Објављен календар за наредну школску годину

Четири распуста за ђаке, поново јесењи

Нова школска година за ученике основних и средњих школа почиње у петак, 1. септембра, а у односу на ову годину, има неколико новина: поново је уведен кратак јесењи распуст, а други део зимског распуста, који су деца раније имала “у цугу” две недеље, сада ће бити краћи, али ће зато дужи бити пролећни распуст.

У Министарству објашњавају да нигде није предвиђена дужина трајања распуста и да то диктира број наставних дана, те да су се трудили да ђаци имају више краћих предаха, због чега је и предвиђен јесењи распуст. Он ће трајати 9. и 10. новембра и на њега се надовезује викенд, па ће се ученици и наставници одмарати укупно четири дана.
Read more

РЕЗУЛТАТИ ЕДУКИНОГ КОНКУРСА ЧАС ЗА УГЛЕД 2017.

РЕЗУЛТАТИ ЕДУКИНОГ КОНКУРСА ЧАС ЗА УГЛЕД 2017.


НАГРАЂЕНИ РАДОВИ


РАЗРЕДНА НАСТАВА

ПРВА НАГРАДА

Даница Коцевска и Славојка Милошевић, „Кад порастем, бићу научник” (пројектна настава, тематски дан), ОШ „Михајло Пупин”, Ветерник

ДРУГА НАГРАДА

Звонимирка Јовичић,„Зависност разлике од промене умањиоца” (Математика), ОШ „Моша Пијаде”, Жагубица

ТРЕЋА НАГРАДА

1. Младен Глигоријевић, „Основне карактеристике течности” (Природа и друштво), ОШ „Горан Остојић, Јагодина

2. Љиљана Спасић, „Дељење збира и разлике бројем” (Математика), ОШ „Коста Стаменковић”, Српски Милетић

           

ПРЕДМЕТНА НАСТАВА

ПРВА НАГРАДА

Даница Гавриловић, „Програм за техничко цртање SketchUp”, ОШ „Светозар Марковић Тоза”, Нови Сад

ДРУГА НАГРАДА

1.Мр Маја Анђелковић Шегуљев, „Пример комбиновања метода у настави”(Интегративна метода у настави заснована на корелацији: Биологија, Српски језик, Математика, Физика / Познавања природе, Ликовна култура, Музичка култура, Информатика), ОШ„Свети Сава”, Београд

2. Снежане Богићевић, „Питагорина теорема“, ОШ „Јован Дучић”, Београд

ТРЕЋА НАГРАДА

1. Ксенија Драгаш, „Мерење систематизација”, ОШ „Ђура Јакшић”, Чуруг

2. Лидија Ђоковић (Стефановић), „Деца Иве Андрића”, ОШ „Јошаничка Бања”, Јошаничка Бања
Read more

Васпитање је онакво какво нам је друштво. И обрнуто.

Проф. др Бошко Влаховић: Васпитање је онакво какво нам је друштво. И обрнуто.

Змаја од Ноћаја је улица у центру Београда која крије старе предратне зграде, и у једној од њих редакцију Едуке, једне од најцењенијих домаћих издавачких кућа. Када се попнете стрмим степеницама до саме редакције, учиниће вам се да сте ушли у дом неког доброг домаћина. Тај осећај појачава се кад се нађете у канцеларији оснивача Едуке, професора Бошка Влаховића. Времешан човек, са широким осмехом, дивним односом према својим запосленима и веома расположен за причу. Али не о себи.

Ваљда баш због тога што о себи мало говори, ако гуглате оснивача Едуке, претраживач вам неће дати ниједан резултат. Тек ако професора Бошка Влаховића потражите под пуним именом и презименом, само ће један линк искочити и одвести вас на сајт Српске академије образовања. Ту ћете открити ко је професор Влаховић. Борац за другачије образовање у Србији. Један од носилаца реформи образовног система од средине прошлог века. Професор Опште педагогије, Образовне технологије и Интердисциплинарног семинара за педагогију и психологију на Учитељском факултету у Београду.

Човек који је давне 1978. године писао магистарски рад на тему Технолошка модернизација наставе и учења. Да, пре безмало 40 година борио се да образовање буде модерно, да се наставницима рад олакша, а ученицима усвајање знања учини лаким и лепим. Он о томе не говори. Током читавог разговора, када говори о себи, он прича само о периоду када је био учитељ у селу, о ђацима, о својим колегама, о томе како је било некад а како данас. О свему што је за наше образовање урадио – нећете чути ни реч.

Баш због те фокусираности на ђака и учитеља, Едука је један од издавача уџбеника коме наставници верују.

У просвети сте, на различитим позицијама, провели цео радни век. Прошли сте пут од учитеља у малом месту до универзитетског професора, напослетку основали Едуку, која је успела да постане један од најзначајнијих издавача уџбеника у Србији. Имајући у виду то богато и атипично искуство, шта видите као сталне проблеме наше школе, које, упркос напорима, још увек нисмо решили?

Наше друштво и даље не успева да у знању, новим идејама и науци препозна највредније производе – нову економију, а то значи и сигурнију и срећнију будућност. То је основни разлог што нам школа још увек истрајава у клишеима старе педагогије. Примерице, пре безмало двадесет година Европска унија је у оквиру Лисабонске декларације усвојила одлуку о стратегијама учења уз примену савремене информационе технологије, као кључног правца даљег развоја образовања. То су урадиле и све њене чланице. Наравно, то није довољно. Темељ промишљања школе мора остати педагошки: технологија у томе може да помогне. У фокусу друштва мора бити образовање и, у оквиру тога, иновативна школа.
Read more