ШКОЛСКИ СИСТЕМ У ЈАПАНУ

ШКОЛСКИ СИСТЕМ У ЈАПАНУ

Данашњи јапански школски систем настао је након Другог светског рата (између 1947. и 1950. године), користећи модел из САД као генерални оквир.

Он подразумева институције предшколског васпитања, девет година обавезног образовања: шест година основне школе, 3 године ниже средње школе и опционо 3 године вишег средњег образовања, као и 4 године универзитетског образовања.

У првих девет година школовања 99.9% јапанске деце одговарајућег узраста похађа јавне или приватне школе. Чак 94% ученика ниже средње школе уписује и похађа вишу средњу школу што је импозантан податак, нарочито ако се узме у обзир чињеница да ова бројка стабилно стоји већ више од деценије.

Изузев ових „редовних” школа постоје и специјалне школе тј. појам специјалног образовања. Специјално образовање намењено је деци са посебним потребама а основни циљ ових установа је да развију способности ове деце, помогну им да савладају своје недостатке и интегришу у друштво. Специјално образовање се састоји од специјалних школа (за слепу, глуву децу и децу са другим врстама хендикепа), специјалних разреда и додатних курсева. Ове школе су посебно опремљене како материјално тако и у кадровској структури а све према могућностима, потребама и екстензијом њихових недостатака. На свим нивоима образовања постоје адекватне специјалне школе, од предшколског до високошколског образовања.

За генералну дискусију о jапанском систему образовања потребно је поставити школе у један шири социјални контекст. Министарство за образовање науку, спорт и културу (Монбусхо) нема директне ингеренције над школама већ само прописује генерални оквир тј. курикулум. На регионалном нивоу свако административно подручје или урбани округ има свој одбор за образовање. Под директном управом ових одбора могу бити основне, ниже и више средње школе.

У погледу особља, jапанске школе воде наставници. Административне дужности су распоређене између старијих по дужности наставника кроз систем обавеза које обухватају све школске функције.
Ово представља генерални оквир како данас изгледа јапански школски систем.

ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ

Прва предшколска установа основана је 1876. године у Токију и из овог проистиче да јапанско друштво поклања велику пажњу васпитању и образовању деце од најранијих узраста.

Предшколско васпитање у Јапану намењено је деци до шест година старости. Похађање институција предшколског васпитања није обавезно ни бесплатно, а основни циљ је помоћ деци у њиховом телесном и духовном развоју обезбеђујући одговарајуће окружење. Систем предшколског васпитања у Јапану је двојак, са једне стране постоје обданишта тј. центри за дневну бригу о деци (под управом Министарства за социјална питања) а са друге стране су дечији вртићи (под управом Министарства за образовање науку, спорт и културу). Основна сличност ових институција је у фундаменталној основи тј. циљу васпитања али оне имају и своје велике разлике. Разлике се огледају у узрасу деце којима су намењене, материјалним трошковима, норми за број деце у групи и временском трајању боравка деце. Иако различити, ови системи теже међусобном приближавању јер су у основи комплементарни и намењени задовољавајњу различитих потреба деце и њихових породица.

ОСНОВНА ШКОЛА (СХО ГАККО)

Основна школа траје шест година тј. од шесте до дванесте године живота и представља део обавезног образовања. Постоје јавне и приватне основне школе. Образовање у јавним основним школама је бесплатно а родитељи морају да деци обезбеде униформу, сет за математику и калиграфски сет. На општинском подручју постоји само једна јавна школа тако да се током школске године могу видети групе деце како пешаче некад и дуг пут до школе.

Основно школски курикулум подељен је у три гласве категорије: основни предмети, морално образовање и специјалне активности. Девет основних предмета су: јапански језик, социјалне науке, аритметика, природне науке, науке о животној средини, музичка култура, уметност и рукотворине, домаћинство и физичко образовање. Курикулум за основну школу обезбеђује доста времена за музику, уметност и физичку рекреацију. Специјалне активности играју велику улогу у образовању као и активности изван курикулума (клубови, такмичења, фестивали). Физички аспект образовања не сме бити занемарен јер здрав и физички активан живот испуњује појединца и омогућује му предуслове за нормалан психички тј. интелектуални развој. Циљ наставе физичког образовања је да култивише способности ученика за бављењем одређеним спортом (ка којем ученик показује највише склоности и предиспозиција) као и да избалансира ментални и физички развој који морају пратити један други. Монбусхо пружа помоћ наставницима физичког образовања кроз различите уџбенике, показни материјал и аудио-визуелна помагала за спортове као што су пливање, кендо, џудо, плес итд.

