. Sva ta osećanja mogu kod roditelja da dovedu do plodne nove veze sa decom i sa životnim partnerima. Autorka pokazuje kako ova promena u životu može da bude pozitivna i kako se mogu otvoriti nove mogućnosti za jedan stabilni identitet.

 

Nejtan Mejnard, Bred Vajnstin   ŠKOLA I DISCIPLINA – 9 NAČINA SUČELjAVANjA U RAZVIJANjU KULTURE ODGOVORNOSTI I EMPATIJE

Na inovativan i izbalansiran način knjiga prilazi problemu školske discipline, predstavljajući devet modela upotrebe principa sučeljavanja koji dovode do uspostavljanja kulture odgovornosti i empatije. Autori daju praktične savete i upotrebljive strategije u kontekstu situacija iz stvarnog školskog života. Pri tome su vođeni imperativom promene u ponašanju koji može dovesti do očuvanja i izgradnje zdravijih odnosa u školskom kolektivu. Empatija i odgovornost, na kojima počiva svaka zdrava socijalna zajednica, predstavljaju okosnicu vaspitne strategije koja može pomoći nastavniku da se izbori sa svakodnevnim izazovima svog poziva.

 

Dobrila Grujić   Roditelj iz duše – Vaspitavajte dete tako da ostvari maksimum svojih potencijala

Obuhvativši period od samog rođenja pa sve do punoletstva i odvajanja, autorka je kroz brižljivo odabrane primere iz stručne prakse osvetlila ključne tačke i ukazala na svu kompleksnost odrastanja na jednoj, i vaspitavanja na drugoj strani. Mrežom prikazanih situacija, i relacija i odnosa koji iz njih proizlaze, od početka do kraja je ubedljivo argumentovala profesionalni stav potvrđen uspešnom realizacijom programa „Dete u centru”.

Stoga je ova knjiga dragoceni i siguran vodič svima onima koji žele da zaista doprinose valjanom odgajanju dece. Stavljajući u prvi plan činjenicu da vaspitavanje počiva na ljubavi, na razumevanju i poštovanju ličnosti deteta, njegovih želja i potreba – autorka ne zapostavlja ni složenost pozicije odraslih i njihove zahtevne i odgovorne uloge.

Da bi dete razvijalo sopstvene sposobnosti, neophodna mu je svesrdna i dosledna podrška odraslih. A da bi izraslo u ličnost koju odlikuju poštovanje i odgovornost i prema sebi i prema drugima, potrebno je savesno učestvovanje svih onih koji mu u tome pomažu. To nije uvek lako, pokazuje nam ova knjiga na upečatljivim i prepoznatljivim primerima, ali nam pritom nudi i puteve za razrešavanje i prevazilaženje mnogih teškoća.

Muzika u školama – ima li mesto koje joj pripada i koliki je njen uticaj na to u kakvom društvu živimo

/in /by

Muzika u našim životima igra važnu ulogu. Kroz muziku komuniciramo, ona je tu kad smo tužni, kad smo srećni, kad želimo da se opustimo.

Čak i pre nego što progovore deca, na svoj način, komuniciraju kroz melodiju. Pevaju, lupkaju, igraju.

Međutim, deluje da muzika i umetnost nisu baš visoko na listi prioriteta u našem obrazovnom sistemu. Bar ne onoliko koliko bi trebalo.

“Muzika ima izuzetno veliku i važnu ulogu u našim životima. Muzikom se opuštamo, komuniciramo, muzika je deo naših života kada nešto slavimo, kada smo tužni, kada želimo da se opustimo, kada učimo… Muzika je prisutna u obrazovnom sistemu kroz časove muzičke kulture, muzičke sekcije, vannastavne aktivnosti, horsko pevanje, orkestar. Ako pitate mene kao čoveka iz struke da li je to dovoljno ili da li je prisutno u dovoljnoj meri prisutno u svim ciklusima obrazovanja, odgovor će biti sigurno ne. Međutim, ako svakoj struci postavimo slično pitanje, sigurno će biti sličan odgovor. Potrebno je napraviti balans i naći pravu meru da dete, učenik ne bude „zatočenik naših želja“. – kaže za naš portal Mirjana Smrekar, muzički pedagog i prosvetni savetnik iz Niša.

Zajedno sa dvema nastavnicama muzičke kulture, Sonjom Cvetković i Valentinom Dinić, Mirjana je kreirala udžbenike za ovaj predmet, od 1. do 6. razreda. Ovi udžbenici drugačiji su od onoga na šta ste navikli kad otvorite dečje školske knjige zato što su pisani u formi koja prija dečjoj mašti, a to je strip.

Mirjana Smrekar kaže da bi trebalo da razmišljamo na taj način da težimo kreiranju društvenog okruženja u kojem će se negovati prave vrednosti što se tiče muzike, primereno uzrastu.

Da je muzika zaista važna u našim životima slaže se i Valentina Dinić, koautorka udžbenika. Ona veruje da bi muzička kultura trebalo da ima bolje mesto u obrazovnom sistemu i u tom smeru preporučuje nekoliko koraka.

– Prvo, potrebno je naglasiti važnost muzike kao deo celokupnog obrazovanja, a zatim i unaprediti obrazovne planove i programe kako bi muzika bila integrisana u redovne školske aktivnosti od prvog do osmog razreda, kroz višečasovni nedeljni fond. To bi podrazumevalo veći broj kvalifikovanih muzičkih nastavnika, obezbeđivanje adekvatnih resursa i instrumenata, opremljene učionice. Takođe, važno je podržavati vanškolske muzičke aktivnosti i učešće na festivalima kako bi se razvijalo interesovanje za muziku i pružila prilika talentovanim učenicima da se istaknu kao izvođači.

