Конкурс под називом “Час за углед” ИП Едука организује већ пуних девет година. За то време пристигле су хиљаде радова вредних наставника који су желели да свој труд и креативност поделе са својим колегама. Захваљујући управо великом броју оних који су слали своје врло квалитетне радове, Час за углед је прерастао у традицију дугу већ читаву деценију. Најбољи радови нађу се у зборнику “Час за углед” који Едука објављује сваке године, а они који се посебно истакну буду и адекватно награђени.

Како то да овај конкурс тако дуго траје, ко су наставници који шаљу радове, као и због чега су угледни часови важни, објаснила нам је Јелена Журић, доктор књижевности и уредница у ИП Едука.

Већ девети по реду Едукин конкурс “Час за углед” је у току и радови сигурно пристижу. А како је све почело? Откуд идеја?

Тачно је тако: на наше велико задовољство, радови пристижу, и ми се полако приближавамо обележавању малог јубилеја, десетогодишњице постојања конкурса. Идеја се родила спонтано, као природни израз наших настојања да у свему што као издавачка кућа предузимамо, најједноставније речено – повезујемо теорију и праксу. Рад ИП Едука је од самог оснивања у потпуности концентрисан на све образовне циклусе и наставне потребе које подразумевају модерна школа и савремена педагогија и методика образовања. Приоритет припада уџбеничким издањима и наставним материјалима и приручницима, али се њихова научна и стручна релевантност у ширем смислу доследно и континуирано поткрепљује и за ту сврху основаним библиотекама Педагошка раскршћа и Иновације у образовању, у оквиру којих објављујемо дела из области филозофије образовања, научне педагогије и примењене педагогије, педагошке и наставне праксе.

Будући да смо свесни колико је наставна пракса не само важна него и кључна за развој и унапређивање нашег образовања, сматрамо да је неопходна жива и континуирана комуникација и сарадња са наставницима. Дакле, тако се најпре родила идеја о повезивању најбољих примера образовно-васпитне праксе у прва два циклуса образовања, и отварање заједничког простора за иновације, корелацију и размену метода, приступа и искустава.

Из таквих и сродних ставова, и настојања да се они систематски примењују и проверавају у наставној пракси, основани су Едука БГД – друштво за унапређење образовања и конкурс Час за углед, и обе се те активности приближавају првој деценији свога деловања.

Док се рад Друштва Едука БГД заснива на комуникацији наших аутора и сарадника са наставницима посредством акредитованих семинара и стручних скупова, конкурс се расписује за најбоље припреме угледних часова у основној, а однедавно и у средњој школи, а резултати објављују у зборнику Час за углед. Управо су ти зборници, које објављујемо сваке године, са радовима из разредне и предметне наставе, добри показатељи неопходности и значаја те врсте комуникације, али нам у великој мери говоре и о томе колико је за добру наставну праксу важна мотивација оних који је непосредно осмишљавају и остварују.

Да ли примећујете да се у тих девет година нешто у раду наставника променило? Како је све изгледало током пандемије и да ли је дигитализација мало “померила” ствари?

На први конкурс јавило се више стотина наставника, а најбоље припреме објављене су у два зборника – Час за углед 1, разредна настава и Час за углед 1, предметна настава. С обзиром на природу уобичајеног наставног ангажовања професора разредне наставе и наставника српског језика и књижевности није било необично то што су се они јављали у највећем броју и понудили припреме које су у складу са параметрима савремене, иновативне и креативне наставе. Богатство и разноликост прилога који подржавају и приказују концепцију, методе, облике и начине рада, наставна средства, проверу предвиђених исхода и евалуацију показало је висок ниво знања и умења наставника.

Описана пракса у вези са конкурсом настављена је и наредних година, све до данас, али са извесним изменама. Закључно са четвртим конкурсом, најбоље припреме објављене су у два штампана зборника, за разредну и за предметну наставу, а од тада само у електронском, али су основној школи прикључене и средње школе и гимназије. Електронска форма и смештање на портал постали су приступачнији наставницима и једноставнији за употребу.

Традиција представљања зборника на Школски дан у оквиру Међународног сајма књига настављена је до данас – са изузетком година у којима Сајам, због пандемијске ситуације, није ни одржан (2020. и 2021).

Зашто су угледни часови важни?

Одржавање угледног (као и огледног) часа представља вид хоризонталног усавршавања наставника у установи у којој ради. Реч је о обавези наставника да, између осталог, у току школске године одржи угледни/огледни час, према члану 26. Правилника о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника (Сл. гласник РС, бр. 85/2013).