Основна школа обавезна је да обезбеди ученицима званичан курикулум кроз шест година основног образовања. Постојањем концепта о јединственом курикулуму Монбусхо не дозвољава „искакање из колосека” ученицима у посебне групе на основу њихових могућности. Једини изузетак су ученици са посебним потребама тако да у Јапану не постоје школе за даровите ученике што представља озбиљан недостатак овог школског система.

Званична година у основној школи траје 35 недеља. Сваки час траје 45 минута са десетоминутном паузом између већине њих. Фонд часова се сваке године повећава са сваким разредом (у првом је 850, трећем 980 а до шестог разреда чак 1.015 часова на годишњем нивоу). Типичан школски дан почиње око 08:30 и завршава се око 15:50. Уобичајено је да у јапанским школама ученици сами чисте своје учионице на крају сваког дана. Традиционално, ученици иду по пола дана (до 12:30) у школу сваке друге и четврте суботе у месецу.

Школска година у јапанским основним и нижим средњим школама подељена је на три тромесечја: прво од априла до јула, друго од септембра до децембра и треће од јануара до марта. Што се школских распуста тј. одмора тиче, постоје летњи (од краја јула до одређеног датума у августу) и зимски (од краја децембра до првих дана јануара) распусти.

ТЕСТИРАЊЕ

Пошто не постоји пријемни испит за упис у јавне ниже средње школе основно школско образовање у Јапану стога није усмерено на тестирање (у смислу припрема за пријемни испит). Ипак, наставници често тестирају децу, односно њихово знање. Сврха ових тестова је евалуација ученика и ефективност самог образовања. Тестове дају наставници сваких 4 до 6 недеља и ученицима је дозвољено време од 40 минута да их заврше. Оцене које се добијају су А, Б или Ц и оне се користе да би се израчунала семестрална оцена.

Такође се користи стандардизовани тест интелигенције (IQ тест) у јапанским школама. Тестови се дају ученицима у другом, четвртом и шестом разреду. Сврха тестова интелигенције је да се утврди корелација између календарског и менталног узраста ученика. Ово је једина сврха тестова интелигеније а резултати се не саопштавају родитељима.

УЏБЕНИЦИ

Закон о школском образовању условљава да ученици у свим основним, нижим и вишим средњим школама, као и школама за слепе, глуве и хендикепиране користе обавезно уџбенике. Уџбеници који се користе морају бити ауторизовани од Министарства за образовање, науку, спорт и културу или Министарство поседује ауторска права на њих. Приватни издавачки сектор пише и издаје уџбенике али су они за ученике бесплатни. Креативност је један од услова да уџбеник буде прихваћен али такође мора да задовољава стандарде Монбусх-а везане за уџбенике као и да испрати важећи курикулум. Потом, Веће за истраживање и ауторизацију уџбеника врши процену и даје зелено светло за његово штампање. Уобичајено је да прође четири године од писања уџбеника до његове употребе. Овакав процес омогућава да уџбеници буду објективни, непристрасни и ослобођени грешака. Задњу реч у употреби уџбеника имају локални одбори који бирају који ће уџбеник користити школе у њиховом рејону.

НИЖА СРЕДЊА ШКОЛА (цху гакко)

Нижа средња школа траје три године и такође представља део обавезног образовања у Јапану. Ниже средње школе су такође приватне или јавне. Око 94% јапанских ученика похађа ниже средње школе. Пошто иста означава крај обавезног образовања, трећа година представља припремни период који јапански медији карактеришу као „испитни пакао”.

Такође, и овде школска година траје 35 недеља, постоје три тромесечја и два распуста. Разлика је у дужини часова који овде трају 50 минута и минимални фонд часова је 1.015. Курикулум се састоји из: основних предмета, моралног образовања, специјалних активности и изборних предмета. Курикулум тежи да избалансира академске и неакадемске предмете тако да придодаје важност специјалним активностима.

