ОБРАЗОВАЊЕ У ФИНСКОЈ

ОБРАЗОВАЊЕ У ФИНСКОЈ

Како у нашој јавности у последње време расте интересовање за образовне иновације у Финској, преносимо текст који се уопштено бави вредновањем образовања у финском друштву.

Школовање је бесплатно и обавезно од 7 до 16 година. У Финској више од 99,2 % деце заврши обавезно основношколско образовање, готово 90 % их стекне диплому средње школе, више од половине младих Финаца има магистратуру, док већина одраслих учествује у некој активности читавог живота. Закључак: учење је хоби број један у Финској!

Образовање служи свима независно од њиховог места становања, материњег језика, друштвено-економског статуса или личних могућности. У добрим образовним системима, ученици добро савладају оно што се од њих очекује. Управо је то био главни мотив због које је уведен Програм међународног процењивања знања и вештина ученика,  PISA (ОЕCD-а). Од увођења PISA студије 2000. године, Финска је рангирана у сам врх као земља у којој се најбоље учи.

У Финској влада плаћа све трошкове образовања. Удео приватног новаца у укупним трошковима образовања је мањи од 2,5 %. Фински образовни систем је, међу свим земљама, економски најучинковитији: новац порезних обвезника се мудро троши.

Хиљаде стручњака из целога света посећују Финску како би научили једно: шта фински образовни систем чини толико бољим од осталих? Истина је да Финска има неке специфичности које се могу повезати с тим повољним образовним условима.

Тешко је именовати један или два разлога зашто је Финска толико добра у подручју образовања. Постоје три системске одлике које су одиграле важне улоге у добро изведеном систему образовања у Финској. Још од времена кад је установљена прва финска јавна школа 1866. главни принцип образовања је да сва деца у школама имају исти курикулум и педагогију.

Обавезних девет година школовања уведено је почетком 70-их кад је и створен актуелни школски систем у Финској. Идеја целокупности, инклузије и холистичког погледа на лични развој темељне су вредности које стоје иза финског образовања дан-данас. Јавна посвећеност идеји добре школе за сву децу била је деценијама звезда водиља образовних политика. Владе и министри су се мењали, али сан је остајао. То је кључни део финске тајне.

Немогуће је имати добро образовање без добрих учитеља. Људи понекад погрешно мисле како институције за образовање учитеља саме по себи производе доброг учитеља за наше школе. Како се учитељи припремају је важно, али је далеко важније да најбољи млади људи желе постати учитељи. Финска је од Другог светског рата системски побољшавала образовање учитеља од двогодишњег образовања све до светске класе магистратуре утемељене на истраживању на универзитетима.

Данас се у Финској далеко теже уписује на студије намењене основношколским учитељима, него на студије медицине, права или економије. Сви учитељи у Финској имају више ступњеве универзитетских диплома и морају бити компетентни као истраживачи и предавачи. Последица тога јесте та да је учитељ у финском друштву најцењеније занимање. У Финској се учитељи поштују као стручњаци и јавни интелектуалци. Марти Ахтисари, бивши председник државе и добитник Нобелове награде за мир, по занимању је учитељ у основној школи.
Финска никад није прихватила пут комерцијализације, стандардизације и приватизације васпитно-образовног сектора на начин које су то учиниле Енглеска, САД или Немачка.

Васпитни циљеви изнад  образовних. Васпитни систем је утемељен на одредницама из циљева „основне школе” који су остали постојани па се наглашава да је циљ обавезне школе да ученицима пружи  васпитање у правцу стицања моралности и поштовања друштвених норми понашања. Све остало долази као логична надоградња.

Преузето са: http://mojafinska.blogspot.rs/2012/01/obrazovanje-u-finskoj.html