Dve opcije za izbor novih udžbenika za prvi i peti razred

Javni poziv za predaju rukopisa udžbenika za prvi i peti razred osnovne škole, koji će biti urađeni po novom programu nastave i učenja je raspisan, najavljuje  Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje.

Ona ističe da će izdavači imati 60 dana da pripreme rukopise i predaju ih na odobrenje Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Rok za pregledanje rukopisa udžbenika je skraćen na dva meseca, što znači da Zavod taj posao treba da završi najkasnije do 15. aprila. Nedeljković kaže da u ovom trenutku nije doneta odluka na koji način će se učitelji i nastavnici opredeljivati za nove udžbenike za prvi i peti razred, napominjući da Ministarstvo prosvete razmatra dve opcije.

– S obzirom da pripremamo novi Zakon o udžbenicima, za koji je planirano da uđe u skupštinsku proceduru u martu konkurs za udžbenike za prvi i peti razred ćemo raspisati po važećem zakonu, ali ćemo neke odredbe modifikovati kako bi novi udžbenici na vreme stigli u škole. Da ne bismo unosili zabunu u škole, jedna od ideja o kojoj razmišljamo je da postojeći odabrani izdavači za koje su se nastavnici opredelili zamene stare udžbenike novim i da se oni koriste samo naredne školske godine. Na taj način bismo omogućili da se započeti ciklus završi u isto vreme za sve razrede, s obzirom da udžbenici za koje su se škole opredelile za školsku 2016/17. važe još ove i naredne školske godine – objašnjava Nedeljković.

Druga varijanta je da se dozvoli učiteljima i nastavnicima da biraju udžbenike za prvi i peti razred među svim naslovima koji budu odobreni. Međutim, u tom slučaju ova dva razreda bi bila izuzeta kada se, zbog završetka trogodišnjeg ciklusa, naredne školske godine bude pravio novi odabir za školsku 2019/20. U prednacrtu novog zakona o udžbenicima, koji je upravo na javnoj raspravi, predviđeno je da udžbenici za koje se škole opredele važe četiri godine.

Vesna Nedeljković kaže da konačno rešenje mora da bude doneto čim rukopisi novih udžbenika za prvi i peti razred stignu na odobrenje u Zavod. Konačnoj odluci koja je u rukama ministra prosvete prethodiće analiza postojećeg stanja i efekti predloženih mera.

Izvor: Tanjug

2018. će doneti ove VELIKE PROMENE u školama u Srbiji: Izborni predmeti postaju sekcije

Učenike prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije od septembra sledeće godine očekuje novo gradivo, nov način učenja i novi udžbenici, ali i manje lektire.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja izradio je nove nastavne planove i programe za ove razrede da bi bili usmereni ka ishodima.

– To znači da se nastava i učenje više neće svoditi na puko nabrajanje i memorisanje činjenica, već će naglasak biti na problemskoj i programskoj nastavi, na međupredmetnom povezivanju. Komunikacija, timski rad, uvođenje preduzetništva i celoživotno učenje neke su od veština koje će se više razvijati, učenici će sami dolaziti do nekih podataka, ali biće i više kritični – priča Gordana Mijatović iz Zavoda.

Za prvačiće projekti

Jedna od najvećih promena za prvake u osnovnim školama je uvođenje projektne nastave.

– Izborni predmeti postaju sekcije, a uvodi se čas projektne nastave na kojem bi učiteljica sa decom obrađivala pojedine teme kroz više predmeta, a grupe đaka bi radile i određene projekte da bi polako shvatali šta je to timski rad. Đaci će pri tome koristiti i telefone i računare za učenje – kaže Mijatović.

Programi su rasterećeni sadržaja koji su deci previše apstraktni i oslanjaju se na iskustvo koje deca donose u školu.

– Program za prvi razred usmeren je na detetovu najbližu okolinu da bi ono širilo vidike kako bude raslo. Primera radi, kada su u pitanju praznici, iz predmeta Svet oko nas, đaci će učiti o Novoj godini, Božiću, Svetom Savi i o drugim praznicima iz njihovog neposrednog okruženja (porodica i škola), dok će npr. o državnim praznicima učiti u četvrtom razredu kada budu učili o svojoj otadžbini – objašnjava Mijatović.

Petaci rasterećeniji

U grupi koja je radila na izmenama za peti razred uključeni su i učitelji da bi se stekla bolja slika o tome sa kojim znanjima oni dolaze kod nastavnika.