Математика и природне науке представљају проблем ученицима ниже средње школе. Тражени ниво знања постаје временом све већи а курикулум се обрађује брже. Наставници се жале на недовољан број часова и осећај да ученици меморишу садржај без разумевања.

УЏБЕНИЦИ

Уџбеници су такође обавезни у нижој средњој школи и власништво су ученика који их користе за кућно учење. Дужине су око 100 страница, јасни и прости у презентацији садржаја. Лекције су међусобно повезане и садрже сажетке претходних лекција. После кратког увода писаног свакодневним језиком следи разрада проблема која прати неколико примера. На крају су дати задаци које треба решити. Сем класичних уџбеника користе се збирке задатака и радни листови.

ТЕСТИРАЊЕ

Јапански ученици у нижој средњој школи полажу главне периодичне тестове који су по својој форми и садржају слични пријемним испитима. Тестови се одржавају на половини и на крају сваког тромесечја, односно јапански ученик полаже најмање шест главних тестова током школске године. Одржавају се у периоду од два до три дана у оквиру регуларних школских часова и у школи се тада врше координиране активности. Ове активности се одражавају на отказивање свих ваннаставних активности (спортских клубова,секција итд.) како би се ученици сконцентрисали само на учење. Овим поступком школа и заједница шаљу јасну поруку ученицима да је учење за испите приоритет изнад свих других активности.

Кратке провере знања или „блиц” тестови нису уобичајени код јапанских наставника. Резултати испита обухватају 60-70% целокупне оцене (А,Б,Ц) док је 30-40% засновано на општем утиску наставника о залагању ученика током наставе.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА СРЕДЊУ ШКОЛУ

Да би преузели први корак ка вишој средњој школи матуранти морају да полажу стандардизоване пријемне испите. Пријемни испити по свом карактеру могу бити регионални или национални, у зависности од тога за који се школски систем ученик пријавио. Пријемни испит за средњу школу мора да обухвата пет академских предмета који представљају срце Монбусхо курикулума а то су јапански језик, математика, друштвене науке, природне науке и енглески језик. Тест за сваки предмет траје 40 минута и сви предмети имају подједнаку тежину.

Пријемни испит за приватне школе ипак укључује проблеме који обухватају подручје изван Монбусхо курикулума. Министарство активно обесхрабрује ову праксу указујући да доприноси образовној неједнакости и прави разлику између ученика који могу и не могу да приуште јуку школе.

ВИША СРЕДЊА ШКОЛА

Више средње образовање обухвата ученике узраста од 15 до 18 година, следи после ниже средње школе и део је необавезног образовања. Јавно образовање у вишој средњој школи такође није бесплатно. Ипак, свако административно подручје нуди релативно ниску цену школарине. А све у складу са идејом о доступности свих нивоа образовања широком кругу популације. Више средње школе треба да пруже ученицима опште или стручно образовање које одговара њиховом развоју и раније стеченом образовању.
Типови виших средњих школа су:
•  општеобразовне – трају три године и акценат стављају на изучавање општеобразовних предмета,
•  стручне – трају три година, нуде стручно знање,
•  ванредне / дописне – трају три или више година, нису организоване у разредном систему, дају могућност обијања дипломе средње школе кроз дневне или вечерње курсеве,
•  колеџи технологије – представљају спој средњег и високог образовања.

Између средњег и високог образовања постоји велики број неформалних установа које се називају специјалне школе за обучавање и мешовите школе. Циљ специјалних школа за обучавање је да помогну ученицима да развију способности које су потребне за професионални и свакодневни живот.

Курикулум више средње школе је подељен на: обавезне предмете, изборне предмете, факултативне предмете и додатне активности. Часови попут оних из ниже средње школе трају 50 минута и по распореду школска година обухвата 1190 часова.

Током 1992. године било је преко 5,2 милина ученика средњих школа у Јапану и око 70% њих је похађало јавне средње школе. Такође, преко 32% маураната је наставило образовање на колеџу, 30% је отишло у различите специјалне школе, око 32% се запослило и прекинуло образовање, а само 5% није наставило образовање нити се запослило. Проценат ученика који напуштају средњу школу је генерално мали (око 2%) а ова цифра значајно варира од типа школе.