Kao prosvetni savetnik, Mirjana Smrekar imala je priliku da vidi kako veliki broj njenih kolega radi i poseti mnogo časova muzičke kulture u osnovnim i srednjim školama.

– Mogu reći da ima divnih pedagoga, profesionalaca koji rade svoj posao na najbolji mogući način u različitim uslovima. Većini nastavnika su dostupni digitalni sadržaji koje koriste ili mogu da koriste u nastavnom procesu. Nastavnik je kreator koji prilagođava nastavni proces svom odeljenju učenicima koji su različiti, međutim, najbitnije je da nastavne metode koje nastavnik koristi aktivnost učenika stave u prvi plan, da koristi projektnu nastavu i sve druge metode aktivnog učenja. Najgora moguća opcija je da je učenik pasivni posmatrač na času. – smatra Smrekar.

Govoreći o udžbenicima koje su kreirale Mirjana i Valentina kažu da je u njih uložen veliki trud i iskustvo.

– U mlađim razredima od 1. do. 4. interesantna nam je bila forma stripa, tako da smo u tom maniru Sonja (Cvetković) i ja kreirale udžbenike, uvele likove u udžbeniku koji su vršnjaci učenika, koji nisu savršeni i vrlo često pitaju, proveravaju između sebe ali i učenika koji koristi udžbenik. Na svoj način uvlače učenike u svet koji smo kreirale u udžbeniku. – rekla je Mirjana.

Kada je reč o udžbenicima za peti i šesti razred, forma je drugačija, ali je i dalje u službi sticanja osnovnih muzičkih znanja na zanimljiv i prijemčiv način.

 

 

 

 

 

 

 

Kada smo kreirale udžbenike za peti i šesti razred, rukovodile smo se time da pružimo sveobuhvatno razumevanje muzike, a pri tom pratile program nastave i učenja kroz različite aspekte kao što su: čovek i muzika, izvođenje muzike, slušanje muzike i muzičko stvaralaštvo. Udžbenik je osmišljen i prilagođen uzrastu učenika koji se kroz mape uma postepeno uvodi u određene sadržaje. Takođe, trudile smo se da uključimo interaktivne vežbe, muzičke primere i aktivnosti koji podstiču učenike na kreativno izražavanje i aktivno slušanje muzike. – objasnila je Valentina.

Mirjana Smrekar dodaje da je akcenat stavljen na projektnu nastavu, gde se učenik upućuje na istraživanje, rad u grupi, dogovor i saradnju, a samim tim preuzima odgovornost za svoj rad.Ovih dana se mnogo govori i o tome da li muzika koju slušamo, koju slušaju mladi, ima nekakav loš uticaj na njih i svoju ulogu u svemu što nam se dešava. Roditelji u najvećem broju dozvoljavaju deci da slušaju i onu muziku koja im nije primerena, verujući da im to ne može naškoditi i sećajući se loše muzike koju smo “svi mi slušali dok smo odrastali”. Ali, da li je to baš tako?– Pitanje uticaja muzike na mlade je kompleksno. Muzika ima moć da inspiriše, motiviše i izrazi različite emocije. Međutim, neki tekstovi ili sadržaji u muzici mogu imati negativan uticaj ako promovišu nasilje, nezdrave obrasce ponašanja ili diskriminaciju. Važno je da kako nastavnici tako i roditelji budu svesni muzike koju deca slušaju i pruže im smernice za odabir sadržaja koji promovišu pozitivne kulturne vrednosti. Takođe je važno pružiti im prostor za razgovor o muzici i njenom uticaju, kako bi se razvila njihova kritička svest. – rekla nam je Dinić.

 

 

 

 

 

Mirjana Smrekar veruje da bi od velike koristi bilo ponuditi deci više obrazovnih i muzičkih programa prilagođenih uzrastu u medijima, pedagoških koncerata, susreta škola, koncerata vršnjaka učenika muzičkih škola

– Uloga svih nas je da dođe do promene. Ako shvatimo šta su prioriteti u društvu i da muzika može svima nama da pomogne da budemo bolje i bezbednije društvo, to bi trebalo da bude prioritet. Kada kažem svih nas, mislim na medije i ceo društveni kontekst. Treba ozbiljno shvatiti ulogu i značaj svih, od roditelja u kući, preko vaspitača koji će detetu ponuditi prikladne muzičke sadržaje, pa do učitelja, nastavnika koji i svojim muzičkim ukusom utiču na formiranje dečjeg.

 

Tribina SREDOM U SREDU sa Žarkom Trebješaninom

/in /by

Tradicionalno odgajanje dece insistira na slepoj poslušnosti deteta u odnosu na autoritet roditelja. Umesto tradicionalnog, danas se sve više promoviše savremeno, liberalno, veoma popustljivo vaspitanje, koje insistira na dečjim pravima i izbegava svako frustriranje deteta.

Kakve su posledice tradicionalnog, patrijarhalnog vaspitanja na ličnost deteta, a kakve ovog suprotnog, preterano popustljivog?

Gde su granice popustljivog, „tolerantnog“ vaspitanja?

Kako deci reći odlučno „ne“ na odlučan i prihvatljiv način?

Zašto su za razvoj deteta pogubne dvostruke poruke roditelja?

Povod i dobra osnova za razgovor o svim ovim i srodnim pitanjima je knjiga Jespera Jula Kako da kažete NE mirne savesti.