– Program za peti razred je najviše rasterećen, sadržaji su ili izbačeni ili prebačeni u više razrede. Najbolji primer je biologija – gradivo je podeljeno u pet oblasti: poreklo i raznovrsnost života, jedinstvo građe i funkcije kao osnova života, nasleđivanje i evolucija, život u ekosistemu i čovek i zdravlje. U svakom narednom razredu će se njihovo znanje produbljivati – kaže Gordana Mijatović.

Komunikacija, timski rad, preduzetništvo, istraživanje, kritično mišljenje cilj su izmena
Više časova u gimnaziji

Za razliku od nastavnih planova za osnovce koji su usvojeni i za koje je objavljen javni poziv izdavačima za pisanje udžbenika, gimnazijski plan je tek prosleđen Ministarstvu prosvete kao predlog.

– Đaci će po svojim afinitetima birati po dva izborna predmeta koja su multidisciplinarna i koja će učiti kroz istraživačku i projektnu nastavu. Ipak, glavna novina bi bila da prirodne nauke dobiju više prostora za vežbe, a insistiraće se da se one uvedu i na društvene predmete i jezika – najavljuje Mijatovićeva.

Tako bi đaci na časovima filozofije imali debate, a iz istorije bi više vremena provodili istražujući.

– Gimnazijalci bi, umesto sadašnjih 31 čas, imali 33 časa nedeljno, koliko imaju i učenici srednjih škola za časove vežbi – kaže Mijatović.

Ona ističe da je ideja Ministarstva da za četiri godine ceo sistem bude reformisan i da se tada realizuje eksterna matura.

Menjaće se i lektire

Gordana Mijatović ističe da su lektire na svim nivoima smanjene.

– U prvom razredu se vratilo čitanje u nastavcima da bi se đaci navikavali da čitaju duža dela iz više puta, da povezuju pročitano. Takođe, smanjen je broj književnih dela, ali će se povećati izbornost – najavljuje Mijatović.

Tako npr. u petom razredu neće biti obavezna dela Žila Verna i Milovana Vitezovića, pesme Branka V. Radičevića: “Kad mati mesi medenjake” i “Kad otac bije”, a u gimnaziji više se neće izučavati barok kao pravac, Danilo Kiš “Rani jadi”, Šiško Menčetić, Džore Držić, a iz narodne kniževnosti izostavljene su pesme “Sunce se djevojkom ženi” i “Boj na Mišaru”, kao i pripovetke “Djevojka brža od konja” i “Zlatna jabuka i devet paunica”.

Izvor: www.blic.rs

U kakvoj su vezi Če Gevara i obrazovne reforme u Srbiji

Postoje knjige koje predstavljaju poslednji bedem odbrane od destruktivnih ideologija koje svet guraju u propast. Postoje knjige koje predstavljaju putokaz – na koji se način braniti od totalitarističkih tendencija uvijenih u oblande demokratskih procesa, odnosno kojim sredstvima menjati globalni poredak nepravde i trasirati put opštedruštvenom ozdravljenju?

Knjiga koja objedinjuje i jedno i drugo, jeste studija pod nazivom “Če Gevara, Paulo Freire i pedagogija revolucije”, Kanađanina Pitera Meklarena, levičara i profesora na Kalifornijskom Univerzitetu u Los Anđelesu. Reč je o studiji koja afirmiše kritičku pedagogiju kao sredstvo prevazilaženja neoliberalizovanog kapitalizma u kojem živimo i delamo; Kapitalizma koji prosvetne radnike pretvara u lako zamenljive operativce i potrošnu (obaška jeftinu) radnu snagu, dok njihove učenike osposobljava za ulogu slabo obrazovane po(s)luge neoliberalnog poretka.

Živimo, naime, u neoliberalnom svetu u kojem se plate smanjuju a dohodak prenosi iz rada u kapital, gde se korporacije bore za prednost u jeftinom radu i sticanje državno subvencionisanog pristupa resursima, dok istovremeno napuštaju društvene obaveze prema siromašnima. Živimo u svetu u kojem slobodno tržište uništava radnička prava, guši građanske slobode i razara demokratiju dok od ove ne ostano samo puko glasanje. Takozvano slobodno tržište rastura javni sektor, privatizuje infrastrukturu i određuje socijalne potrebe. Povređuje zemlju, zagađuje vazduh, pretvara i vodu u profit. I, naposletku, menja prosvetiteljske principe pedagogije podređujući ih potrebama tržišta, kapitala, profita… Svemu ovome se, prema profesoru Meklarenu, ljudi mogu odupreti i to uz pomoć kritičke (revolucionarne) pedagogije.

