NOVO EDUKINO IZDANjE IZ EDICIJE PEDAGOŠKA RASKRŠĆA – FILOZOFIJA OBRAZOVANjA
Paulo Freire
Paulo Freire (1921–1997) bio je jedan od najuticajnijih filozofa obrazovanja dvadesetog veka i zagovornik kritičke pedagogije. Materijalne poteškoće u detinjstvu učinile su ga osetljivim za probleme obespravljenih društvenih slojeva, i čitav njegov rad, i teorijski i praktični, bio je prožet dubokom empatijom za socijalno uskraćene. Završavajući pravni fakultet u rodnom Brazilu, Freire je uporedo izučavao filozofiju, fenomenologiju i psihologiju jezika, naposletku osmišljavajući poznate i uticajne projekte za opismenjavanje odraslih. Freireov rad na opismenjavanju koji je široko podržavala država prekinut je vojnim pučom 1964, nakon čega Freire provodi neko vreme u zatvoru, a potom godine u egzilu, najpre u SAD, a zatim u Švajcarskoj. Povratak u Brazil 1980. Freire koristi da nastavi svoj rad na opismenjavanju i socijalnom osnaživanju obespravljenih. Tokom 1968. izlazi njegova Pedagogija obespravljenih, koja ga visoko pozicionira među moderne filozofe obrazovanja. Freireove ideje postaju uticajne širom sveta, nalazeći mnoge poštovaoce i izučavaoce i danas.
Pedagogija obespravljenih pripada kanonu dela iz filozofije obrazovanja, visoko pozicionirajući svog autora u red najznačajnijih pedagoških mislilaca dvadesetog veka. Objavljena je prvi put 1968. na portugalskom, da bi već 1970. doživela englesko izdanje, koje je omogućilo širenje Freireovih ideja van granica Brazila. Zasnovana na autorovom radu na opismenjavanju odraslih, osvetljena marksističkim analitičkim aparatom i prožeta dubokom empatijom, Freireova najpoznatija knjiga smatra se temeljnim delom pravca koji se danas naziva kritičkom pedagogijom. Protivurečnosti sveta u kom je Pedagogija obespravljenih napisana do danas nisu nestale, i dalje zahtevajući analitičku pažnju koja nas može dovesti do onoga što Freire naziva „osvešćivanjem“. Ovo štivo je otuda mnogo više od vrednog kanonskog dela upisanog u istoriju misli o obrazovanju – ono danas ima podjednako velik značaj za savremene, kao što je imalo za svoje prve čitaoce, usmeravajući pažnju na relevantna pitanja i stavljajući čitaoca u aktivnu poziciju, u kojoj će hrabro promišljati svet, prihvatajući spasonosno breme slobode.