 

Mudrice – kad vežbanke za mlađe osnovce kreiraju zajedno učiteljica i mama

/in /by

Kad dete krene u školu, dinamika u porodici se mnogo promeni. Sad su tu obaveze, a radne navike se moraju čuvati i nadograđivati više nego ikad ranije. Ono čemu su nas učili i čemu mi sada učimo svoju decu i đake jeste da je uporan rad i vežba ono što će nas dovesti do cilja. A cilj je uspešno savladano gradivo.

Međutim, kad dete dođe iz škole sa nekoliko provežbanih zadataka i domaćim zadatkom, vrlo često je potrebno još malo vežbe da bi sve razumelo. Tome služe dodatni materijali za rad, a jedna od odličnih edicija su i Edukine Mudrice iz srpskog jezika, matematike i sveta oko nas, koje prate plan i program nastave od 1. do 4. razreda.

Umesto da smišljate zadatke koje biste pisali na belom papiru, Edukini urednici su kreirali zanimljive i dopadljive zadatke koji će vam uštedeti vreme.

Na Mudricama su radile dve dame – učiteljica Ivana Juhas koja je osmislila zadatke i grafički dizajner Jasmina Ignjatović koja se potrudila da sve to dečjem oku izgleda lepo.

O tome kako je biti dizajner dečjih izdanja, kako su nastajale Mudrice i šta je novo u planu, razgovaramo sa Jasminom.

Vi ste po struci inžinjer – a iza Vas je bogata karijera izrade publikacija za najmlađe – kako ste se našli u tom poslu?

Moj otac je bio grafičar i on me je upoznao sa štampom. U početku sam, još u srednjoj školi, za njegove potrebe radila pripremu za štampu, a vremenom se to proširilo na grafički dizajn i crtanje ilustracija. Po završetku studija već sam imala bogato iskustvo u grafičkom dizajnu, a nimalo iskustva u svojoj struci. Uzmite u obzir da su to bile devedesete godine kada za inženjere nije bilo posla, a grafika je cvetala. S obzirom na to da sam u međuvremenu naučila da radim u programima Photoshop, Illustrator i Corel Draw (što je u to vreme bilo retko), posla je bilo i previše.

Moje interesovanje za publikacije za najmlađe počelo je sa rođenjem moje prve kćerke. Na tržištu je postojao veoma sužen izbor knjiga za decu. Vodeći se time šta je meni, kao roditelju, bilo potrebno i šta bi se mom detetu svidelo, počela sam da pišem priče, crtam slikovnice i sastavljam zadatke za razne radne sveske namenjene najmlađima.

Kako je počela Vaša saradnja sa Edukom i na čemu ste sve radili za tu kuću?

U Eduku sam došla zahvaljujući mojoj dugogodišnjoj prijateljici Ivani Juhas. Profesoru Vlahoviću su se dopala izdanja koja sam radila i angažovao me je na izradi dizajna i ilustracija za udžbenik iz Matematike, zatim Fizike, Srpskog jezika, Sveta oko nas i mnogih drugih.

U jednom trenutku ste osmislili projekat vežbanki za najmlađe pod naslovom “Mudrice”. Odakle je došla ta ideja i šta Vam je bilo najvažnije u oblikovanju tih materijala?

Na ovom projektu smo zajedno radile Ivana Juhas i ja. Ivana i ja odlično sarađujemo jer ja, kao što sam već rekla, gledam iz ugla roditelja, a ona iz ugla učitelja. U toj kombinaciji lako dolazimo do dobrih rešenja. Vodile smo se činjenicom da bi deca trebalo da vežbaju kod kuće. Uzmimo, na primer, matematiku. Da bi dete provežbalo nekoliko zadataka potrebno je da roditelj sedne i smisli tih nekoliko zadataka. A to ponekad nije lako, a nekad i nemamo vremena. Ovim vežbankama želele smo da olakšamo posao i deci i roditeljima. Trudile smo se da pratimo sadržaj udžbenika, da obuhvatimo raznovrsne zadatke, da uključimo mozgalice i zanimljivosti kako bismo približile gradivo deci.

Vi ste kompletan autor udžbenika na kojima se potpisujete – odgovorni ste i za sadržaj i za dizajn i grafičko predstavljanje tog sadržaja. U čemu je prednost takvog pristupa?

Mislim da je prednost to što lakše mogu da sprovedem ideju u delo. Videla sam mnoge udžbenike gde je autor imao dobru ideju, ali koja grafički nije bila dobro predstavljena. Ja unapred znam da li je nešto izvodljivo ili nije, kakav zadatak i koliko zadataka mogu da stanu u neki prostor i na koji način da rešim organizaciju prostora na strani. Što se vizuelnog dela tiče, to je individualno. Nekome će se svideti, a nekom neće. U svakom slučaju, kad god radim na nekoj publikaciji, ja konsultujem “male saradnike” – pitam za mišljenje svako dete koje znam, a koje je otprilike tog uzrasta za koji radim.

Obe Vaše kćerke krenule su Vašim stopama – uspeli ste svojoj deci da prenesete ljubav prema oblikovanju knjiga za najmlađe. U čemu su prednosti novih generacija koje stasavaju u ovom poslu? Da li im poveravate zadatke na izradi novih knjiga?

Nove generacije imaju mnogo više mogućnosti. Počev od razvijenijih programa i dodataka za kompjuter (table za crtanje, olovke…) do otvorenog pristupa za traženje posla u celom svetu. Danas nije nikakav problem raditi za poslodavca koji se nalazi na drugom kontinentu.

Moje kćerke su pošle mojim stopama, ali ih je put odveo svaku u svom smeru, na šta sam veoma ponosna. Jedna se bavi video grafikama namenjenim televiziji, dok druga radi na video animacijama za inostranu firmu.