Uzimajući za referentni okvir dvojicu blaženopočivših levičara – Ernesta Če Gevaru i Paula Freirea, koji su (prvi puškom, a drugi perom), krenuli da ruše nepravedni svetski poredak, Meklaren zapravo ispisuje manifest kritičke pedagogije, čiji je rodonačelnik upravo “čovek sa sedom bradom” – Brazilac Freire, a inspirator “čovek sa crnom beretkom” – Argentinac Če Gevara.

Ernesto Če Gevara je svojom internacionalističkom borbom za pravedniji svet pokazao snagu, volju i mogućnosti pojedinca (i revolucionarne pedagogije), da menjaju kapitalistički poredak.

Paolo Freire je svojim revolucionarnim radom na opismenjavanju odraslih u Brazilu, Tanzaniji, Gvineji Bisao, Angoli, Mozambiku…, kao i radom na afirmisanju projekata poput narodnog obrazovanja, ukazivao na značaj koje kritička pedagogija, škola i obrazovanje imaju za oslobađanje ljudi, ali i za njihovo suprotstavljanje neoliberalnom poretku.

Profesor Meklaren, zapravo, smatra da u današnjem neoliberalnom poretku, ideje i primeri Ernesta Če Gevare i Paula Freirea, mogu pomoći obrazovnim radnicima širom sveta da škole u kojima rade i deluju pretvore u sedišta društvene pravde i revolucionarne prakse. U tom kontekstu valja istaći da je Freireov pedagoški projekat upravo pokrenut da bi se “životi smestili u učionicu”, a znanje upotrebilo kao oružje kojim će biti promenjen svet – budući da jedino pretvaranje znanja u delovanje može transformisati život.

Nevolja je u tome što u vremenu kada reč “revolucija” postaje tabu, a poslovni interesi postaju bitniji od ljudskog dostojanstva, škole postaju regrutni centri u kojima se učenici pripremaju za čuvare kapitalističke države. Stoga se zadatak kritičke pedagogije upravo i sastoji u tome da prepozna slučajeve u kojima oni koji sprovode obrazovne reforme nepromišljeno deluju u skladu sa interesima svetskog kapitalizma! Bilo da se radi o izvršnoj vlasti, školi ili univerzitetu!

Revolucionarna pedagogija ide i korak dalje te suprotstavlja odnose moći/znanja njihovim protivrečnostima. Na primer, zamislimo da se u ovdašnjim školama javno govori učenicima viših razreda o sledećem protivrečju – da je suverenitet isključivo u rukama građana koji ga prema ustavu obavljaju preko slobodno izabranih predstavnika, ali da predstavnici naroda, umesto da rade u interesu građana, zapravo rade u interesu međunarodnih finansijskih institucija (poput MMF-a), koje opet rade u interesu transnacionalnih korporacija.
Cilj borbe, sa stanovišta revolucionarne pedagogije, jeste usmeravanje đaka u pravcu zasnivanja društva socijalne pravde, kroz organizovane oblike političkog udruživanja, a u cilju prevazilaženja ideologije slobodnog tržišta. No, za to je potrebno razbiti imaginarnu moć potrošačkih identiteta unutar kapitalizma (sve smo više potrošači unutar šoping-molova, a sve manje kritički usmereni građani unutar javnog prostora dijaloga). Nikako drukčije nego uz obilatu pomoć kritički orijentisanih nastavnika širom sveta koji će u školama proizvoditi aktivne građane i ljude, a ne pasivne egoiste i potrošače firmiranih proizvoda.

Inauguracija dualnog obrazovanja u vaspitno-obrazovni sistem Srbije, postepeno izbacivanje humanističkih predmeta iz srednjih stručnih škola, uvođenje preduzetničkog obrazovanja, rezanje plata prosvetnim radnicima, konsultovanje privrednika oko nastavnih planova i programa…, primeri su obrazovno-vaspitnih “reformi” koje se mogu opaziti i u drugim zemljama unutar globalizovanog (neoliberalnog) poretka. Ili, kako kaže Meklaren – neoliberalno obrazovanje ponovo nameće robni status radnicima tako što učenike tretira kao ljudski kapital globalizovanog tržišta.