И угледни час (који реализују наставници почетници) и огледни час (који држе најискуснији и најбољи наставници) подједнако су важни за сваку школу понаособ колико и за унапређивање нашег образовања у целини. Такви часови показују мотивацију и активности ученика и наставника, иновације у методима и облицима рада, као и у избору наставних средстава, интерактивности, коришћењу ИКТ у настави.

У намери да подржимо ту врсту веома важног наставничког ангажовања, ми смо управо 2013. године и осмислили и расписали конкурс за најбоље припреме угледних часова, које ће бити објављене у специјализованом зборнику и самим тим, с годинама, постепено формирати богату базу примера добре наставне праксе.

Када пристигну сви радови, сигурно је потребно много времена да се одаберу најбољи и припреми зборник. Како тај процес изгледа?

Управо је процес – дуг и захтеван, с високим степеном одговорности за све нас који у њему учествујемо. Свему претходи пажљиво читање и процењивање. Даље функционише по принципу сужавања избора: најпре изаберемо радове који се својим квалитетом препоручују за објављивање у зборнику, а потом издвајамо оне за које мислимо да их треба наградити. Тај део процеса јесте и најосетљивији и најдуже траје. Често смо у ситуацији да имамо више одличних припрема међу којима ипак треба издвојити само три. Повремено су због броја квалитетних радова додељиване и по две или три награде у истом рангу.

Шта су планови Едуке у наредном периоду? Да ли су у припреми нова издања?

Баш недавно смо добили званична одобрења за основношколске уџбенике у електронском облику креиране на нашој платформи (Едука дигитал), а ових дана отпремамо на одобрење и уџбенике у електронском облику за гимназије и средње школе.

Од нових издања, осим уџбеника у електронском облику, ту су драгоцени додатни материјали: контролне вежбе, петнаестоминутни тестови, радне свеске за лектиру, збирке задатака за инклузивну наставу и збирке за завршни испит. Припремамо и наслове из библиотеке Педагошка раскршћа, које ћемо представити на Међународном сајму књига, у последњој недељи октобра, уз нови број зборника Час за углед и свечану доделу награда и похвалница наставницима.

Извор: Зелена учионица

Ново издање из едиције Педагошка раскршћа

Кад је поставио први компјутер у нишу у зиду усред сиротињске махале Калкаџи у Делхију у Индији у последњој години ХХ века, физичар Сугата Митра није ни слутио какав ће глобални значај овај оглед имати за промишљање образовања у ХХI веку. Деца су слободно могла да приступају компјутеру и да га користе за учење. Оглед је показао да деца могу спонтано да науче како да употребљавају компјутер без икакве формалне обуке.

Митра је ово назвао минимално-инвазивним образовањем. Оглед је после спроведен више пута широм света, доневши свом творцу популарност и међународно признање.

Новац добијен уз награду чувене организације „TED” која је додатно промовисала његов рад, Митра је искористио за отварање седам лабораторија за учење које је назвао Школе у облаку. У њима је испитивао учење у самоорганизованим системима као феномен у повоју.

Резултати тог огледног пројекта изложени су у овој, по много чему револуционарној књизи. Они доводе у питање уврежене концепције наставних планова и програма, као и испитивања ученика и значења појма „знања” у ХХI веку, у ери интернета.

Школа у облаку стога има потенцијал да буде пресудна књига о образовању наше савремености – Слободна деца Самерхила наше генерације, која се суочава са новим образовним изазовима у којима је немогуће заобићи пресудан утицај технологије.

Сугата Митра je отуда један је од најзначајнијих савремених мислилаца у области образовања. Пензионисао се на позицији професора едукативних технологија на Универзитету Њукасл 2019, а сада је независни истраживач, говорник и аутор, глобално најпопуларнији по огледу Киоск знања  из 1999. године и говорима које је о том искуству одржао на чувеној ТЕД платформи.

Овај доктор физике, много познатији по свом огледном промишљању образовања, добитник је великог броја награда и носилац почасних доктората у многим земљама. Његова интересовања укључују дечје образовање, рад на даљину, самоорганизацију система, когнитивне системе, комплексне динамичке системе, физику и поље људске свести, чинећи га модерном ренесансном личношћу и интригантним извором идеја у различитим областима.

Као и сваки пут кад се нешто у образовном систему и плану и програму наставе мења, постоје они који промене дочекају са узбуђењем, али и они који су скептични. Тако је било и када је одлучено да се предмет Дигитални свет уведе као обавезан предмет за ђаке од првог разреда. Увођење иде поступно, па је тако ове године на реду трећи разред.