Ipak, kad god mi je potrebna pomoć, izađu mi u susret. Bilo da je u pitanju dizajn ili izrada ilustracija, uvek se rado prihvataju posla. Takođe, često se sa njima konsultujem oko grafičkog rešenja i vizuelnog izgleda, što mi uveliko olakšava posao.

Na čemu trenutno radite za Eduku?

Trenutno Ivana i ja radimo na doradi postojećih izdanja ali i nekim novim sadržajima koje vam još nećemo otkrivati. Neka to bude iznenađenje. Hoćemo da unapredimo postojeći pristup nekim temama. Pokušaćemo da predstavimo učenje slova, čitanje, pisanje, učenje brojeva, sabiranje i oduzimanje na nov i zanimljiv način. Želimo da novi udžbenici budu šareni, puni ilustracija i zabavnih zadataka što priliči deci ovog uzrasta. Nadamo se da ćemo u tome uspeti.

Izvor: Zelena učionica

Jelena Žurić o konkursu “Čas za ugled”: Naš konkurs pokazuje koliko imamo vrednih i kreativnih nastavnika

/in /by

Konkurs pod nazivom “Čas za ugled” IP Eduka organizuje već punih devet godina. Za to vreme pristigle su hiljade radova vrednih nastavnika koji su želeli da svoj trud i kreativnost podele sa svojim kolegama. Zahvaljujući upravo velikom broju onih koji su slali svoje vrlo kvalitetne radove, Čas za ugled je prerastao u tradiciju dugu već čitavu deceniju. Najbolji radovi nađu se u zborniku “Čas za ugled” koji Eduka objavljuje svake godine, a oni koji se posebno istaknu budu i adekvatno nagrađeni.

Kako to da ovaj konkurs tako dugo traje, ko su nastavnici koji šalju radove, kao i zbog čega su ugledni časovi važni, objasnila nam je Jelena Žurić, doktor književnosti i urednica u IP Eduka.

Već deveti po redu Edukin konkurs “Čas za ugled” je u toku i radovi sigurno pristižu. A kako je sve počelo? Otkud ideja?

Tačno je tako: na naše veliko zadovoljstvo, radovi pristižu, i mi se polako približavamo obeležavanju malog jubileja, desetogodišnjice postojanja konkursa. Ideja se rodila spontano, kao prirodni izraz naših nastojanja da u svemu što kao izdavačka kuća preduzimamo, najjednostavnije rečeno – povezujemo teoriju i praksu. Rad IP Eduka je od samog osnivanja u potpunosti koncentrisan na sve obrazovne cikluse i nastavne potrebe koje podrazumevaju moderna škola i savremena pedagogija i metodika obrazovanja. Prioritet pripada udžbeničkim izdanjima i nastavnim materijalima i priručnicima, ali se njihova naučna i stručna relevantnost u širem smislu dosledno i kontinuirano potkrepljuje i za tu svrhu osnovanim bibliotekama Pedagoška raskršća i Inovacije u obrazovanju, u okviru kojih objavljujemo dela iz oblasti filozofije obrazovanja, naučne pedagogije i primenjene pedagogije, pedagoške i nastavne prakse.

Budući da smo svesni koliko je nastavna praksa ne samo važna nego i ključna za razvoj i unapređivanje našeg obrazovanja, smatramo da je neophodna živa i kontinuirana komunikacija i saradnja sa nastavnicima. Dakle, tako se najpre rodila ideja o povezivanju najboljih primera obrazovno-vaspitne prakse u prva dva ciklusa obrazovanja, i otvaranje zajedničkog prostora za inovacije, korelaciju i razmenu metoda, pristupa i iskustava.

Iz takvih i srodnih stavova, i nastojanja da se oni sistematski primenjuju i proveravaju u nastavnoj praksi, osnovani su Eduka BGD – društvo za unapređenje obrazovanja i konkurs Čas za ugled, i obe se te aktivnosti približavaju prvoj deceniji svoga delovanja.

Dok se rad Društva Eduka BGD zasniva na komunikaciji naših autora i saradnika sa nastavnicima posredstvom akreditovanih seminara i stručnih skupova, konkurs se raspisuje za najbolje pripreme uglednih časova u osnovnoj, a odnedavno i u srednjoj školi, a rezultati objavljuju u zborniku Čas za ugled. Upravo su ti zbornici, koje objavljujemo svake godine, sa radovima iz razredne i predmetne nastave, dobri pokazatelji neophodnosti i značaja te vrste komunikacije, ali nam u velikoj meri govore i o tome koliko je za dobru nastavnu praksu važna motivacija onih koji je neposredno osmišljavaju i ostvaruju.

Da li primećujete da se u tih devet godina nešto u radu nastavnika promenilo? Kako je sve izgledalo tokom pandemije i da li je digitalizacija malo “pomerila” stvari?

 

Na prvi konkurs javilo se više stotina nastavnika, a najbolje pripreme objavljene su u dva zbornika – Čas za ugled 1, razredna nastava i Čas za ugled 1, predmetna nastava. S obzirom na prirodu uobičajenog nastavnog angažovanja profesora razredne nastave i nastavnika srpskog jezika i književnosti nije bilo neobično to što su se oni javljali u najvećem broju i ponudili pripreme koje su u skladu sa parametrima savremene, inovativne i kreativne nastave. Bogatstvo i raznolikost priloga koji podržavaju i prikazuju koncepciju, metode, oblike i načine rada, nastavna sredstva, proveru predviđenih ishoda i evaluaciju pokazalo je visok nivo znanja i umenja nastavnika.