Uprkos procesu neoliberalizacije pedagogije koji se zakonski vaspostavlja u državi Srbiji, ali još više zbog izuzetnog kritičkog potencijala koji knjiga Pitera Meklarena o pedagogiji revolucije ima za istinsko revolucionisanje pedagogije, odnosno za suprotstavljanje neoloiberalnoj hegemoniji u obrazovanju – preporučujem pomenutu knjigu/studiju svakom ovdašnjem prosvetnom radniku!
Istovremeno, glasno podržavam smelu odluku izdavačke kuće Eduka – da objavljuje naslove domaćih i stranih autora iz oblasti pedagoških nauka, koji se bave razvojnim promenama u savremenom obrazovanju, a u cilju daljeg podizanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji

Boris Jašović

Preuzeto sa Zelena učionica

Nastavnici, proverite kako vaspitavate u školi

Učitelji srednje, a i malo starije generacije, s radošću se sećaju seminara koje je dr Ljubica Prodanović, članica i saradnica Pedagoškog društva Srbije, dugogodišnja saradnica Saveza učitelja Republike Srbije i počasni član Društva učitelja Beograda svojevremeno držala po školama, želeći da svoje kolege podseti, podstakne, a ponekad i opomene kako treba vaspitavati učenike u školi. Polazila je od toga da svi MOGU, ali da neki HOĆE da ulože mali vlastiti napor i postanu uspešniji učitelji, vaspitači… Poverenje između svih učesnika u nastavnom procesu stavljala je na prvo mesto, želeći time da istakne da svako ima svoju ulogu u istom, da su sve te uloge isprepletene i da ponašanje svih zavisi od međusobnih veza i odnosa.

Iz njenog dugogodišnjeg praktičnog iskustva, nastala je i ova knjiga – priručnik – „Proverite kako vaspitavate u školi“.

Knjiga je namenjena prvenstveno učiteljima, svima onima koji uče đake, dakle, svim prosvetnim radnicima.
Read more

Besplatni udžbenici za 86.000 osnovaca

Besplatni udžbenici za oko 86.000 osnovaca od prvog do osmog razreda putuju u škole. Distribucija je počela. Kompleti školskih knjiga koje država daruje stići će u osmoletke pre nego što đaci zauzmu klupe prvog septembra. Prvi put u skladu sa Strategijom za podsticanje rađanja svako treće i naredno dete u sistemu obrazovanja dobiće udžbenike – a to će biti 35.657 osnovaca u predstojećoj školskoj godini, rekla je za Politiku Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje.

Aktuelni Zakon o udžbenicima predviđa da se besplatni udžbenici dodeljuju samo socijalno ugroženim školarcima, primaocima novčane pomoći. Otuda su đaci iz materijalno ugroženih porodica prva kategorija dece za koju je država i ovoga puta obezbedila komplete udžbenika. Međutim, novim projektom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pod nazivom „Nabavka udžbenika i drugih nastavnih sredstava za učenike osnovnih škola”, na osnovu odluke vlade proširena je lista školaraca kojima se udžbenici kupuju novcem iz republičke kase. Osim socijalno ugroženih, sada su obuhvaćeni i osnovci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji osnovno obrazovanje stiču prema individualnom obrazovnom planu ali po redovnom programu kao i njihovi vršnjaci bez smetnji u razvoju. Takođe, obuhvaćeni su i đaci osnovnih škola koji su treće (i svako naredno) dete u porodici.
Read more

Đacima četiri raspusta u narednoj školskoj godini

 

Školska godina za sve učenike osnovnih i srednjih škola počinje u petak, 1. septembra, a predviđeno je da u narednoj godini imaju četiri raspusta – jesenji, zimski, prolećni i letnji raspust.

Prethodne školske godine učenici su imali tri raspusta, nisu imali jesenji raspust koji je predviđen kalendarom obrazovnio-vaspitnog rada za narednu školsku godinu.

Rukovodilac grupe za razvoj nastave u Ministarstvu prosvete Milka Andrić rekla je neadvno anjugu da se jesenji raspust uvodi svake godine kada to omogućuje raspored nastavnih dana i dan kad se praznuje Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

“Ove godine Dan primirja 11. novembar pada u subotu . Pridružena su mu dva dana raspusta, 9. i 10. novembar, te je omogućeno da učenici, sa subotom i nedeljom, imaju kratak predah od četiri dana”, pojasnila je ona.