Припрема уџбеника за предмет који раније није постојао и приближавање појма дигитализације и света технологије ученицима од првог до четвртог разреда, велики је изазов.

За издавачку кућу Едука, уџбенике за овај предмет припремале су Катарина Вељковић, једна од добитница награде за Најбољег едукатора, иноватор у настави и професорка која технологију користи у својој учионици од првог дана и Катарина Алексић, наставница информатике у ОШ “Бранислав Нушић” и добитница бројних награда из сфере методике наставе информатике.

Повод нашег разговора са двема наставницама и ауторкама је управо излазак уџбеника Дигитални свет за трећи разред основне школе.

После две године од увођења предмета Дигитални свет, какав је ваш утисак? Да ли је увођење овог предмета било добар потез?

Увек је добро увести предмет који ће деци разјаснити, тачније приближити свет у коме заправо живе. Школа више није место које ексклузивно нуди нове садржаје. Данас о било којој теми свако од нас може да сазна јако брзо. То јесте једна врста површног информисања, међутим сасвим је довољна за одлуку да ли је то нешто што нас интересује или нас не интересује. Значи, ако желимо да разумемо и сазнамо нешто што се налази у сфери нашег интересовања, ми смо онда мотивисани да заронимо дубље, истражимо даље, учимо више, са више напора и преданости. А, уколико је то нешто заиста на нивоу на ком је потребно само да будемо информисани, онда школа збиља губи трку и смислу ексклузивитета.

Дакле, наставник није тај код кога је знање, посебно чињенично, тако да школа у том смислу и губи своју традиционалну улогу и помера је у једно ново подручје. А, чини нам се да предмет Дигитални свет заправо помаже ученицима да добро разумеју у каквом су се то свету нашли. Јер, тај свет у коме ми тренутно живимо нужно није баш по мери ни родитеља наших ученика, а о бакама и декама да и не говоримо.

Да, мислимо да је то добар потез што је предмет уврштен у Програм наставе и учења за ученике од првог до четвртог разреда основне школе, и мислимо да је његова концепција таква каква је заправо одговарајућа, јер много тога што се учи у Дигиталном свету је базирано на хеуристичком разговору, на ономе шта ученици доносе у школу из свог свакодневног искуства и ономе што наставник има да им понуди као аргументацију због чега је нешто евентуално опасно, због чега нешто није тачно и слично.

Колико је било тешко креирати уџбенике за предмет који се тек уводи?

Увек је изазовно писати уџбенике који се тичу дигиталног, зато што папир и екран никако нису баш у природној корелацији. Уџбеници који се тичу дигиталног увек треба да буду ту да задрже онај хуманизован прилаз учењу.

Кад отворите уџбенике које смо нас две креирале, видећете да се ту дете много пита, да се за сваку ствар некако окрећемо ка локалној средини и томе шта дигитална технологија у овом тренутку може да допринесе, како би се унапредио живот у заједници. Наравно да не очекујемо од деце тог узраста да направе велика дела у смислу побољшања квалитета живота, али рачунамо на то да могу да направе некакву покретну слику, да та покретна слика буде релевантна за то где живе, да може да укаже, рецимо, на дивље депоније, на смеће које треба да одлажемо тамо где је предвиђено, или било шта слично томе.

То су те неке ствари које кроз она знања која су стекли на часовима дигиталног света могу тренутно да примене. Наравно да је потребна помоћ одраслих, али дете мора да буде тај иницијатор, покретач промена, јер је код деце заправо дигитални свет онај који познају и у коме живе.

Шта је био највећи изазов приликом рада на уџбеницима за предмет Дигитални свет?

Уџбеници за предмет Дигитални свет су од великог значаја. Пре свега, када наставници мисле на дигитално, њима су у фокусу дигиталне вештине, али не и дигиталне компетенције, као скуп знања, вештина и ставова. Њихов фокус је заправо на оном делу који се односи на то како се дете или одрасла особа вешто сналазе у коришћењу дигиталних уређаја. Зато су уџбеници изузетно важни, јер они померају тај фокус са вештина на знање и ставове. Ставови су посебно важни.

Увек слушамо и кроз сервисе јавног информисања да многе опасности вребају у дигиталном свету. Међутим, није пропорционално заступљено и промовисање оног доброг и позитивног што дигитални свет нуди. Мало се пише и говори о томе како можемо да зарадимо за живот, зашто је дигитална економија другачија од традиционалне економије, зашто су нови послови у свету у сфери дигиталног, зашто дигитално толико утиче на све професије и у значајној мери их мења.