Opisana praksa u vezi sa konkursom nastavljena je i narednih godina, sve do danas, ali sa izvesnim izmenama. Zaključno sa četvrtim konkursom, najbolje pripreme objavljene su u dva štampana zbornika, za razrednu i za predmetnu nastavu, a od tada samo u elektronskom, ali su osnovnoj školi priključene i srednje škole i gimnazije. Elektronska forma i smeštanje na portal postali su pristupačniji nastavnicima i jednostavniji za upotrebu.

Tradicija predstavljanja zbornika na Školski dan u okviru Međunarodnog sajma knjiga nastavljena je do danas – sa izuzetkom godina u kojima Sajam, zbog pandemijske situacije, nije ni održan (2020. i 2021).

Zašto su ugledni časovi važni?

Održavanje uglednog (kao i oglednog) časa predstavlja vid horizontalnog usavršavanja nastavnika u ustanovi u kojoj radi. Reč je o obavezi nastavnika da, između ostalog, u toku školske godine održi ugledni/ogledni čas, prema članu 26. Pravilnika o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (Sl. glasnik RS, br. 85/2013).

I ugledni čas (koji realizuju nastavnici početnici) i ogledni čas (koji drže najiskusniji i najbolji nastavnici) podjednako su važni za svaku školu ponaosob koliko i za unapređivanje našeg obrazovanja u celini. Takvi časovi pokazuju motivaciju i aktivnosti učenika i nastavnika, inovacije u metodima i oblicima rada, kao i u izboru nastavnih sredstava, interaktivnosti, korišćenju IKT u nastavi.

U nameri da podržimo tu vrstu veoma važnog nastavničkog angažovanja, mi smo upravo 2013. godine i osmislili i raspisali konkurs za najbolje pripreme uglednih časova, koje će biti objavljene u specijalizovanom zborniku i samim tim, s godinama, postepeno formirati bogatu bazu primera dobre nastavne prakse.

Kada pristignu svi radovi, sigurno je potrebno mnogo vremena da se odaberu najbolji i pripremi zbornik. Kako taj proces izgleda?

Upravo je proces – dug i zahtevan, s visokim stepenom odgovornosti za sve nas koji u njemu učestvujemo. Svemu prethodi pažljivo čitanje i procenjivanje. Dalje funkcioniše po principu sužavanja izbora: najpre izaberemo radove koji se svojim kvalitetom preporučuju za objavljivanje u zborniku, a potom izdvajamo one za koje mislimo da ih treba nagraditi. Taj deo procesa jeste i najosetljiviji i najduže traje. Često smo u situaciji da imamo više odličnih priprema među kojima ipak treba izdvojiti samo tri. Povremeno su zbog broja kvalitetnih radova dodeljivane i po dve ili tri nagrade u istom rangu.

Šta su planovi Eduke u narednom periodu? Da li su u pripremi nova izdanja?

Baš nedavno smo dobili zvanična odobrenja za osnovnoškolske udžbenike u elektronskom obliku kreirane na našoj platformi (Eduka digital), a ovih dana otpremamo na odobrenje i udžbenike u elektronskom obliku za gimnazije i srednje škole.

Od novih izdanja, osim udžbenika u elektronskom obliku, tu su dragoceni dodatni materijali: kontrolne vežbe, petnaestominutni testovi, radne sveske za lektiru, zbirke zadataka za inkluzivnu nastavu i zbirke za završni ispit. Pripremamo i naslove iz biblioteke Pedagoška raskršća, koje ćemo predstaviti na Međunarodnom sajmu knjiga, u poslednjoj nedelji oktobra, uz novi broj zbornika Čas za ugled i svečanu dodelu nagrada i pohvalnica nastavnicima.

Izvor: Zelena učionica

RODITELj IZ DUŠE

/in /by

Novo izdanje iz edicije Pedagoška raskršća

Beleška o autorki Dobrili Grujić

Dobrila Grujić je magistar socijalnog rada i socijalne politike. Skoro četiri decenije rada posvetila je zaštiti dece i porodice u oblastima predškolskog vaspitanja, populacione politike, porodično-pravne i socijalne zaštite. Na poslovima sekretara za socijalnu i dečju zaštitu u Beogradu, a zatim pomoćnika ministra za brigu o porodici, učestvovala je u kreiranju dobrih praksi koje potrebe i dobrobit deteta stavljaju u centar društvene pažnje. Poslednje dve decenije jedan je od kreatora i nosilaca reformskih promena u sistemu zaštite dece u Srbiji, s posebnim uticajem na razvoj hraniteljstva. Objavila je jedanaest knjiga kao autor ili koator. Dugogodišnji je konsultant Unicefa.

Dobitnik je Prve nagrade za poseban doprinos u sistemu socijalne zaštite, Plakete Skupštine grada Beograda, godišnje nagrade „Vasa Pelagić” za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, i mnogih drugih priznanja.

 

KNjIGA „Roditelj iz duše”

Knjiga Roditelj iz duše plod je znalačkog ukrštanja teorijskog znanja i višedecenijske prakse. Pisana je razumljivim jezikom i namenjena širokom krugu čitalaca: sadašnjim i budućim roditeljima, starateljima/hraniteljima, vaspitačima, pedagozima i svima onima koji učestvuju u procesu odrastanja dece, njihovog odgajanja i vaspitavanja.

Obuhvativši period od samog rođenja pa sve do punoletstva i odvajanja, autorka je kroz brižljivo odabrane primere iz stručne prakse osvetlila ključne tačke i ukazala na svu kompleksnost odrastanja na jednoj, i vaspitavanja na drugoj strani. Mrežom prikazanih situacija, i relacija i odnosa koji iz njih proizlaze, od početka do kraja je ubedljivo argumentovala profesionalni stav potvrđen uspešnom realizacijom programa „Dete u centru”.