Školskim kalendarom je planirano da učenici imaju zimski raspust iz dva dela. Prvi deo obuhvata novogodišnje i božićne praznike i traje od 3. do 8. januara, a drugi deo počinje 1. februara i traje do 9. februara.

Prvo polugodište se završava 31. januara, a drugo počinje 12. februara, dok prolećni raspust počinje 3. aprila, a završava se 9. aprila.
Read more

Objavljen kalendar za narednu školsku godinu

Četiri raspusta za đake, ponovo jesenji

Nova školska godina za učenike osnovnih i srednjih škola počinje u petak, 1. septembra, a u odnosu na ovu godinu, ima nekoliko novina: ponovo je uveden kratak jesenji raspust, a drugi deo zimskog raspusta, koji su deca ranije imala “u cugu” dve nedelje, sada će biti kraći, ali će zato duži biti prolećni raspust.

U Ministarstvu objašnjavaju da nigde nije predviđena dužina trajanja raspusta i da to diktira broj nastavnih dana, te da su se trudili da đaci imaju više kraćih predaha, zbog čega je i predviđen jesenji raspust. On će trajati 9. i 10. novembra i na njega se nadovezuje vikend, pa će se učenici i nastavnici odmarati ukupno četiri dana.
Read more

Od septembra u školama novi fakultativni predmet za učenike četvrtog i šestog razreda

Od septembra u školama novi fakultativni predmet za učenike četvrtog i šestog razreda

Potpredsednik vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović potpisao je u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Beogradu protokol o saradnji na programu „Osnovi bezbednosti dece“ sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem, zahvaljujući čemu će od septembra biti uveden novi fakultativni predmet u osnovne škole, saopšteno je iz MUP-a Srbije.

Zahvaljujući inicijativi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, učenici četvrtog i šestog razreda će, od sledeće školske godine, imati i predmet o bezbednosti dece, a čiji je primarni cilj prevencija. Učenici će jednom mesečno imati predavanja na različite teme o bezbednosti u saobraćaju, štetnom uticaju droge i alkohola, opasnostima koje ih vrebaju na internetu i društvenim mrežama. Teme razgovora sa decom četvrtog i šestog razreda biće i nasilje kako negativna društvena pojava, zatim prevencija i zaštita dece od trgovine ljudima, kao i šta je neophodno preduzeti u zaštiti od požara i prirodnih nepogoda.
Read more

Srpski učitelji bolji od nastavnika, zato su nam mlađa deca bolja od starije

Srpski učitelji bolji od nastavnika, zato su nam mlađa deca bolja od starije: To više neće moći, na snagu stupa novo pravilo!

Učenici nižih razreda osnovnih škola pokazuju znanje koje je iznad proseka na međunarodnim testiranjima, dok su učenici viših razreda na začelju lista i pokazuju znanje ispod proseka.

Đaci mlađih razreda osnovnih škola pokazali su na TIMŠ testiranju da znaju da povezuju naučeno i da to znaju praktično da primene, dok su učenici viših razreda na PISA testiranju pokazali funkcionalnu nepismenost – da naučeno ne znaju da primene u praksi.

Javnost opravdano postavlja pitanje ko je zatajio u obrazovnom sistemu i zbog čega su deca u savladavanju gradiva do četvrtog razreda iznad proseka, dok je njihovo znanje u višim razredima ispod proseka.

Prema ostvarenim rezultatima može se zaključiti da učitelji dobro rade svoj posao, a da su rezultati znatno lošiji kod nastavnika u predmetnoj nastavi.
Read more

TEST: Maturanti, proverite da li ste spremni za prijemni ispit iz SRPSKOG JEZIKA

 Srpski jezik – završni ispit za malu maturu

Nakon matematike, rešili smo da testiramo i vaše znanje srpskog jezika i književnosti. U tome nam je pomogla izdavačka kuća „Eduka”, njihova zbirka za pripremu završnog ispita iz crpskog jezika i urednica Jelena Žurić. U nastavku je 20 pitanja, onakvih kakva očekuju đake na maloj maturi za dve nedelje. Ovo je odličan način da maturanti provere svoje znanje.

Izvor:
http://zelenaucionica.com/test-maturanti-proverite-da-li-ste-spremni-za-prijemni-ispit-iz-srpskog-jezika/