Још једном подвлачимо: уџбеници су веома важни зато што сигнализирају пре свега наставнику да је дигитални свет, свет који ми сада, овог момента обликујемо и да од наших ставова, вредносних судова и онога шта сматрамо да јесте за нашу добробит можемо да имамо утицај.

Који је прави начин да дигитално описменимо децу? Многи верују да деци треба давати приступ уређајима врло рано, како би расли у складу са временом у ком ће живети. Да ли је баш тако?

Тешко ћете научити дете да вози бицикл уколико на бицикл не седне. Немамо утисак да је реално и могуће да некаква знања, вештине, ставови везани за дигитални свет могу да буду споља донети, а да дете нема никакав додир или искуство у вези тога.

Постоје бројне публикације о томе колико деца треба да буду испред екрана, колико рано деца треба да дођу у додир са дигиталним уређајем. Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања је пре пар месеци објавио пет приручника по називом „Време испред екрана“, где се за различите узрасте јасно приказује колико времена је довољно провести у коришћењу дигиталних уређаја. Дакле, овде није у питању то да ли је потребно дати детету дигитални уређај јер дете живи окружено дигиталним уређајима. Јако је важно ставити их у контекст једног живота који од дигиталне технологије узима оно због чега се дигитална технологија користи као позитивна сила, а не као нешто што „једе“ време те деце. Не верујемо да је могуће учити о дигиталном свету, а да се не користе дигитални уређаји, да се прича са неке превелике дистанце. Али, свакако мислимо да је јако важно да интеракција деце са дигиталним уређајима буде временски ограничена и дубоко смислена, таква да она показује ученицима да то што уче је заправо њима корисно сада у овом тренутку у свету у коме живе.

Колико важним сматрате употребу дигиталних алата у настави?

Технологија у наставу може да буде интегрисана на три различита нивоа. Онај који је најчешће заступљен јесте традиционална настава обогаћена технологијом. То је употреба некаквих интерактивних игара, квизова и слични програми који се користе у учионици за време трајања традиционалне наставе.

Понекад, то што је тако сјајно, шарено, шљашти или се приказује веома привлачно, може да буде један озбиљан дистрактор, може да одвоји ученика од сазнајног процеса.

Дакле, употреба технологије мора да буде мудра у корист ученика и у школском контексту мора да буде јасно окренута према конструкцији знања.

Други вид интеграције дигиталне технологије у процес наставе и учења јесте онлајн настава, али то нема никакве везе са ковид искуством, одмах да направимо дистанцу. Оно што је научно заснован принцип онлајн наставе није нигде у свету спроведено током ковида, тако да јасно желимо да комуницирамо да не постоји знак једнакости између онога што је квалитетна онлајн настава и онога што се у пракси наше планета дешавало током пандемије. Али, морамо такође рећи да је технологија употребљена као медијум помоћу кога се заправо образовање на даљину реализовало. Овај други модел, није препоручен модел у доуниверзитетском образовању јер је његова најслабија карика заправо тај социјални конструкт, који изостаје у оној мери колико је добар за тај развојни момент младих људи.

Трећи облик је хибридна настава, то је онај правац у коме савремени образовни системи расту. Дакле, то је оно што се дешава када комбинујете онлајн учење и традиционалну наставу. То је један флексибилан модел наставе и учења који доприноси повећању квалитета наставе, који доприноси досезању исхода и који заправо омогућава да ученици имају једно озбиљно савремено, добро, пуно образовно искуство.

Сматрамо да је изузетно важно да школа поседује образовању намењен систем за управљање учењем, попут Мудла, а не да користи некаква решења која су спроведена на брзину из бизнис окружења. Дакле, треба да користи један ваљан алат и да у оквиру тог алата заправо гради једну солидну, добру подршку учењу, која ће ученицима увек бити доступна.

На крају, да ли припремате и уџбенике за Дигитални свет за трећи разред?

Уџбеник за трећи разред предмета Дигитални свет је у финалној фази израде. Он прати структуру какву су имали уџбеници за први и за други разред. Много тога је окренуто активном размишљању, много тога је у уџбенику у преиспитивању ситуација из свакодневног живота. Кроз уџбеник подстичемо ученике да дигитална технологија буде њима на корист, а не да буду робови дигиталне технологије. Учимо их да мудро бирају, раде ствари које доприносе квалитету живота. Кроз уџбеник изграђују саморегулацију у учењу. Захваљујући искусном илустратору, веома смо задовољне како наши уџбеници изгледају, а надамо се да су у исто време задовољни и ученици и њихови наставници.

Извор: Зелена учионица