Stoga je ova knjiga dragoceni i siguran vodič svima onima koji žele da zaista doprinose valjanom odgajanju dece. Stavljajući u prvi plan činjenicu da vaspitavanje počiva na ljubavi, na razumevanju i poštovanju ličnosti deteta, njegovih želja i potreba – autorka ne zapostavlja ni složenost pozicije odraslih i njihove zahtevne i odgovorne uloge.

Da bi dete razvijalo sopstvene sposobnosti, neophodna mu je svesrdna i dosledna podrška odraslih. A da bi izraslo u ličnost koju odlikuju poštovanje i odgovornost i prema sebi i prema drugima, potrebno je savesno učestvovanje svih onih koji mu u tome pomažu. To nije uvek lako, pokazuje nam ova knjiga na upečatljivim i prepoznatljivim primerima, ali nam pritom nudi i puteve za razrešavanje i prevazilaženje mnogih teškoća.

 

ŠKOLA U OBLAKU – NAJZNAČAJNIJA KNjIGA O OBRAZOVANjU NAPISANA U 21. VEKU

/in /by

Novo izdanje iz edicije Pedagoška raskršća

Kad je postavio prvi kompjuter u nišu u zidu usred sirotinjske mahale Kalkadži u Delhiju u Indiji u poslednjoj godini HH veka, fizičar Sugata Mitra nije ni slutio kakav će globalni značaj ovaj ogled imati za promišljanje obrazovanja u HHI veku. Deca su slobodno mogla da pristupaju kompjuteru i da ga koriste za učenje. Ogled je pokazao da deca mogu spontano da nauče kako da upotrebljavaju kompjuter bez ikakve formalne obuke.

Mitra je ovo nazvao minimalno-invazivnim obrazovanjem. Ogled je posle sproveden više puta širom sveta, donevši svom tvorcu popularnost i međunarodno priznanje.

Novac dobijen uz nagradu čuvene organizacije „TED” koja je dodatno promovisala njegov rad, Mitra je iskoristio za otvaranje sedam laboratorija za učenje koje je nazvao Škole u oblaku. U njima je ispitivao učenje u samoorganizovanim sistemima kao fenomen u povoju.

Rezultati tog oglednog projekta izloženi su u ovoj, po mnogo čemu revolucionarnoj knjizi. Oni dovode u pitanje uvrežene koncepcije nastavnih planova i programa, kao i ispitivanja učenika i značenja pojma „znanja” u HHI veku, u eri interneta.

Škola u oblaku stoga ima potencijal da bude presudna knjiga o obrazovanju naše savremenosti – Slobodna deca Samerhila naše generacije, koja se suočava sa novim obrazovnim izazovima u kojima je nemoguće zaobići presudan uticaj tehnologije.

Sugata Mitra je otuda jedan je od najznačajnijih savremenih mislilaca u oblasti obrazovanja. Penzionisao se na poziciji profesora edukativnih tehnologija na Univerzitetu Njukasl 2019, a sada je nezavisni istraživač, govornik i autor, globalno najpopularniji po ogledu Kiosk znanja  iz 1999. godine i govorima koje je o tom iskustvu održao na čuvenoj TED platformi.

Ovaj doktor fizike, mnogo poznatiji po svom oglednom promišljanju obrazovanja, dobitnik je velikog broja nagrada i nosilac počasnih doktorata u mnogim zemljama. Njegova interesovanja uključuju dečje obrazovanje, rad na daljinu, samoorganizaciju sistema, kognitivne sisteme, kompleksne dinamičke sisteme, fiziku i polje ljudske svesti, čineći ga modernom renesansnom ličnošću i intrigantnim izvorom ideja u različitim oblastima.

EDUKA NA 65. MEĐUNARODNOM BEOGRADSKOM SAJMU KNjIGA

/in /by

PREDSTAVLjANjE NOVIH NASLOVA IZ EDICIJE PEDAGOŠKA RASKRŠĆA IZDAVAČKE KUĆE EDUKA

Sreda, 26. oktobar, 17 časova, Sala „Vasko Popa”

Sugata Mitra, ŠKOLA U OBLAKU

Knjiga fizičara i univerzitetskog profesora, jednog od najznačajnijih savremenih mislilaca u oblasti obrazovanja, dovodi u pitanje uvrežene koncepcije nastavnih planova i programa, kao i ispitivanja učenika i značenja pojma „znanja” u HHI veku, u eri interneta.

O knjizi govore urednice Monja Jović i Jelena Žurić.

 

Četvrtak, 27. oktobar, 11 časova, Sala „Vasko Popa”

Dobrila Grujić, RODITELj IZ DUŠE

Knjiga autorke koja je gotovo četiri decenije rada posvetila zaštiti dece i porodice u oblastima predškolskog vaspitanja, populacione politike, porodično-pravne i socijalne zaštite predstavlja dragoceni vodič svima onima koji žele da zaista doprinose valjanom odgajanju dece. Stavljajući u prvi plan činjenicu da vaspitavanje počiva na ljubavi, na razumevanju i poštovanju ličnosti deteta, njegovih želja i potreba – autorka ne zapostavlja ni složenost pozicije odraslih i njihove zahtevne i odgovorne uloge.

O knjizi govore autorka mr Dobrila Grujić i dr Slavica Đukić Dejanović. Voditelj programa je urednica Jelena Žurić.

PROGLAŠENjE REZULTATA KONKURSA ČAS ZA UGLED 8 IK EDUKA I DODELA NAGRADA

Četvrtak, 27. oktobar, 13 časova, Sala „Vasko Popa”

Drage koleginice i kolege, pozivamo vas da zajedno odamo priznanje svim autorima koji su se ove godine naročito istakli svojim pripremama za ugledne časove i čestitamo kolegama čiji su radovi nagrađeni.