Монбусхо у оквиру реформи од априла 1994. године уводи у сваком округу по једну тзв. јединствену средњу школу која траје шест година и интегрише знања из ниже и више средње школе са новим системом изборних предмета и кредит системом који омогућава развитак индивидуалности код ученика.

СЕНКЕ ОБРАЗОВАЊА

Јапан подржава широки спектар академских институција изван регуларног школског система. Ова густа шема се састоји из кућних тутора, одговарајућих курсева, јуку, приватне школе, додатне наставе и школе за припремање испита (yобико). Ове додатне школске форме образовања су описане као „сенке образовања” зато што њихов курикулум има тенденцију да засени курикулум понуђен у јавним школама. Већина ових форми образовања су колективно познате као јуку.
Постоје два главна типа јуку-а:
•  индивидуално обогаћени курсеви;
•  академски јуку.

Академски јуку је даље подељен на допунски јуку кога чине ученици којима је потребна помоћ и додатни јуку кога чине ученици који се припремају за пријемне испите.

Индивидуално обогаћени курсеви су примарно неакадемски и обезбеђују активности као што су пливање, свирање клавира, калиграфију и популарни су међу ученицима основних школа. Допунске јуку школе су популарне код ученика виших разреда основне школе као и код ученика ниже средње школе. Ученици ових јуку школа добијају помоћ из предмета са којим имају потешкоћа.

Према резултатима истраживања из 1993 године 64,2% ученика ниже средње школе у Токију, Нагоји и Осаки су похађали јуку школе. Укључивање у индивидуалне обогаћене курсеве има тенденцију опадања док се укључивање у курсеве напредовања повећава.

Генерални став према јуку школама од стране наставника изражава се негативно. У суштини, већина јапанских наставника охрабрује ученике да користе ресурсе школе и самостално уче зарад побољшања академских постигнућа.

ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ

Институције за високо образовање у Јапану се састоје од универзитета, нижих колеџа, технолошких колеџа и специјализованих тренинг колеџа који нуде специјализоване курсеве.

Сврха универзитета је да студентима обезбеди поред општих и стручних знања прилику да учествују у истраживачком раду и активностима. Трајање студија је просечно четири године изузев медицине, стоматологије и ветерине које трају шест година.

Универзитети такође нуде постдипломске студије које укључују магистарске, докторске студије и специјалистичке курсеве а трају између две и пет година.

Циљ нижих колеџа је у проширивању стручних знања као и развоју професионалних способности. Трајање студија је две до три године и дипломирањем се добија титула сарадника тј. помоћника.

Технички колеџи трају пет година и примају матуранте ниже средње школе. Представљају спој средњег и високог образовања чијим се окончањем такође добија титула сарадника.

Специјализовани тренинг колеџи настали су 1976. године. Циљ је да помогну студентима у развоју способности потребних за професионални живот.
Услови за њихов рад су:
•  да сваке године школу упише бар четрдесет студената,
•  да понуди курсеве који трају најмање годину дана,
•  да понуди најмање 800 сати предавања годишње по сваком курсу.

Пријем на универзитете и ниже колеџе је омогућен свима онима који су положили пријемне испите за ове институције. Пријемни испити су засновани на школским тестовима постигнућа и другим тестовима студентских способности и вештина. У пролеће 1995. године, око 1.133.000 ученика се пријавило за упис на универзитете и ниже колеџе, око 801.000 (66,2%) њих је успешно примљено на ове институције. Око 203.000 (25,3%) њих је матурирало вишу средњу школу пре једне или више година, што указује да се будући јапански студенти јако дуго и темељно припремају за своје пријемне испите.

Овако изгледа данашњи школски систем у Јапану и он наравно има јасну визију своје будућности која треба да се реализује кроз „План реформе школства за XXI век “. То укључује „едукацију срца” – систем који подстиче индивидуалност (која је садашњим системом угрожена) и пружа могућност избора, реорганизацију школског система у погледу аутономије и промовисање универзитетске реформе.

Емилија Ћетковић

Целокупан текс је преузет са сајта Педагошког друштва Србије: http://www.pedagog.org.yu