ЗА ЂАКЕ: ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О ИСПИТИВАЊУ И ОЦЕЊИВАЊУ У ШКОЛИ, О НАШИМ ПРАВИМА И ОБАВЕЗАМА

ЗА ЂАКЕ: ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О ИСПИТИВАЊУ И ОЦЕЊИВАЊУ У ШКОЛИ, О НАШИМ ПРАВИМА И ОБАВЕЗАМА

Иако нам понекад може изгледати као да оцена постоји само да бисмо је сакрили од родитеља, она заправо треба да испуни неколико важних функција:
•    да буде објективна и поуздана мера напредовања ученика;
•    да подстиче ученика на активни однос према образовном процесу;
•    да оспособљава ученика за објективну процену сопствених постигнућа, као и постигнућа других ученика;
•    да буде показатељ ефикасности рада наставника и школе.
Ученик основне школе мора бити оцењен најмање четири пута током полугодишта – наравно, из сваког предмета понаособ. Свака оцена је јавна; ученик има право да зна шта је добио, али и зашто је добио баш ту оцену. Ако наставник одбије да образложи своју одлуку, ученик има право да поднесе приговор на оцену.

Врсте оцена

Највећи број предмета у основној школи оцењује се бројчаним оценама – од 1 до 5. Описне оцене („истиче се“, „успешан“, „задовољава“ и слично) користе се приликом оцењивања ученика у свим предметима у првом разреду основне школе, као и за одређене предмете у каснијим разредима (грађанско васпитање, веронаука, здравствено васпитање…). Закључне оцене из ових предмета не улазе у општи просек ученика.

Критеријуми за оцењивање

Критеријуми за оцењивање ученика јесу „врста, обим и ниво знања, умења и вештина и ангажовање ученика у наставном процесу“, при чему се у обзир узимају и личност ученика, његове способности и карактеристике, али и услови у којима живи, односно услови у којима стиче образовање.
Када је реч о предметима који захтевају посебне способности ученика (као што је, рецимо, физичко васпитање), наставник је дужан да, приликом одлучивања о оцени, узме у обзир те способности, као и степен спремности и умешности ученика. Ако ученик просто нема потребне способности (на пример, не може да баци „медицинку“ даље од два метра, без да полети заједно с њом), наставник ће посебно узети у обзир степен труда и ангажовања.
Ученици са сметњама у развоју оцењују се у складу са посебно прилагођеним критеријумима.
Предметна оцена јесте само то – оцена знања и залагања ученика у области којом се одређени предмет бави. Зато је забрањено казнити ученика нижом оценом или „васпитном“ кецом због тога што је закаснио на час, потукао се на одмору или се глупирао током одговарања; за све то постоје посебне дисциплинске процедуре и мере.

Писмено испитивање

Било да је реч о „пунокрвном“ писменом или рутинском контролном задатку, наставник је дужан да га најави, као и да обавести ученике о областима које треба да припреме за тест. То мора да учини најмање два дана унапред.
Ученици не могу имати више од једне писмене провере знања дневно, нити више од две недељно.
Оцена се уписује у дневник у року од осам дана од дана писменог испитивања. Ако више од половине ученика у одељењу добије јединицу, писмена провера знања мора бити поновљена – и то тек након поновног утврђивања градива предвиђеног за тест.
Усмено испитивање
За разлику од писменог, наставници нису обавезни да најављују усмено испитивање. Ипак, током једног дана ученици могу бити испитани из највише два предмета.
Оцена се саопштава ученику и уписује у дневник на истом часу.

Закључна оцена

Закључна оцена доноси се на крају првог и другог полугодишта школске године, и представља коначну оцену рада и залагања сваког ученика. Предлаже је предметни наставник, а закључује одељенско веће. Најчешће, закључна оцена одговара просеку свих уписаних оцена из одређеног предмета током периода за који се оцена закључује. Ипак, она може бити и виша од просечне – ако се процени да је „ученик показао напредовање вишим степеном савладаности прописаних циљева и задатака одговарајућег предмета“.

Приговори и жалбе на оцене

Ако смо незадовољни оценом коју смо добили из неког предмета током усменог или писменог испитивања, можемо да покушамо да је оспоримо подношењем приговора директору школе – а то право има и родитељ. Приговор се подноси у року од три дана од саопштења оцене; директор има три дана да на приговор одговори – након консултација са одељенским старешином и педагошко-психолошком службом. Ако се процени да је приговор основан, директор ће поништити оцену посебним решењем, а затим образовати комисију за поновну проверу учениковог знања. Ако је спорна оцена добијена након усменог одговора, комисија ће ученика поново испитати, а ако је добијена након писменог испитивања, комисија ће поново прегледати рад.

Постоји и процедура за покушај оспоравања закључне оцене на крају другог полугодишта: рок за подношење жалбе је три дана од добијања ђачке књижице, односно сведочанства, а директор о жалби одлучује у року од 24 сата. Позитивно решење жалбе значи да ће директор поништити закључну оцену, образовати комисију и послати ученика да пред њом полаже испит.
Жалбу можемо поднети и на резултате испита, најкасније 24 сата од тренутка саопштења оцене, колики је и рок директору да донесе одлуку о жалби. Ако се испостави да је жалба оправдана, директор ће формирати нову комисију, пред којом ћемо поново полагати испит. Одлука ове комисије сматра се коначном.

У сваком од описаних случајева, комисија се састоји од најмање три члана, од којих су два стручна за предмет из којег је добијена спорна оцена. Ако школа нема довољно стручних лица, дужна је да ангажује наставнике из друге школе. Наравно, наставник чија оцена је оспорена нема право да буде члан комисије; такође, у случају понављања поништеног испита, нова комисија не сме садржати чланове претходне.

Текст објављен на порталу У праву си – водич кроз закон и све остало, под насловом: Испитивање и оцењивање ученика