Budite sa nama, kao i ranijih godina na Sajmu, uveličajte našu svečanost dodele nagrada i pohvalnica!

Profesorke informatike: Hibridna nastava doprinosi kvalitetu nastave i ostvarivanju ishoda

/in /by

Kao i svaki put kad se nešto u obrazovnom sistemu i planu i programu nastave menja, postoje oni koji promene dočekaju sa uzbuđenjem, ali i oni koji su skeptični. Tako je bilo i kada je odlučeno da se predmet Digitalni svet uvede kao obavezan predmet za đake od prvog razreda. Uvođenje ide postupno, pa je tako ove godine na redu treći razred.

Priprema udžbenika za predmet koji ranije nije postojao i približavanje pojma digitalizacije i sveta tehnologije učenicima od prvog do četvrtog razreda, veliki je izazov.

Za izdavačku kuću Eduka, udžbenike za ovaj predmet pripremale su Katarina Veljković, jedna od dobitnica nagrade za Najboljeg edukatora, inovator u nastavi i profesorka koja tehnologiju koristi u svojoj učionici od prvog dana i Katarina Aleksić, nastavnica informatike u OŠ “Branislav Nušić” i dobitnica brojnih nagrada iz sfere metodike nastave informatike.

Povod našeg razgovora sa dvema nastavnicama i autorkama je upravo izlazak udžbenika Digitalni svet za treći razred osnovne škole.

Posle dve godine od uvođenja predmeta Digitalni svet, kakav je vaš utisak? Da li je uvođenje ovog predmeta bilo dobar potez?

Uvek je dobro uvesti predmet koji će deci razjasniti, tačnije približiti svet u kome zapravo žive. Škola više nije mesto koje ekskluzivno nudi nove sadržaje. Danas o bilo kojoj temi svako od nas može da sazna jako brzo. To jeste jedna vrsta površnog informisanja, međutim sasvim je dovoljna za odluku da li je to nešto što nas interesuje ili nas ne interesuje. Znači, ako želimo da razumemo i saznamo nešto što se nalazi u sferi našeg interesovanja, mi smo onda motivisani da zaronimo dublje, istražimo dalje, učimo više, sa više napora i predanosti. A, ukoliko je to nešto zaista na nivou na kom je potrebno samo da budemo informisani, onda škola zbilja gubi trku i smislu ekskluziviteta.

Dakle, nastavnik nije taj kod koga je znanje, posebno činjenično, tako da škola u tom smislu i gubi svoju tradicionalnu ulogu i pomera je u jedno novo područje. A, čini nam se da predmet Digitalni svet zapravo pomaže učenicima da dobro razumeju u kakvom su se to svetu našli. Jer, taj svet u kome mi trenutno živimo nužno nije baš po meri ni roditelja naših učenika, a o bakama i dekama da i ne govorimo.

Da, mislimo da je to dobar potez što je predmet uvršten u Program nastave i učenja za učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, i mislimo da je njegova koncepcija takva kakva je zapravo odgovarajuća, jer mnogo toga što se uči u Digitalnom svetu je bazirano na heurističkom razgovoru, na onome šta učenici donose u školu iz svog svakodnevnog iskustva i onome što nastavnik ima da im ponudi kao argumentaciju zbog čega je nešto eventualno opasno, zbog čega nešto nije tačno i slično.

Koliko je bilo teško kreirati udžbenike za predmet koji se tek uvodi?

Uvek je izazovno pisati udžbenike koji se tiču digitalnog, zato što papir i ekran nikako nisu baš u prirodnoj korelaciji. Udžbenici koji se tiču digitalnog uvek treba da budu tu da zadrže onaj humanizovan prilaz učenju.

Kad otvorite udžbenike koje smo nas dve kreirale, videćete da se tu dete mnogo pita, da se za svaku stvar nekako okrećemo ka lokalnoj sredini i tome šta digitalna tehnologija u ovom trenutku može da doprinese, kako bi se unapredio život u zajednici. Naravno da ne očekujemo od dece tog uzrasta da naprave velika dela u smislu poboljšanja kvaliteta života, ali računamo na to da mogu da naprave nekakvu pokretnu sliku, da ta pokretna slika bude relevantna za to gde žive, da može da ukaže, recimo, na divlje deponije, na smeće koje treba da odlažemo tamo gde je predviđeno, ili bilo šta slično tome.

To su te neke stvari koje kroz ona znanja koja su stekli na časovima digitalnog sveta mogu trenutno da primene. Naravno da je potrebna pomoć odraslih, ali dete mora da bude taj inicijator, pokretač promena, jer je kod dece zapravo digitalni svet onaj koji poznaju i u kome žive.

Šta je bio najveći izazov prilikom rada na udžbenicima za predmet Digitalni svet?

Udžbenici za predmet Digitalni svet su od velikog značaja. Pre svega, kada nastavnici misle na digitalno, njima su u fokusu digitalne veštine, ali ne i digitalne kompetencije, kao skup znanja, veština i stavova. Njihov fokus je zapravo na onom delu koji se odnosi na to kako se dete ili odrasla osoba vešto snalaze u korišćenju digitalnih uređaja. Zato su udžbenici izuzetno važni, jer oni pomeraju taj fokus sa veština na znanje i stavove. Stavovi su posebno važni.

