Muzika u školama – ima li mesto koje joj pripada i koliki je njen uticaj na to u kakvom društvu živimo

/in /by

Muzika u našim životima igra važnu ulogu. Kroz muziku komuniciramo, ona je tu kad smo tužni, kad smo srećni, kad želimo da se opustimo.

Čak i pre nego što progovore deca, na svoj način, komuniciraju kroz melodiju. Pevaju, lupkaju, igraju.

Međutim, deluje da muzika i umetnost nisu baš visoko na listi prioriteta u našem obrazovnom sistemu. Bar ne onoliko koliko bi trebalo.

“Muzika ima izuzetno veliku i važnu ulogu u našim životima. Muzikom se opuštamo, komuniciramo, muzika je deo naših života kada nešto slavimo, kada smo tužni, kada želimo da se opustimo, kada učimo… Muzika je prisutna u obrazovnom sistemu kroz časove muzičke kulture, muzičke sekcije, vannastavne aktivnosti, horsko pevanje, orkestar. Ako pitate mene kao čoveka iz struke da li je to dovoljno ili da li je prisutno u dovoljnoj meri prisutno u svim ciklusima obrazovanja, odgovor će biti sigurno ne. Međutim, ako svakoj struci postavimo slično pitanje, sigurno će biti sličan odgovor. Potrebno je napraviti balans i naći pravu meru da dete, učenik ne bude „zatočenik naših želja“. – kaže za naš portal Mirjana Smrekar, muzički pedagog i prosvetni savetnik iz Niša.

Zajedno sa dvema nastavnicama muzičke kulture, Sonjom Cvetković i Valentinom Dinić, Mirjana je kreirala udžbenike za ovaj predmet, od 1. do 6. razreda. Ovi udžbenici drugačiji su od onoga na šta ste navikli kad otvorite dečje školske knjige zato što su pisani u formi koja prija dečjoj mašti, a to je strip.

Mirjana Smrekar kaže da bi trebalo da razmišljamo na taj način da težimo kreiranju društvenog okruženja u kojem će se negovati prave vrednosti što se tiče muzike, primereno uzrastu.

Da je muzika zaista važna u našim životima slaže se i Valentina Dinić, koautorka udžbenika. Ona veruje da bi muzička kultura trebalo da ima bolje mesto u obrazovnom sistemu i u tom smeru preporučuje nekoliko koraka.

– Prvo, potrebno je naglasiti važnost muzike kao deo celokupnog obrazovanja, a zatim i unaprediti obrazovne planove i programe kako bi muzika bila integrisana u redovne školske aktivnosti od prvog do osmog razreda, kroz višečasovni nedeljni fond. To bi podrazumevalo veći broj kvalifikovanih muzičkih nastavnika, obezbeđivanje adekvatnih resursa i instrumenata, opremljene učionice. Takođe, važno je podržavati vanškolske muzičke aktivnosti i učešće na festivalima kako bi se razvijalo interesovanje za muziku i pružila prilika talentovanim učenicima da se istaknu kao izvođači.

Kao prosvetni savetnik, Mirjana Smrekar imala je priliku da vidi kako veliki broj njenih kolega radi i poseti mnogo časova muzičke kulture u osnovnim i srednjim školama.

– Mogu reći da ima divnih pedagoga, profesionalaca koji rade svoj posao na najbolji mogući način u različitim uslovima. Većini nastavnika su dostupni digitalni sadržaji koje koriste ili mogu da koriste u nastavnom procesu. Nastavnik je kreator koji prilagođava nastavni proces svom odeljenju učenicima koji su različiti, međutim, najbitnije je da nastavne metode koje nastavnik koristi aktivnost učenika stave u prvi plan, da koristi projektnu nastavu i sve druge metode aktivnog učenja. Najgora moguća opcija je da je učenik pasivni posmatrač na času. – smatra Smrekar.

Govoreći o udžbenicima koje su kreirale Mirjana i Valentina kažu da je u njih uložen veliki trud i iskustvo.

– U mlađim razredima od 1. do. 4. interesantna nam je bila forma stripa, tako da smo u tom maniru Sonja (Cvetković) i ja kreirale udžbenike, uvele likove u udžbeniku koji su vršnjaci učenika, koji nisu savršeni i vrlo često pitaju, proveravaju između sebe ali i učenika koji koristi udžbenik. Na svoj način uvlače učenike u svet koji smo kreirale u udžbeniku. – rekla je Mirjana.

Kada je reč o udžbenicima za peti i šesti razred, forma je drugačija, ali je i dalje u službi sticanja osnovnih muzičkih znanja na zanimljiv i prijemčiv način.

 

 

 

 

 

 

 

Kada smo kreirale udžbenike za peti i šesti razred, rukovodile smo se time da pružimo sveobuhvatno razumevanje muzike, a pri tom pratile program nastave i učenja kroz različite aspekte kao što su: čovek i muzika, izvođenje muzike, slušanje muzike i muzičko stvaralaštvo. Udžbenik je osmišljen i prilagođen uzrastu učenika koji se kroz mape uma postepeno uvodi u određene sadržaje. Takođe, trudile smo se da uključimo interaktivne vežbe, muzičke primere i aktivnosti koji podstiču učenike na kreativno izražavanje i aktivno slušanje muzike. – objasnila je Valentina.

Mirjana Smrekar dodaje da je akcenat stavljen na projektnu nastavu, gde se učenik upućuje na istraživanje, rad u grupi, dogovor i saradnju, a samim tim preuzima odgovornost za svoj rad.Ovih dana se mnogo govori i o tome da li muzika koju slušamo, koju slušaju mladi, ima nekakav loš uticaj na njih i svoju ulogu u svemu što nam se dešava. Roditelji u najvećem broju dozvoljavaju deci da slušaju i onu muziku koja im nije primerena, verujući da im to ne može naškoditi i sećajući se loše muzike koju smo “svi mi slušali dok smo odrastali”. Ali, da li je to baš tako?– Pitanje uticaja muzike na mlade je kompleksno. Muzika ima moć da inspiriše, motiviše i izrazi različite emocije. Međutim, neki tekstovi ili sadržaji u muzici mogu imati negativan uticaj ako promovišu nasilje, nezdrave obrasce ponašanja ili diskriminaciju. Važno je da kako nastavnici tako i roditelji budu svesni muzike koju deca slušaju i pruže im smernice za odabir sadržaja koji promovišu pozitivne kulturne vrednosti. Takođe je važno pružiti im prostor za razgovor o muzici i njenom uticaju, kako bi se razvila njihova kritička svest. – rekla nam je Dinić.

 

 

 

 

 

Mirjana Smrekar veruje da bi od velike koristi bilo ponuditi deci više obrazovnih i muzičkih programa prilagođenih uzrastu u medijima, pedagoških koncerata, susreta škola, koncerata vršnjaka učenika muzičkih škola

– Uloga svih nas je da dođe do promene. Ako shvatimo šta su prioriteti u društvu i da muzika može svima nama da pomogne da budemo bolje i bezbednije društvo, to bi trebalo da bude prioritet. Kada kažem svih nas, mislim na medije i ceo društveni kontekst. Treba ozbiljno shvatiti ulogu i značaj svih, od roditelja u kući, preko vaspitača koji će detetu ponuditi prikladne muzičke sadržaje, pa do učitelja, nastavnika koji i svojim muzičkim ukusom utiču na formiranje dečjeg.