Uvek slušamo i kroz servise javnog informisanja da mnoge opasnosti vrebaju u digitalnom svetu. Međutim, nije proporcionalno zastupljeno i promovisanje onog dobrog i pozitivnog što digitalni svet nudi. Malo se piše i govori o tome kako možemo da zaradimo za život, zašto je digitalna ekonomija drugačija od tradicionalne ekonomije, zašto su novi poslovi u svetu u sferi digitalnog, zašto digitalno toliko utiče na sve profesije i u značajnoj meri ih menja.

Još jednom podvlačimo: udžbenici su veoma važni zato što signaliziraju pre svega nastavniku da je digitalni svet, svet koji mi sada, ovog momenta oblikujemo i da od naših stavova, vrednosnih sudova i onoga šta smatramo da jeste za našu dobrobit možemo da imamo uticaj.

Koji je pravi način da digitalno opismenimo decu? Mnogi veruju da deci treba davati pristup uređajima vrlo rano, kako bi rasli u skladu sa vremenom u kom će živeti. Da li je baš tako?

Teško ćete naučiti dete da vozi bicikl ukoliko na bicikl ne sedne. Nemamo utisak da je realno i moguće da nekakva znanja, veštine, stavovi vezani za digitalni svet mogu da budu spolja doneti, a da dete nema nikakav dodir ili iskustvo u vezi toga.

Postoje brojne publikacije o tome koliko deca treba da budu ispred ekrana, koliko rano deca treba da dođu u dodir sa digitalnim uređajem. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je pre par meseci objavio pet priručnika po nazivom „Vreme ispred ekrana“, gde se za različite uzraste jasno prikazuje koliko vremena je dovoljno provesti u korišćenju digitalnih uređaja. Dakle, ovde nije u pitanju to da li je potrebno dati detetu digitalni uređaj jer dete živi okruženo digitalnim uređajima. Jako je važno staviti ih u kontekst jednog života koji od digitalne tehnologije uzima ono zbog čega se digitalna tehnologija koristi kao pozitivna sila, a ne kao nešto što „jede“ vreme te dece. Ne verujemo da je moguće učiti o digitalnom svetu, a da se ne koriste digitalni uređaji, da se priča sa neke prevelike distance. Ali, svakako mislimo da je jako važno da interakcija dece sa digitalnim uređajima bude vremenski ograničena i duboko smislena, takva da ona pokazuje učenicima da to što uče je zapravo njima korisno sada u ovom trenutku u svetu u kome žive.

Koliko važnim smatrate upotrebu digitalnih alata u nastavi?

Tehnologija u nastavu može da bude integrisana na tri različita nivoa. Onaj koji je najčešće zastupljen jeste tradicionalna nastava obogaćena tehnologijom. To je upotreba nekakvih interaktivnih igara, kvizova i slični programi koji se koriste u učionici za vreme trajanja tradicionalne nastave.

Ponekad, to što je tako sjajno, šareno, šljašti ili se prikazuje veoma privlačno, može da bude jedan ozbiljan distraktor, može da odvoji učenika od saznajnog procesa.

Dakle, upotreba tehnologije mora da bude mudra u korist učenika i u školskom kontekstu mora da bude jasno okrenuta prema konstrukciji znanja.

Drugi vid integracije digitalne tehnologije u proces nastave i učenja jeste onlajn nastava, ali to nema nikakve veze sa kovid iskustvom, odmah da napravimo distancu. Ono što je naučno zasnovan princip onlajn nastave nije nigde u svetu sprovedeno tokom kovida, tako da jasno želimo da komuniciramo da ne postoji znak jednakosti između onoga što je kvalitetna onlajn nastava i onoga što se u praksi naše planeta dešavalo tokom pandemije. Ali, moramo takođe reći da je tehnologija upotrebljena kao medijum pomoću koga se zapravo obrazovanje na daljinu realizovalo. Ovaj drugi model, nije preporučen model u douniverzitetskom obrazovanju jer je njegova najslabija karika zapravo taj socijalni konstrukt, koji izostaje u onoj meri koliko je dobar za taj razvojni moment mladih ljudi.

Treći oblik je hibridna nastava, to je onaj pravac u kome savremeni obrazovni sistemi rastu. Dakle, to je ono što se dešava kada kombinujete onlajn učenje i tradicionalnu nastavu. To je jedan fleksibilan model nastave i učenja koji doprinosi povećanju kvaliteta nastave, koji doprinosi dosezanju ishoda i koji zapravo omogućava da učenici imaju jedno ozbiljno savremeno, dobro, puno obrazovno iskustvo.

Smatramo da je izuzetno važno da škola poseduje obrazovanju namenjen sistem za upravljanje učenjem, poput Mudla, a ne da koristi nekakva rešenja koja su sprovedena na brzinu iz biznis okruženja. Dakle, treba da koristi jedan valjan alat i da u okviru tog alata zapravo gradi jednu solidnu, dobru podršku učenju, koja će učenicima uvek biti dostupna.

Na kraju, da li pripremate i udžbenike za Digitalni svet za treći razred?

Udžbenik za treći razred predmeta Digitalni svet je u finalnoj fazi izrade. On prati strukturu kakvu su imali udžbenici za prvi i za drugi razred. Mnogo toga je okrenuto aktivnom razmišljanju, mnogo toga je u udžbeniku u preispitivanju situacija iz svakodnevnog života. Kroz udžbenik podstičemo učenike da digitalna tehnologija bude njima na korist, a ne da budu robovi digitalne tehnologije. Učimo ih da mudro biraju, rade stvari koje doprinose kvalitetu života. Kroz udžbenik izgrađuju samoregulaciju u učenju. Zahvaljujući iskusnom ilustratoru, veoma smo zadovoljne kako naši udžbenici izgledaju, a nadamo se da su u isto vreme zadovoljni i učenici i njihovi nastavnici.

Izvor: Zelena učionica